lat

Приватне, а војне фирме


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Николе Лунића за Данас

Специјални интереси у трговини специјалним системима, наоружањем и војном опремом

Када државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација изјави да је укупна вредност дозвола издатих домаћим предузећима у Србији за извоз наоружања и војне опреме (НВО) у 2016. години већа од 800 милиона долара…

… очекујемо да је то довољан разлог за развој и технолошко-кадровску обнову наменске индустрије. Иако се по правилу никад не реализује укупна вредност издатих дозвола, и приближан обим извоза НВО наговештава раст нивоа развојних потенцијала или бар социјалну безбедност запослених у том сектору.

Међутим, чим се међу десет највећих извозника нађе и шест приватних предузећа, оптимизам нестаје јер се приватници по правилу труде да уз минимална улагања (посебно у области развоја кадровских потенцијала), остваре максимални профит. Оправдану сумњу изазива чињеница да се приватно предузеће „ДЛС Специјални системи д.о.о. Београд“ које је основано 31. марта 2015. године, позиционирало међу десет најуспешнијих предузећа по реализованим уговорима из 2015. и по уговореној вредности у 2016. години. И све то са основним капиталом друштва у износу од свега 1.000 динара! Признаћете да и без чаршијских прича о томе ко је стварни власник тог предузећа, постоји основана сумња за трговину утицајем што представља озбиљно кривично дело. Или у најмању руку злоупотребу службеног положаја вршиоца дужности.

Иако недавно основано, предузеће „ДЛС Специјални системи“ је веома брзо постало један од најважнијих подуговарача предузећа „Борбени сложени системи“ из Велике Плане, и то посебно у производњи самоходне хаубице НОРА-Б52. Недавно склопљен уговор о продаји 24 самоходне хаубице 155 мм НОРА и 8 вишенаменских оклопних борбених возила МИЛОШ представља без икакве сумње веома уносан посао који није презентован грађанима Србије. Иако га медији нису објавили, не треба сумњати у речи народног посланика и члана скупштинских одбора за одбрану и унутрашње послове и за КиМ Мирослава Лазанског, који је по правилу веома добро информисан о систему одбране. Господин Лазански у интервјуу за „Балкан Инфо“ тврди да је једна земља ЕУ купила практички 4 батерије НОРА и по 2 командно-извиђачка возила МИЛОШ по батерији, а форуми су веома брзо обелоданили да је то Кипар.

Како Кипар већ поседује Словачке самоходне хаубице ЗУЗАНА у калибру 155 мм сличних карактеристика, необично је да мења борбене системе на којима су усавршили технички ремонт, одржавање и обуку. Још парадоксалније звучи да Кипрани замењују словачке хаубице српским, а да при томе у Србији није усвојена технологија израде кошуљице каписле, па смо присиљени увозити муницију за хаубице, гле чуда, управо из Словачке. Тако је само у 2016. години, Србија купила 1560 пројектила М107 и 530 пројектила М3СД, све у калибру 155 мм (према извештају Сталне мисије Словачке Републике при Организацији за европску безбедност и сарадњу у Бечу). Обзиром да се коришћена технологија обраде кошуљице резањем на стругу показала непоузданом јер није могла да обезбеди захтевану механичку отпорност, а да се технологија дубоког извлачења није усвојила у наменској индустрији Србије, кошуљице пројектила без упаљача се и даље купују на тржишту Словачке.

Међутим, оваква врста трансакције отвара и осетљиви спољнополитички контекст извоза хаубица НОРА и возила МИЛОШ. По правилу, свака већа трансакција НВО која може утицати на однос снага у неком региону је везана за политичку сагласност односно уколико она изостане, за спољнополитичке последице. Сви знамо геостратешки положај Кипра и осетљивост унутрашњих међунационалних проблема. Самим тим, наступ на таквим тржиштима би требало да буде посебно анализиран о чему би Министарство спољних послова требало водити рачуна. Јер уколико Влада одобри амбасадору Републике Србије на Кипру Марку Благојевићу да потпише уговор о извозу хаубица, онда иза такве трансакције дефинитивно стоји држава. А не треба објашњавати какав ће став по том питању имати Турска која сасвим сигурно поседује механизме за адекватан спољнополитички одговор. Појављивање хаубица на грчкој страни Кипра ће поред спољнополитичких последица имати и безбедносне јер ће увелико повећати ризик припадника Војске Србије који живе и раде у кампу „Стефан Немања“ код села Пиле у близини Ларнаке. И на крају ко ће одговорити Ердогановој дипломатији на директна питања о хаубицама – Дачић, Вулин или вршилац дужности помоћника министра одбране за материјалне ресурсе Милорадовић. Јер последњи, уместо да ради свој посао у Министарству одбране, углавном се појављује као промотер производа наше наменске индустрије и привилегованих предузећа између њих 185 који су регистровани за обављање спољне трговине НВО.

Отворено тржиште ЕУ може се сматрати јединственим само уколико се свим предузетницима омогући надметање за уговоре о јавним набавкама под једнаким условима. Обзиром да јавна набавка хаубица односно тендер није расписан од стране Кипра, оваквим уговарањем набавке НВО, крше се све норме трговине у заједници ЕУ. Међу највећим скандалима у оквиру ЕУ, а по питању набавке НВО, била је куповина немачких подморница од стране Грчке (2000) и Португала (2004). Након тога, све земље ЕУ су се углавном придржавале усаглашених и прихваћених норми везаних за јавне набавке НВО. У оваквој ситуацији можемо поставити оправдану дилему да ли је доносиоцима одлука о извозу НВО важнији профит (и наравно провизија) или нам је као друштву ултимативан европски систем вредности.

И на крају опет дођемо до одговорности за урушавање технолошког, кадровског и материјалног нивоа научног потенцијала Војске Србије, као и за стагнацију и деградацију нивоа наменске индустрије. Само сада нам није потребна одговорност за кривицу и сам кривац. Сада је потребно креирати визију развоја и стратегију системских инвестиција, пре свега у људске ресурсе. Потребно је одмах престати са феудалном праксом отимања и сливања кадрова из Војске Србије у приватна предузећа овлашћена за трговину НВО јер се тиме дугорочно уништавају кадровски потенцијали развоја. Посебно је штетно када еминентни експерти попут инжењера Петра Маринковића напусте посао пројектовања вишенаменског оклопног возила ЛАЗАР и из државног предузећа Југоимпорт СДПР пређу у приватно „ДЛС Специјални системи“ односећи на тај начин дугогодишњу инвестицију друштва у целини. И то није његова кривица јер ће инжењер парадоксално и даље радити на развоју ЛАЗАР-а, само уз профитабилније услове. То је кривица политиканата који са државних функција тргујући утицајем систематски уништавају људске ресурсе земље врбујући их за властите приватне фирме којима обезбеђују дугогодишње уносне послове и статус највећих извозника.

Због наведеног, одговорност је пре свега у нечињењу односно у одгађању решавања проблема. Реформе се морају урадити сада. И то морамо урадити ми, односно наша генерација, како проблеми не би постали наслеђе.

Аутор је капетан бојног брода у пензији и члан Главног одбора Демократске странке

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ