lat

“Слободна зона”, нужност, због непостојања дијалога у институцијама система


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Горана Ћирића за Данас


Тешко је било замислити да ће у Србији на крају друге декаде двадесетпрвог века, институције државе, од Народне скупштине, председника Републике, преко председнице Владе, заштитника грађана, Универзитета, судства, полиције до органа локалне самоуправе, бити отуђеније од грађана и у односу на оне деведесетих година двадесетог века. Очигледно је да иста власт може узроковати искључиво идентичне последице по једно друштво.

Јавност јако добро препознаје проблем отетих институција и заробљеног друштва. Већ је имала искуство са таквим стањем, које је довело до опљачкане државе и друштва, криминализације, изгубљених живота, међународне изолације. И оправдано, такво стање сматра неприхватљивим. Када се дијалог у неком друштву не води тамо где му је место, “Слободна зона” постаје један од начина да грађани ове земље саопште своје ставове онима који су нормалну комуникацију учинили немогућом.

“Слободна зона” је формирана и као последица третмана који опозиција има у институцијама система. Народни посланици посланичке групе Демократске странке, као и други опозициони посланици су небројено пута предлагали решења која су корисна за грађане Србије. Нудили смо разговоре, директне сусрете са ресорним министрима, да би се покренуо нормалан дијалог са извршном влашћу и пронашли одговори на важна питања која могу унапредити привредни амбијент земље. Све наше иницијативе су са увредљивим ниподаштавањем одбијене уз етикетирања, и непотребно агресиван однос са стране скупштинске већине.

Предлагали смо, на пример, у домену привреде наставак процеса корпоративизације јавних предузећа, која су идентификована као значајно отворено питање српске економије, са врло јасним и спроводивим предлозима. Решавање питања јавних предузећа јесте интерес Републике Србије, јер поред тога што обављају делатност од јавног интереса за грађане, представљају и јако важан део економског простора земље, учествују са 15-20% у стварању БДП, и представљају озбиљан потенцијал даљег развоја Србије. Уместо разговора добили смо тајне уговоре концесије аеродрома Никола Тесла Београд, који је за 500 милиона ЕВРА дат у концесију на 25 година, док је истовремено нето добит тог аеродома око 30 милиона ЕВРА годишње, што у периоду од 25 година при истим околностима чини 750 милиона ЕВРА прихода држави који она неће остваривати; добили смо до сада потрошених преко 300 милиона ЕВРА средстава Телеком Србија инвестираних у кабловске оператере који не вреде ни петину вредности плаћене за њих и због чега ће се Телеком Србија суочити са великим изазовима у наредном периоду; добили смо продају Пољопривредне корпорације Београд за 100 милиона ЕВРА уз кршење важећих закона везаних за статус државног пољопривредног земљишта за цену испод сваког критеријума; добили смо продају српског произвођача лекова Галенике спорним процесом којим је Република Србија оштећена за најмање 300 милиона ЕВРА, што представља збир само две вредности, износа отписаних обавеза Галенике према повериоцима, од којих је доминантан држава, и средства уложених у изградњу нове фабрике отворене 2010. године, а све продато за нешто више од 10 милиона ЕВРА. Побројани, су само неки примери штете која је начињена Србији у последњих 7 година, управо због недостатка скупштинске и не само скупштинске контроле извршне власти, већ и контроле коју грађани Србије могу и морају да врше путем истинитих и доступних јавних инфорнација.

Тајни уговори, избегавање скупштинске расправе о најважнијим економским притањима управо стварају коруптивни амбијент због кога држава и друштво трпе штету, а корист остварују они који јесу или су јако блиски извршној власти, односно владајућој странци. Тражили смо и расправу о стратегији решавања проблема јавног дуга Србије који је увећан за око 9 милијарди ЕВРА у периоду од 2012. године. Питање је ко ће и чиме та дуговања да врати? Грађани морају целовито и истинито да буду информисани о наметима који се крију иза прице о “златном добу”.

Грађани Ниша су дигли свој глас против отимања аеродрома “Константин Велики”. Грађани се боре за очување река Старе планине, које чувају живот на том простору. Грађани са ужасом сведоче прекомерном испумпавању вода и угрожавању биљног и животињског света на Завојском и Власинском језеру, Заовинама и Увцу. Нико од одговорних не чује тај глас.

Због тога грађани протестују, због тога постоји шатор испред председништва Србије, да подсећа да ће свака противзаконита активност бити евидентирана и након промене власти процесуирана. Не претендујемо да на отвореном градимо паралелне институције, само оживљавамо праксу која је из институција, понајвише из Народне скупштине, у протеклих седам година исчезла. Непрестани дијалог са грађанима започет и пре протеста, значајно унапређен током таласа који су они покренули, сада добијају нову димензију како бисмо напослетку могли да предложимо модел према коме би се институције заиста могле суштински вратити својој изворној функцији – служби народу а не служби олигархији.

Извор: Данас

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ