lat

Политика претећег конфликта


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Петра Радојчића за Данас

Много је разлога због којих је Балкан био и остао зона интересовања и полигон сукоба великих и моћних. И данас неко распирује ватру испод казана у којем се вода, никада до сада, није охладила.

Колико томе доприносе највиши регионални и српски званичници, чије изјаве подсећају на оне из деведесетих година, а представљале су увод у велике трагедије које су, потом, уследиле? Изгледа да је „производња“ ванредних ситуација и стварање континуиране кризе циљ и/или изабрана метода за одржавање власти. Исфабрикована, непромишљена и неодговорна мобилизација националног – у сврху унутарполитичких потреба и константних манипулација, потврђује да су интереси грађана у другом плану. При том, узрочници конфликтних ситуација истичу се као решаваоци истих.

Иако власт тврди да је Србија стуб и гарант мира у региону, односи у истом подстичу неспокој. Актуелна ситуација је забрињавајућа, а сваки нови конфликт открива истину о представи да смо фактор стабилности. Политика претећег конфликта коју води актуелни режим, да би нас истовремено „спасавао од њега“ успела је да погорша односе са свима.

Није лако присетити се и побројати, колико је било „кризних“ ситуација и медијских (пре)обликовања перцепције јавности, у којима је у центру збивања било и руководство Србије, склоно обмањујућој тактици и спектакуларним корацима, пропраћеним сензационалистичким најавама. Грађани су, већ неко време, у константном стању ишчекивања и неизвесности. Читајући и слушајући шта се, преко појединих медија, свакодневно „сервира“, стиче се утисак да смо у шизофреној ситуацији. Готово по правилу, пласирањем полуистина, медијима и грађанима оставља се простор за претпоставке, уз „умирујуће“ тврдње да нема разлога за панику јер државни органи раде свој посао.

Заједничко за сва „догађања“ јесте да нису до краја разјашњена, а из искуства знамо да на нови спин нећемо дуго чекати. Власт, ни у једној од ових ситуација, није признала своју грешку, нити се сматра одговорном за бесмислено узнемиравање јавности и непотребно трошење енергије. Да ли је у политици баш све дозвољено? Да ли је увек оправдано и сврсисходно оптуживати друге за све наше недаће и тешкоће?

О Косову се, последњих година, говори и пише много. У најсвежијем сећању је акција Косовске полиције и специјалних јединица РОСУ у неколико општина, у којој је ухапшено више полицијских службеника и грађана српске, албанске и бошњачке националности, осумњичених за учешће у организованом криминалу и злоупотребу службеног положаја. Једнодневна операција, за веровати је, представља наставак „психолошког рата“ и сукоба ниског интензитета између званичника Приштине и Београда.

Сценарио, већ виђен – од упада косовских безбедносних снага, узбуњивања грађана, мноштва „сазнања“ о стању на терену, заседања Савета за националну безбедност, стављања јединица Војске Србије (и дела полицијских јединица) у стање готовости за ангажовање,… до различитих интерпретација српских и албанских медија и популистичких саопштења функционера. Ни овога пута нису изостали „шумови на вези“ са представницима међународне заједнице на Косову.

Као резултат немуштих и контрадикторних саопштења, остају недоумице (али и претпоставке) о улози безбедносних структура у конфликтним околностима и томе шта је разлог (обострано) предузетих мера и повучених потеза. Пласирањем мноштва „информација“ и манипулацијом обавештајним и контраобавештајним подацима, дајући себи на значају, званичници Србије одржавају тензију у јавном простору и обезвређују рад безбедносних служби.

Иако, на први поглед, изгледа да у свом овом лудилу нема смислених реакција, може се препознати матрица по којој се кризе одвијају. Није спорно да је на плећа актуелне власти пао велики терет. Проблеми и изазови са којима се сусрећемо, презентују се као најтежи у историји државе и прекретница за будућност.

Вероватно и јесу. Подсетимо се – Србија, деценијама, не зна шта би с Косовом. Оно, превасходно, Србију чини недовршеном, неефикасном и конфликтном државом. На Косово нису хтели ни збегови пред „Олујом“ и „Бљеском“. Ни поглавар СПЦ неће назад у Пећ, неће ни БК група…Додуше, неки га се сете и „враћају“ му се на Видовдан.

Испољене тензије указују да су албанско-српски односи најделикатнији за регионалну безбедност. Верујемо да је председник државе под константним притиском, али начин на који покушава да га се ослободи, није добар. У недостатку јасне платформе, проистекле из дијалога, предузете мере биле су и јесу, углавном, ирационалне и додатно доприносе конфронтацији и нарушавању односа. Довођење војних и дела полицијских снага у највиши степен приправности није одмерена и сталожена реакција. Није била ни она у априлу 2017., нити почетком августа и крајем септембра 2018. године.

Уколико је „врховни командант“ хтео свима да стави до знања да држава неће дозволити угрожавање живота и (евентуални) егзодус свог народа на Косову, није навео на који начин ће то остварити и по коју цену. Како, када из његових уста чусмо да Србија не може да издржи никакве сукобе и да је притерана уза зид, али да је спремна да одговори на сваки развој ситуације? Како, у условима у којима Србија не држи монопол легитимне силе на целој својој територији и када Запад (неформално) даје легитимитет оваквом стању?

Све је извесније да није далеко дан када ће сецесија Косова бити најмањи проблем за Србију, којој је, реално, преостало још сасвим мало тога што може да да. Власт, неспособна да направи колико-толико уређену државу, доприноси да сумња буде већа од наде. Посебно брине чињеница да политика сталног претећег конфликта може измаћи контроли. Србија не треба да буде изузетак – избор савезника, грађење добросуседских односа и изналажење рационалних исхода, у датим условима, од битног су значаја за необновљивост сукоба и страних војних интервенција. Тражење решења којима би се нова страдања грађана избегла императив су времена.

Аутор је генерал-потпуковник у пензији, заменик председника Савета за стратешке политике

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ