lat

Зашто ВБА не води истрагу о одавању војне тајне?


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Николе Лунића за Данас

Из Војнотехничког института копирана и изнета техничка документација, углавном везана за пројекте топова, а да се нико није запитао где је то завршило 

Неправедно занемарен и недовољно презентован у јавности, пословни успех приватног предузећа „ДЛС Специјални системи д.о.о. Београд“ (ДЛС) је неспоран. Иако је фирма основана 31. марта 2015. године, сваке године се позиционира међу десет најуспешнијих предузећа у трговини наоружањем и војном опремом (у даљем тексту: НВО).

И све то са основним капиталом друштва у износу од свега 1.000 динара! Оснивач и власник предузећа је уважени редовни професор др Слободан Јарамаз који је поред едукативних способности, показао да је један од најуспешнијих пословних менаџера Србије. И то без икакве врсте рекламирања или интернет презентације. А о пословном успеху говори и податак да управо запошљавају низ експерата – од електроинжењера до машинских инжењера конструктора. Лаици би се запитали па како?

Медији су већ стидљиво пренели да је у Војнотехничком институту (ВТИ) копирана и изнета техничка документација, углавном везана за пројекте топова, а да се нико није запитао где је то завршило. Оно што се са сигурношћу зна јесте да информације из конструкционе документације НВО нису неопходне за функционално обављање нити једне положајне или функционерске дужности у систему одбране, па ни дужности помоћника министра за материјалне ресурсе. Али би зато такве информације биле јако корисне за профитабилност појединих приватних предузећа. И док се успеси приватног предузећа ДЛС-а у Мјанмару могу образложити дугогодишњим добрим контактима појединаца које је то новонастало предузеће добило на пладњу, покушај понуде самоходне хаубице 155 мм из босанске производње компанији „Metropolitan industries“ из Бангладеша, односно њеном директору Zubayiru Hassanu, као и ремонт лаких тенкова, заслужује дубљу анализу. Срећом, менаџмент ДЛС-а је ипак одустао од понуде хаубица након што су дошли у сукоб са пословном политиком државне компаније „Yugoimport SDPR“ која у Бангладеш извози искључиво преко свог ексклузивног заступника Syed Kader Iqbala.

Чињеница јесте да је предузеће „БНТ-Творница машина и хидраулике д.о.о.“ Нови Травник (БНТ) објавило да су произвели самоходну хаубицу калибра 155 мм која за сада представља само прототип недовољно тестиран у свим условима. Презентована продајна цена босанске хаубице 155 мм износи само 500.000 ЕУР, и тиме је директна конкуренција на светском тржишту нашој хаубици НОРА Б52 која се продаје за 2.300.000 ЕУР. Иако тако ниска цена плени заинтересованост потенцијалних купаца, она указује да развојна компонента није укалкулисана у цену. Вероватно јер развоја тог оруђа у Новом Травнику није ни било. Поред те хаубице, која има слична решења попут наше НОРЕ, предузеће БНТ је произвело и самоходну хаубицу калибра 122 мм за коју многи тврде да је идентична хаубици СОРА коју развија наш ВТИ. Као профитабилна компанија, симптоматично је да своју хаубицу 122 мм БНТ не рекламира, нити дозвољава фотографисање. Али шта данас представља предузеће БНТ које је наследило светски познатог гиганта наменске индустрије „Братство“ из Новог Травника?

Феникс предузеће БНТ из Новог Травника је било дословно пред гашењем, али не само да је васкрсло, него је представило и системе које та фабрика никад од свог настанка није производила, попут поменутих хаубица 155 мм. И све то са 350 укупно запослених радника. Али како једна фирма са технологијом из 80-их, без инжењера и развојног сектора, без алатнице и хидраулике, и са истрошеном и рушевном инфраструктуром, може да развије војне системе који би евентуално били конкурентни на светском тржишту. И како без развојних потенцијала таквих сложених система, и без кадровских и технолошких капацитета, производи БНТ-а имају велике сличности са нашим системима НОРА и СОРА, који се годинама развијају. Питање се само намеће – Да ли им је достављена копирана конструкциона документација? За такав логични закључак и није потребно да се информишете путем разних тзв. војних форума који указују на то – довољно је да анализирате неспорне чињенице.

Из свега наведеног, јасно је да постоји основ сумње да је учињено кривично дело злоупотребе службеног положаја, одавања службене тајне, али и трговине утицајем. Чак и Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција експлицитно наводи да је функционер дужан да јавну функцију врши тако да јавни интерес не подреди приватном, нити међу њима изазове сукоб. Наравно да Кривични законик штити институцију војне тајне и да јасно прописује начин процесуирања лица која почине кривично дело одавања војне тајне. И то без обзира да ли се ради о функционеру или не. Међутим, оно што изазива гнев је свестан утицај на девастирање ВТИ и традиције дуге преко 70 година. У тих 70 година су сажете све инвестиције и школовања, искуства и каријере стручњака, успешни и пропали пројекти, наде и жеље, емоције и зној. То представља најдрагоценији капитални ресурс сваке земље, али не и Србије. Примера ради, на протеклом обележавању годишњице није уопште поменута аеродинамичка лабораторија, ни аеротунели којима би она требала да управља. Та базична научно развојна компонента ВТИ одумире јер стручњаци одлазе не само ради повољнијих финансијских услова рада, већ и због неиздрживих услова у којима раде. Јер како мотивисати младог човека који годинама ради на пројекту, којег неки функционер копира, а онда се сличан или идентичан производ појави на волшебан начин у суседној земљи. А притом приватно предузеће ДЛС подиже ниво профитабилности.

Због свега наведеног, нејасна је мотивација професора др Слободана Јарамаза. Иако део стручне јавности изражава сумњу да је он стварни власник поменуте фирме, већ компанију повезују са в. д. помоћником министра одбране Ненадом Милорадовићем, професор пристаје на саучесничку улогу ризикујући не само кривичну одговорност, него и компромитацију целе своје богате стручне каријере. И све ради вероватно несразмерно мале личне користи. Оно што је у таквој ситуацији остало стручњацима са ВТИ, а што су и урадили, јесте да пријаве копирање конструкционе документације надлежном органу безбедности, надајући се да ће Војнобезбедносна агенција (ВБА) адекватно реаговати. Али ВБА се, изгледа, у досадашњем раду придружила Загорки Доловац у чврстом, менаџерски профитабилном и партијски интересном сну. И сада и ВТИ, али и шира јавност, гледа у новог директора ВБА са питањем (и надом) да ли новопостављени директор има утицаја и снаге да процесуира чак и до сада заштићене функционере, а не само припаднике ВС нижег чина и положаја који неовлашћено носе мобилне телефоне у просторијама Министарства одбране.

Аутор је капетан бојног брода у пензији

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ