lat

Вучковић: Тиранија већине, институције озбиљно угрожене


ПОДЕЛИТЕ:

Интервју Наташе Вучковић за Данас

Посланица ДС и специјалисткиња за европско право говори за Данас

Ситуација у области владавине права у Србији је врло је лоша. Најважније институције су озбиљно угрожене, почев од парламента у коме тиранија већине замењује процедуру.

Злоупотреба Пословника од стране доминантне партије онемогућава деловање опозиције. Подела власти не функционише, извршна власт је приграбила сву моћ и не трпи контролу ни парламентарну ни судску. Правосуђе је под директним утицајем извршне власти. И даље информације из истрага „цуре“ у јавност, а политичари коментаришу неправоснажне судске одлуке. Постигнути први резултати у изградњи независних институција разводњавају се кроз избор недовољно компетентних и политички зависних кадрова. Одлуке независних институција не поштују ни органи локалне власти што видимо, на пример, кроз одбијање да се повинују одлукама Агенције за борбу против корупције. За грађане је приступ правди све тежи и скупљи, а нарушавање њихових основних права све веће. С друге стране, недовољно се истиче колико је владавина права важна за економски развој. Стварање доброг окружења за бизнис подразумева одсуство корупције, добре законе и њихову ефикасну примену. Ова Влада се често хвали напретком на „Доинг бизнис“ листи, али ту је Србија, нпр. у области поштовања уговора врло ниско котирана у поређењу са другим државама у региону. То одбија озбиљне инвеститоре, како стране тако и домаће – оцењује за Данас Наташа Вучковић, посланица Демократске странке и специјалисткиња за европско право.

Углавном се у овдашњој јавности критике своде на случај рушења у Савамали, односно тај случај се представља као парадигматичан. Како видите такав приступ критици владавине права од стране стручне јавности?

– Случај Савамала јесте парадигматичан јер показује распад правног поретка – полиција и правосуђе показали су се немоћним пред људима с фантомкама. После Савамале поставља се кључно питање – ко и шта може бити следећа мета људи с фантомкама? Постоји ли сигурност људи и имовине? Шта штити грађане од насиља? Овај случај показује и одсуство политичке одговорности, али и немоћ правосуђа.

Последњих година имамо неколико драстичних примера рехабилитације осужених ратних злочинаца, њихово укључивање у институционални систем. Како то оцењујете са аспекта поглавља 23, у оквиру којег је и област ратних злочина?

– Свака релативизација ратних злочина је политички неодговорна. Не чуде ме ти примери рехабилитације осуђених за ратне злочине јер многи који су данас на власти, били су на власти и током ратних година. Да ли је стварно могуће да се неко промени и да од заговорника рата и етничког чишћења постане заговорник мира, европског пута Србије и европских вредности? То није исто као кад неко промени политичко уверење, па од комунисте постане либерал.

Српско друштво чини се да је потпуно несуочено са злочиначком прошлошћу, а на власти су политичке структуре из управо ратних 90-их. Како коментаришете парадокс да управо такве снаге добијају подршку од ЕУ да реше основне проблеме када је реч о регионалној политици?

– Не мислим да друштво није упознато са злочинима који су почињени, али није довољно упознато. Није ситуација много другачија ни у окружењу, а стално оживљавање напетости у односима са суседним земљама и отварање „рана“ погодује клими у којој се истина заташкава или релативизује. Постоји очигледан политички отпор да се охрабри и помогне разговор о ономе што се дешавало. Што се тиче ЕУ, она разговара и преговара с владом која је добила већину на изборима. Подршку од ЕУ ова влада је добила јер је, колико разумем, дала уверавања да проблеме у региону може да реши, пре свега косовски проблем.

Да ли сматрате да је и Ваша странка док је била на власти пропустила да уради нешто на том плану? Да открије грађанима истину у вези са свим оним што је учињено у њихово име, а за шта је толико злочинаца осуђено?

– Владе у којима је ДС била доминантна странка, како 2001. тако и 2008. урадиле су много како би они који су починили злочине били приведени правди. За то време донета је Резолуција о осуди злочина у Сребреници, председник Тадић је први отишао у Сребреницу, ухапшени су Караџић и Младић, Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ… Подсећам да ДС није имала ни близу тако лагодну већину као што данас има СНС. Да ли је могла више? Вероватно. О томе може да се разговара.

Како видите најновију ескалацију напетости на северу Косова, уочи најаве наводног решавања косовског проблема?

– Уверена сам да дијалог нема алтернативу, посебно на том тлу које је натопљено насиљем, неповерењем, оружјем свих врста, где сваки инцидент постаје сукоб, а сукоб лако ескалира у непредвидивом правцу. То смо видели и са хапшењем Марка Ђурића – непримерена употреба силе, манифестација моћи која треба да заплаши и обесхрабри Србе на Косову. Видећемо наредних дана шта су све били скривени мотиви на обе стране и како ће се ствари даље одвијати. Но, мислим да ће се Београд и Приштина морати вратити за преговарачки сто. Европски пут Србије зависи од нормализације односа са Косовом, а то значи примену свих споразума, укључујући и стварање ЗСО, и финални споразум о нормализацији односа. Од кључне је важности одржати рационални приступ решавању проблема. Такав рационални приступ треба што је могуће више приближавати грађанима, којима су, чини ми се, ствари ипак прилично јасне. СНС би сад хтела да подели одговорност и сигурно је да би било добро кад би власт и са опозицијом, пре свега оном проевропском, разговарала о решењу косовског проблема. Али, за почетак би требало створити услове за разговор између власти и опозиције, променити тон којим се власт обраћа опозицији, увести бар нешто уљудности и међусобног поштовања у политички дијалог, афирмисати парламент као место озбиљног политичког дијалога. И да тај равноправни дијалог добије простор у медијима, укључујући пре свега јавни сервис.

Шта би се догодило у случају да власт одустане од испуњавања обавеза које је преузела у вези са Косовом? Каква би реакција ЕУ била? Да ли је могуће замрзавање европских интеграција и како би то изгледало у пракси?

– Тешко је и замислити такав сценарио. Сигурно је да би прекид дијалога и недостатак напретка у дијалогу проузроковао драматичне последице у односима Србије и ЕУ. Пре свега на политичком и економском плану. Замрзавање европских интеграција би био црвени аларм за инвеститоре, за пословне људе, значио би губитак послова, развојне перспективе, европских фондова, реформске подршке… За наше друштво то би значило још мање шанси за демократију и владавину права. Уосталом, присетимо се да ниједно преговарачко поглавље није могло бити отворено док није оцењено да је постигнут напредак у примени Бриселског споразума.

Руски утицај у Србији постаје, тврде познаваоци прилика, све чвршћи. Како видите понашање власти у вези са тим утицајем. Да ли је та политика седења на две столице заправо седење на само једној, а то није европска?

– Чини ми се ипак да је европски пут Србије за сад неспоран. Још увек је овде много већи утицај Запада. Сигурно је да напетост између Русије с једне стране и Европе и Америке с друге стране отежава позицију свих малих земаља који имају потребу сарадње са свима. И Србија има потребу да сарађује и развија односе са Русијом, пре свега на економском плану. Али, морамо бити доследни у свом европском опредељењу, штитити наше националне интересе, али и знати да национални интереси и патриотизам подразумевају и развој и инвестиције, борбу за останак младих у Србији и достојанствен живот свих грађана.

Посао око Устава вратити на почетак

Министарство правде требало би да повуче предложене уставне амандмане у области правосуђа, готово да је сагласна струка, тврде поједини тужиоци и судије. Да ли се слажете са оценама да се уводи „политички патронат над правосуђем“ и чему је сада ту разлика у односу на ранији период, када се истоветно тврдило?

– Уколико Устав Србије у делу који се тиче правосуђа буде измењен на начин који предлаже Министарство правде то ће бити огроман корак уназад. Пре свега, још ће више бити угрожена подела власти, утицај извршне власти на правосуђе ће бити већи, а утицај законодавне власти ће бити закамуфлиран јер ће парламент тј. парламентарна већина уместо судија бирати тзв. „истакнуте правнике“ по непознатим критеријумима. Ти истакнути правници ће имати већину у Високом савету судства где ће се онда бирати судије. Поред тога, не поштује се принцип непреместивости судије као важан елемент судијске независности. Све у свему, много је примедби и тешко их је укратко поменути. Зато смо сагласни са свима који тврде да је предлог амандмана непоправљив и да посао треба почети из почетка.

(Извор: Данас)

 

Посланица ДС и специјалисткиња за европско право говори за Данас

 

Ситуација у области владавине права у Србији је врло је лоша. Најважније институције су озбиљно угрожене, почев од парламента у коме тиранија већине замењује процедуру.

 

Злоупотреба Пословника од стране доминантне партије онемогућава деловање опозиције. Подела власти не функционише, извршна власт је приграбила сву моћ и не трпи контролу ни парламентарну ни судску. Правосуђе је под директним утицајем извршне власти. И даље информације из истрага „цуре“ у јавност, а политичари коментаришу неправоснажне судске одлуке. Постигнути први резултати у изградњи независних институција разводњавају се кроз избор недовољно компетентних и политички зависних кадрова. Одлуке независних институција не поштују ни органи локалне власти што видимо, на пример, кроз одбијање да се повинују одлукама Агенције за борбу против корупције. За грађане је приступ правди све тежи и скупљи, а нарушавање њихових основних права све веће. С друге стране, недовољно се истиче колико је владавина права важна за економски развој. Стварање доброг окружења за бизнис подразумева одсуство корупције, добре законе и њихову ефикасну примену. Ова Влада се често хвали напретком на „Доинг бизнис“ листи, али ту је Србија, нпр. у области поштовања уговора врло ниско котирана у поређењу са другим државама у региону. То одбија озбиљне инвеститоре, како стране тако и домаће – оцењује за Данас Наташа Вучковић, посланица Демократске странке и специјалисткиња за европско право.

 

Углавном се у овдашњој јавности критике своде на случај рушења у Савамали, односно тај случај се представља као парадигматичан. Како видите такав приступ критици владавине права од стране стручне јавности?

 

– Случај Савамала јесте парадигматичан јер показује распад правног поретка – полиција и правосуђе показали су се немоћним пред људима с фантомкама. После Савамале поставља се кључно питање – ко и шта може бити следећа мета људи с фантомкама? Постоји ли сигурност људи и имовине? Шта штити грађане од насиља? Овај случај показује и одсуство политичке одговорности, али и немоћ правосуђа.

 

Последњих година имамо неколико драстичних примера рехабилитације осужених ратних злочинаца, њихово укључивање у институционални систем. Како то оцењујете са аспекта поглавља 23, у оквиру којег је и област ратних злочина?

 

– Свака релативизација ратних злочина је политички неодговорна. Не чуде ме ти примери рехабилитације осуђених за ратне злочине јер многи који су данас на власти, били су на власти и током ратних година. Да ли је стварно могуће да се неко промени и да од од заговорника рата и етничког чишћења постане заговорник мира, европског пута Србије и европских вредности? То није исто као кад неко промени политичко уверење, па од комунисте постане либерал.

 

Српско друштво чини се да је потпуно несуочено са злочиначком прошлошћу, а на власти су политичке структуре из управо ратних 90-их. Како коментаришете парадокс да управо такве снаге добијају подршку од ЕУ да реше основне проблеме када је реч о регионалној политици?

 

– Не мислим да друштво није упознато са злочинима који су почињени, али није довољно упознато. Није ситуација много другачија ни у окружењу, а стално оживљавање напетости у односима са суседним земљама и отварање „рана“ погодује клими у којој се истина заташкава или релативизује. Постоји очигледан политички отпор да се охрабри и помогне разговор о ономе што се дешавало. Што се тиче ЕУ, она разговара и преговара с владом која има је добила већину на изборима. Подршку од ЕУ ова влада је добила јер је, колико разумем, дала уверавања да проблеме у региону може да реши, пре свега косовски проблем.

 

Да ли сматрате да је и Ваша странка док је била на власти пропустила да уради нешто на том плану? Да открије грађанима истину у вези са свим оним што је учињено у њихово име, а за шта је толико злочинаца осуђено?

 

– Владе у којима је ДС била доминантна странка, како 2001. тако и 2008. урадиле су много како би они који су починили злочине били приведени правди. За то време донета је Резолуција о осуди злочина у Сребреници, председник Тадић је први отишао у Сребреницу, ухапшени су Караџић и Младић, Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ… Подсећам да ДС није имала ни близу тако лагодну већину као што данас има СНС. Да ли је могла више? Вероватно. О томе може да се разговара.

 

Како видите најновију ескалацију напетости на северу Косова, уочи најаве наводног решавања косовског проблема?

 

– Уверена сам да дијалог нема алтернативу, посебно на том тлу које је натопљено насиљем, неповерењем, оружјем свих врста, где сваки инцидент постаје сукоб, а сукоб лако ескалира у непредвидивом правцу. То смо видели и са хапшењем Марка Ђурића – непримерена употреба силе, манифестација моћи која треба да заплаши и обесхрабри Србе на Косову. Видећемо наредних дана шта су све били скривени мотиви на обе стране и како ће се ствари даље одвијати. Но, мислим да ће се Београд и Приштина морати вратити за преговарачки сто. Европски пут Србије зависи од нормализације односа са Косовом, а то значи примену свих споразума, укључујући и стварање ЗСО, и финални споразум о нормализацији односа. Од кључне је важности одржати рационални приступ решавању проблема. Такав рационални приступ треба што је могуће више приближавати грађанима, којима су, чини ми се, ствари ипак прилично јасне. СНС би сад хтела да подели одговорност и сигурно је да би било добро кад би власт и са опозицијом, пре свега оном проевропском, разговарала о решењу косовског проблема. Али, за почетак би требало створити услове за разговор између власти и опозиције, променити тон којим се власт обраћа опозицији, увести бар нешто уљудности и међусобног поштовања у политички дијалог, афирмисати парламент као место озбиљног политичког дијалога. И да тај равноправни дијалог добије простор у медијима, укључујући пре свега јавни сервис.

 

Шта би се догодило у случају да власт одустане од испуњавања обавеза које је преузела у вези са Косовом? Каква би реакција ЕУ била? Да ли је могуће замрзавање европских интеграција и како би то изгледало у пракси?

 

– Тешко је и замислити такав сценарио. Сигурно је да би прекид дијалога и недостатак напретка у дијалогу проузроковао драматичне последице у односима Србије и ЕУ. Пре свега на политичком и економском плану. Замрзавање европских интеграција би био црвени аларм за инвеститоре, за пословне људе, значио би губитак послова, развојне перспективе, европских фондова, реформске подршке… За наше друштво то би значило још мање шанси за демократију и владавину права. Уосталом, присетимо се да ниједно преговарачко поглавље није могло бити отворено док није оцењено да је постигнут напредак у примени Бриселског споразума.

 

Руски утицај у Србији постаје, тврде познаваоци прилика, све чвршћи. Како видите понашање власти у вези са тим утицајем. Да ли је та политика седења на две столице заправо седење на само једној, а то није европска?

 

– Чини ми се ипак да је европски пут Србије за сад неспоран. Још увек је овде много већи утицај Запада. Сигурно је да напетост између Русије с једне стране и Европе и Америке с друге стране отежава позицију свих малих земаља који имају потребу сарадње са свима. И Србија има потребу да сарађује и развија односе са Русијом, пре свега на економском плану. Али, морамо бити доследни у свом европском опредељењу, штитити наше националне интересе, али и знати да национални интереси и патриотизам подразумевају и развој и инвестиције, борбу за останак младих у Србији и достојанствен живот свих грађана.

 

Посао око Устава вратити на почетак

 

Министарство правде требало би да повуче предложене уставне амандмане у области правосуђа, готово да је сагласна струка, тврде поједини тужиоци и судије. Да ли се слажете са оценама да се уводи „политички патронат над правосуђем“ и чему је сада ту разлика у односу на ранији период, када се истоветно тврдило?

 

– Уколико Устав Србије у делу који се тиче правосуђа буде измењен на начин који предлаже Министарство правде то ће бити огроман корак уназад. Пре свега, још ће више бити угрожена подела власти, утицај извршне власти на правосуђе ће бити већи, а утицај законодавне власти ће бити закамуфлиран јер ће парламент тј. парламентарна већина уместо судија бирати тзв. „истакнуте правнике“ по непознатим критеријумима. Ти истакнути правници ће имати већину у Високом савету судства где ће се онда бирати судије. Поред тога, не поштује се принцип непреместивости судије као важан елемент судијске независности. Све у свему, много је примедби и тешко их је укратко поменути. Зато смо сагласни са свима који тврде да је предлог амандмана непоправљив и да посао треба почети из почетка.

 

(Извор: Данас)

 

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ