ћир

Vučković: Tiranija većine, institucije ozbiljno ugrožene


PODELITE:

Intervju Nataše Vučković za Danas

Poslanica DS i specijalistkinja za evropsko pravo govori za Danas

Situacija u oblasti vladavine prava u Srbiji je vrlo je loša. Najvažnije institucije su ozbiljno ugrožene, počev od parlamenta u kome tiranija većine zamenjuje proceduru.

Zloupotreba Poslovnika od strane dominantne partije onemogućava delovanje opozicije. Podela vlasti ne funkcioniše, izvršna vlast je prigrabila svu moć i ne trpi kontrolu ni parlamentarnu ni sudsku. Pravosuđe je pod direktnim uticajem izvršne vlasti. I dalje informacije iz istraga „cure“ u javnost, a političari komentarišu nepravosnažne sudske odluke. Postignuti prvi rezultati u izgradnji nezavisnih institucija razvodnjavaju se kroz izbor nedovoljno kompetentnih i politički zavisnih kadrova. Odluke nezavisnih institucija ne poštuju ni organi lokalne vlasti što vidimo, na primer, kroz odbijanje da se povinuju odlukama Agencije za borbu protiv korupcije. Za građane je pristup pravdi sve teži i skuplji, a narušavanje njihovih osnovnih prava sve veće. S druge strane, nedovoljno se ističe koliko je vladavina prava važna za ekonomski razvoj. Stvaranje dobrog okruženja za biznis podrazumeva odsustvo korupcije, dobre zakone i njihovu efikasnu primenu. Ova Vlada se često hvali napretkom na „Doing biznis“ listi, ali tu je Srbija, npr. u oblasti poštovanja ugovora vrlo nisko kotirana u poređenju sa drugim državama u regionu. To odbija ozbiljne investitore, kako strane tako i domaće – ocenjuje za Danas Nataša Vučković, poslanica Demokratske stranke i specijalistkinja za evropsko pravo.

Uglavnom se u ovdašnjoj javnosti kritike svode na slučaj rušenja u Savamali, odnosno taj slučaj se predstavlja kao paradigmatičan. Kako vidite takav pristup kritici vladavine prava od strane stručne javnosti?

– Slučaj Savamala jeste paradigmatičan jer pokazuje raspad pravnog poretka – policija i pravosuđe pokazali su se nemoćnim pred ljudima s fantomkama. Posle Savamale postavlja se ključno pitanje – ko i šta može biti sledeća meta ljudi s fantomkama? Postoji li sigurnost ljudi i imovine? Šta štiti građane od nasilja? Ovaj slučaj pokazuje i odsustvo političke odgovornosti, ali i nemoć pravosuđa.

Poslednjih godina imamo nekoliko drastičnih primera rehabilitacije osuženih ratnih zločinaca, njihovo uključivanje u institucionalni sistem. Kako to ocenjujete sa aspekta poglavlja 23, u okviru kojeg je i oblast ratnih zločina?

– Svaka relativizacija ratnih zločina je politički neodgovorna. Ne čude me ti primeri rehabilitacije osuđenih za ratne zločine jer mnogi koji su danas na vlasti, bili su na vlasti i tokom ratnih godina. Da li je stvarno moguće da se neko promeni i da od zagovornika rata i etničkog čišćenja postane zagovornik mira, evropskog puta Srbije i evropskih vrednosti? To nije isto kao kad neko promeni političko uverenje, pa od komuniste postane liberal.

Srpsko društvo čini se da je potpuno nesuočeno sa zločinačkom prošlošću, a na vlasti su političke strukture iz upravo ratnih 90-ih. Kako komentarišete paradoks da upravo takve snage dobijaju podršku od EU da reše osnovne probleme kada je reč o regionalnoj politici?

– Ne mislim da društvo nije upoznato sa zločinima koji su počinjeni, ali nije dovoljno upoznato. Nije situacija mnogo drugačija ni u okruženju, a stalno oživljavanje napetosti u odnosima sa susednim zemljama i otvaranje „rana“ pogoduje klimi u kojoj se istina zataškava ili relativizuje. Postoji očigledan politički otpor da se ohrabri i pomogne razgovor o onome što se dešavalo. Što se tiče EU, ona razgovara i pregovara s vladom koja je dobila većinu na izborima. Podršku od EU ova vlada je dobila jer je, koliko razumem, dala uveravanja da probleme u regionu može da reši, pre svega kosovski problem.

Da li smatrate da je i Vaša stranka dok je bila na vlasti propustila da uradi nešto na tom planu? Da otkrije građanima istinu u vezi sa svim onim što je učinjeno u njihovo ime, a za šta je toliko zločinaca osuđeno?

– Vlade u kojima je DS bila dominantna stranka, kako 2001. tako i 2008. uradile su mnogo kako bi oni koji su počinili zločine bili privedeni pravdi. Za to vreme doneta je Rezolucija o osudi zločina u Srebrenici, predsednik Tadić je prvi otišao u Srebrenicu, uhapšeni su Karadžić i Mladić, Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU… Podsećam da DS nije imala ni blizu tako lagodnu većinu kao što danas ima SNS. Da li je mogla više? Verovatno. O tome može da se razgovara.

Kako vidite najnoviju eskalaciju napetosti na severu Kosova, uoči najave navodnog rešavanja kosovskog problema?

– Uverena sam da dijalog nema alternativu, posebno na tom tlu koje je natopljeno nasiljem, nepoverenjem, oružjem svih vrsta, gde svaki incident postaje sukob, a sukob lako eskalira u nepredvidivom pravcu. To smo videli i sa hapšenjem Marka Ðurića – neprimerena upotreba sile, manifestacija moći koja treba da zaplaši i obeshrabri Srbe na Kosovu. Videćemo narednih dana šta su sve bili skriveni motivi na obe strane i kako će se stvari dalje odvijati. No, mislim da će se Beograd i Priština morati vratiti za pregovarački sto. Evropski put Srbije zavisi od normalizacije odnosa sa Kosovom, a to znači primenu svih sporazuma, uključujući i stvaranje ZSO, i finalni sporazum o normalizaciji odnosa. Od ključne je važnosti održati racionalni pristup rešavanju problema. Takav racionalni pristup treba što je moguće više približavati građanima, kojima su, čini mi se, stvari ipak prilično jasne. SNS bi sad htela da podeli odgovornost i sigurno je da bi bilo dobro kad bi vlast i sa opozicijom, pre svega onom proevropskom, razgovarala o rešenju kosovskog problema. Ali, za početak bi trebalo stvoriti uslove za razgovor između vlasti i opozicije, promeniti ton kojim se vlast obraća opoziciji, uvesti bar nešto uljudnosti i međusobnog poštovanja u politički dijalog, afirmisati parlament kao mesto ozbiljnog političkog dijaloga. I da taj ravnopravni dijalog dobije prostor u medijima, uključujući pre svega javni servis.

Šta bi se dogodilo u slučaju da vlast odustane od ispunjavanja obaveza koje je preuzela u vezi sa Kosovom? Kakva bi reakcija EU bila? Da li je moguće zamrzavanje evropskih integracija i kako bi to izgledalo u praksi?

– Teško je i zamisliti takav scenario. Sigurno je da bi prekid dijaloga i nedostatak napretka u dijalogu prouzrokovao dramatične posledice u odnosima Srbije i EU. Pre svega na političkom i ekonomskom planu. Zamrzavanje evropskih integracija bi bio crveni alarm za investitore, za poslovne ljude, značio bi gubitak poslova, razvojne perspektive, evropskih fondova, reformske podrške… Za naše društvo to bi značilo još manje šansi za demokratiju i vladavinu prava. Uostalom, prisetimo se da nijedno pregovaračko poglavlje nije moglo biti otvoreno dok nije ocenjeno da je postignut napredak u primeni Briselskog sporazuma.

Ruski uticaj u Srbiji postaje, tvrde poznavaoci prilika, sve čvršći. Kako vidite ponašanje vlasti u vezi sa tim uticajem. Da li je ta politika sedenja na dve stolice zapravo sedenje na samo jednoj, a to nije evropska?

– Čini mi se ipak da je evropski put Srbije za sad nesporan. Još uvek je ovde mnogo veći uticaj Zapada. Sigurno je da napetost između Rusije s jedne strane i Evrope i Amerike s druge strane otežava poziciju svih malih zemalja koji imaju potrebu saradnje sa svima. I Srbija ima potrebu da sarađuje i razvija odnose sa Rusijom, pre svega na ekonomskom planu. Ali, moramo biti dosledni u svom evropskom opredeljenju, štititi naše nacionalne interese, ali i znati da nacionalni interesi i patriotizam podrazumevaju i razvoj i investicije, borbu za ostanak mladih u Srbiji i dostojanstven život svih građana.

Posao oko Ustava vratiti na početak

Ministarstvo pravde trebalo bi da povuče predložene ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, gotovo da je saglasna struka, tvrde pojedini tužioci i sudije. Da li se slažete sa ocenama da se uvodi „politički patronat nad pravosuđem“ i čemu je sada tu razlika u odnosu na raniji period, kada se istovetno tvrdilo?

– Ukoliko Ustav Srbije u delu koji se tiče pravosuđa bude izmenjen na način koji predlaže Ministarstvo pravde to će biti ogroman korak unazad. Pre svega, još će više biti ugrožena podela vlasti, uticaj izvršne vlasti na pravosuđe će biti veći, a uticaj zakonodavne vlasti će biti zakamufliran jer će parlament tj. parlamentarna većina umesto sudija birati tzv. „istaknute pravnike“ po nepoznatim kriterijumima. Ti istaknuti pravnici će imati većinu u Visokom savetu sudstva gde će se onda birati sudije. Pored toga, ne poštuje se princip nepremestivosti sudije kao važan element sudijske nezavisnosti. Sve u svemu, mnogo je primedbi i teško ih je ukratko pomenuti. Zato smo saglasni sa svima koji tvrde da je predlog amandmana nepopravljiv i da posao treba početi iz početka.

(Izvor: Danas)

 

Poslanica DS i specijalistkinja za evropsko pravo govori za Danas

 

Situacija u oblasti vladavine prava u Srbiji je vrlo je loša. Najvažnije institucije su ozbiljno ugrožene, počev od parlamenta u kome tiranija većine zamenjuje proceduru.

 

Zloupotreba Poslovnika od strane dominantne partije onemogućava delovanje opozicije. Podela vlasti ne funkcioniše, izvršna vlast je prigrabila svu moć i ne trpi kontrolu ni parlamentarnu ni sudsku. Pravosuđe je pod direktnim uticajem izvršne vlasti. I dalje informacije iz istraga „cure“ u javnost, a političari komentarišu nepravosnažne sudske odluke. Postignuti prvi rezultati u izgradnji nezavisnih institucija razvodnjavaju se kroz izbor nedovoljno kompetentnih i politički zavisnih kadrova. Odluke nezavisnih institucija ne poštuju ni organi lokalne vlasti što vidimo, na primer, kroz odbijanje da se povinuju odlukama Agencije za borbu protiv korupcije. Za građane je pristup pravdi sve teži i skuplji, a narušavanje njihovih osnovnih prava sve veće. S druge strane, nedovoljno se ističe koliko je vladavina prava važna za ekonomski razvoj. Stvaranje dobrog okruženja za biznis podrazumeva odsustvo korupcije, dobre zakone i njihovu efikasnu primenu. Ova Vlada se često hvali napretkom na „Doing biznis“ listi, ali tu je Srbija, npr. u oblasti poštovanja ugovora vrlo nisko kotirana u poređenju sa drugim državama u regionu. To odbija ozbiljne investitore, kako strane tako i domaće – ocenjuje za Danas Nataša Vučković, poslanica Demokratske stranke i specijalistkinja za evropsko pravo.

 

Uglavnom se u ovdašnjoj javnosti kritike svode na slučaj rušenja u Savamali, odnosno taj slučaj se predstavlja kao paradigmatičan. Kako vidite takav pristup kritici vladavine prava od strane stručne javnosti?

 

– Slučaj Savamala jeste paradigmatičan jer pokazuje raspad pravnog poretka – policija i pravosuđe pokazali su se nemoćnim pred ljudima s fantomkama. Posle Savamale postavlja se ključno pitanje – ko i šta može biti sledeća meta ljudi s fantomkama? Postoji li sigurnost ljudi i imovine? Šta štiti građane od nasilja? Ovaj slučaj pokazuje i odsustvo političke odgovornosti, ali i nemoć pravosuđa.

 

Poslednjih godina imamo nekoliko drastičnih primera rehabilitacije osuženih ratnih zločinaca, njihovo uključivanje u institucionalni sistem. Kako to ocenjujete sa aspekta poglavlja 23, u okviru kojeg je i oblast ratnih zločina?

 

– Svaka relativizacija ratnih zločina je politički neodgovorna. Ne čude me ti primeri rehabilitacije osuđenih za ratne zločine jer mnogi koji su danas na vlasti, bili su na vlasti i tokom ratnih godina. Da li je stvarno moguće da se neko promeni i da od od zagovornika rata i etničkog čišćenja postane zagovornik mira, evropskog puta Srbije i evropskih vrednosti? To nije isto kao kad neko promeni političko uverenje, pa od komuniste postane liberal.

 

Srpsko društvo čini se da je potpuno nesuočeno sa zločinačkom prošlošću, a na vlasti su političke strukture iz upravo ratnih 90-ih. Kako komentarišete paradoks da upravo takve snage dobijaju podršku od EU da reše osnovne probleme kada je reč o regionalnoj politici?

 

– Ne mislim da društvo nije upoznato sa zločinima koji su počinjeni, ali nije dovoljno upoznato. Nije situacija mnogo drugačija ni u okruženju, a stalno oživljavanje napetosti u odnosima sa susednim zemljama i otvaranje „rana“ pogoduje klimi u kojoj se istina zataškava ili relativizuje. Postoji očigledan politički otpor da se ohrabri i pomogne razgovor o onome što se dešavalo. Što se tiče EU, ona razgovara i pregovara s vladom koja ima je dobila većinu na izborima. Podršku od EU ova vlada je dobila jer je, koliko razumem, dala uveravanja da probleme u regionu može da reši, pre svega kosovski problem.

 

Da li smatrate da je i Vaša stranka dok je bila na vlasti propustila da uradi nešto na tom planu? Da otkrije građanima istinu u vezi sa svim onim što je učinjeno u njihovo ime, a za šta je toliko zločinaca osuđeno?

 

– Vlade u kojima je DS bila dominantna stranka, kako 2001. tako i 2008. uradile su mnogo kako bi oni koji su počinili zločine bili privedeni pravdi. Za to vreme doneta je Rezolucija o osudi zločina u Srebrenici, predsednik Tadić je prvi otišao u Srebrenicu, uhapšeni su Karadžić i Mladić, Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU… Podsećam da DS nije imala ni blizu tako lagodnu većinu kao što danas ima SNS. Da li je mogla više? Verovatno. O tome može da se razgovara.

 

Kako vidite najnoviju eskalaciju napetosti na severu Kosova, uoči najave navodnog rešavanja kosovskog problema?

 

– Uverena sam da dijalog nema alternativu, posebno na tom tlu koje je natopljeno nasiljem, nepoverenjem, oružjem svih vrsta, gde svaki incident postaje sukob, a sukob lako eskalira u nepredvidivom pravcu. To smo videli i sa hapšenjem Marka Ðurića – neprimerena upotreba sile, manifestacija moći koja treba da zaplaši i obeshrabri Srbe na Kosovu. Videćemo narednih dana šta su sve bili skriveni motivi na obe strane i kako će se stvari dalje odvijati. No, mislim da će se Beograd i Priština morati vratiti za pregovarački sto. Evropski put Srbije zavisi od normalizacije odnosa sa Kosovom, a to znači primenu svih sporazuma, uključujući i stvaranje ZSO, i finalni sporazum o normalizaciji odnosa. Od ključne je važnosti održati racionalni pristup rešavanju problema. Takav racionalni pristup treba što je moguće više približavati građanima, kojima su, čini mi se, stvari ipak prilično jasne. SNS bi sad htela da podeli odgovornost i sigurno je da bi bilo dobro kad bi vlast i sa opozicijom, pre svega onom proevropskom, razgovarala o rešenju kosovskog problema. Ali, za početak bi trebalo stvoriti uslove za razgovor između vlasti i opozicije, promeniti ton kojim se vlast obraća opoziciji, uvesti bar nešto uljudnosti i međusobnog poštovanja u politički dijalog, afirmisati parlament kao mesto ozbiljnog političkog dijaloga. I da taj ravnopravni dijalog dobije prostor u medijima, uključujući pre svega javni servis.

 

Šta bi se dogodilo u slučaju da vlast odustane od ispunjavanja obaveza koje je preuzela u vezi sa Kosovom? Kakva bi reakcija EU bila? Da li je moguće zamrzavanje evropskih integracija i kako bi to izgledalo u praksi?

 

– Teško je i zamisliti takav scenario. Sigurno je da bi prekid dijaloga i nedostatak napretka u dijalogu prouzrokovao dramatične posledice u odnosima Srbije i EU. Pre svega na političkom i ekonomskom planu. Zamrzavanje evropskih integracija bi bio crveni alarm za investitore, za poslovne ljude, značio bi gubitak poslova, razvojne perspektive, evropskih fondova, reformske podrške… Za naše društvo to bi značilo još manje šansi za demokratiju i vladavinu prava. Uostalom, prisetimo se da nijedno pregovaračko poglavlje nije moglo biti otvoreno dok nije ocenjeno da je postignut napredak u primeni Briselskog sporazuma.

 

Ruski uticaj u Srbiji postaje, tvrde poznavaoci prilika, sve čvršći. Kako vidite ponašanje vlasti u vezi sa tim uticajem. Da li je ta politika sedenja na dve stolice zapravo sedenje na samo jednoj, a to nije evropska?

 

– Čini mi se ipak da je evropski put Srbije za sad nesporan. Još uvek je ovde mnogo veći uticaj Zapada. Sigurno je da napetost između Rusije s jedne strane i Evrope i Amerike s druge strane otežava poziciju svih malih zemalja koji imaju potrebu saradnje sa svima. I Srbija ima potrebu da sarađuje i razvija odnose sa Rusijom, pre svega na ekonomskom planu. Ali, moramo biti dosledni u svom evropskom opredeljenju, štititi naše nacionalne interese, ali i znati da nacionalni interesi i patriotizam podrazumevaju i razvoj i investicije, borbu za ostanak mladih u Srbiji i dostojanstven život svih građana.

 

Posao oko Ustava vratiti na početak

 

Ministarstvo pravde trebalo bi da povuče predložene ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, gotovo da je saglasna struka, tvrde pojedini tužioci i sudije. Da li se slažete sa ocenama da se uvodi „politički patronat nad pravosuđem“ i čemu je sada tu razlika u odnosu na raniji period, kada se istovetno tvrdilo?

 

– Ukoliko Ustav Srbije u delu koji se tiče pravosuđa bude izmenjen na način koji predlaže Ministarstvo pravde to će biti ogroman korak unazad. Pre svega, još će više biti ugrožena podela vlasti, uticaj izvršne vlasti na pravosuđe će biti veći, a uticaj zakonodavne vlasti će biti zakamufliran jer će parlament tj. parlamentarna većina umesto sudija birati tzv. „istaknute pravnike“ po nepoznatim kriterijumima. Ti istaknuti pravnici će imati većinu u Visokom savetu sudstva gde će se onda birati sudije. Pored toga, ne poštuje se princip nepremestivosti sudije kao važan element sudijske nezavisnosti. Sve u svemu, mnogo je primedbi i teško ih je ukratko pomenuti. Zato smo saglasni sa svima koji tvrde da je predlog amandmana nepopravljiv i da posao treba početi iz početka.

 

(Izvor: Danas)

 

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE