lat

Патологија београдских избора


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Бодина Старчевића за Данас

Грађани постали саучесници режима у кршењу закона

Нико није могао боље да зна шта је све учињено током мандата актуелне београдске власти, праћеног бројним корупционашким аферама и пљачкашким подухватима, од самих актера.

Како би „испеглала“ све своје неподопштине, СНС је прибегла невиђеном притиску на грађане, што је произвело огромну нерегуларност ових избора. То се најпре односи на бирачки списак, према коме град од око 1.700.000 становника има више од 1.600.000 гласача, а међу њима и 150 лица старијих од 110 година – један чак 130, док се процењује да је на њему и више десетине хиљада грађана са лажним пребивалиштем у Београду, који никад нису виђени у зградама на чије се адресе воде. Опозиција је утврдила да се само на територији једне општине за пет месеци доселило око 10.000 невиђених „Београђана“, док је за свега месец дана исти број грађана нестао са бирачког списка. Прави десант на слободно мишљење грађана учињен је путем медијске окупације, а поготово кроз пресију са ТВ екрана. Све јаче стезање обруча око слободе грађана Београда обављено је путем безобзирних телефонских позива, а неретко и претње од стране активиста СНС-а. Све заједно, ово је створило тек почетни нерегуларни амбијент, али Вучићу овог пута ни то није било довољно.

У неравноправној борби власти и опозиције током предизборне кампање, на страни власти ангажован је целокупни државни апарат, а посебно се у томе истакао председник Србије Александар Вучић, наступајући на митинзима и трибинама СНС-а, на које су стотинама аутобуса довожени „Београђани“ из свих крајева земље. Не скидајући се ни са ТВ екрана Пинка, Happy, РТС-а, Студија Б, у свом већ познатом маниру, Вучић је иако по Уставу председник свих грађана, редовно ниподаштавао, вређао и исмевао опозиционе лидере фаворизујући листу којој је дао своје име, док је опозиција имала приступ једино ограниченим ресурсима као што су ТВ Н1 и Наша. Већ по инерцији, режимска штампа наставила је са измишљањем бомбастичних наслова и са блаћењем опозиционих првака, у чему су као и увек предњачили провладини таблоиди.

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и овог пута се није огласило, уз изузетак који је начинила чланица савета РЕМ-а Оливера Зекић када се, злоупотребљавајући своју функцију и меморандум овог тела, самоиницијативно огласила усред изборне ћутње, уставши у заштиту функционера СНС-а Горана Весића, који је дан раније у емисији Упитник на РТС-у, наводно утишан за два децибела (што иначе људско ухо и не региструје).

У предвечерје избора у јавности је освануо Апел 1000+, путем кога је велики број јавних личности подржао листу Александар Вучић – Зато што волимо Београд. Међу потписницима Апела, осим јавних личности, била је и неколицина анонимуса, али су се ту налазила и имена грађана које нико није ни питао да ли желе да дају подршку овој листи, нити им је затражио потпис. Због тога се један број „потписника“ Апела одмах оградио од подршке листи и најавио подношење кривичне пријаве против СНС-а.

Поред тога, СНС је вршила отворени утицај на вољу бирача. Подела предизборних пакета коју су обављали њени активисти, па и активисти СПС-а, била је потпуно нескривена као и куповина гласова – пакети су дељени чак и на појединим бирачким местима. Непосредно пред изборе, Градски центар за социјални рад поделио је 208,5 милиона динара сигурним гласачима СНС-а. Овај новац Граду је пребачен из Републике за „помоћ најугроженијим категоријама“, а захваљујући томе, 13.900 људи из шест ободних градских општина добило је „социјалну помоћ“ по 15.000 динара.

На дан избора, поврх свих претњи, подмићивања, исплате гласача преко дуплих спискова уз фотографисани доказ о гласању за листу Александар Вучић – Зато што волимо Београд – што је законом забрањено, на појединим изборним местима активисти СНС-а ишли су од зграде до зграде са дупликатима бирачких спискова и извлачили своје сигурне гласаче на биралишта, што се до сада у Београду није догађало. Иако је, захваљујући друштвеним мрежама, јавност могла да види велики број изборних неправилности, Градска изборна комисија (ГИК), проглашавајући себе ненадлежном за спровођење избора, али надлежном за верификацију изборних резултата, одбацила је, без читања и разматрања свих 77 поднесених приговора. То је учињено упркос Закону о локалним изборима, где у члану 1 стоји: „Органи за спровођење избора су изборна комисија јединице локалне самоуправе и бирачки одбори.“ Што је још горе, ГИК је одлуке донела одлучујући у сталном уместо у проширеном саставу, што је супротно закону, због чега је адвокат Владимир Гајић, испред листе Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују поднео приговор на рад ГИК-а. На легитиман захтев ДЈБ-а да им се омогући преглед изборног материјала, ГИК је формирала радну групу која би требало да „нађе начин“ да се обезбеди увид у изборни материјал! Већ према обичају из времена самоуправљања: ако хоћеш да се проблем никад не реши, формирај радну групу.

Одржавање избора на овај начин недопустиво је за једну државу чија власт покушава да се представи као „демократска“ док у реалности постоји само фасадна демократија, а у њеној суштини јака аутократија на путу ка диктатури. Али није најгоре то, већ чињеница да су грађани у огромном броју учествовали у изборним неправилностима – пристали су на понижење, претње, уцене, страх, подмићивање и гласали чак и за сумњиве и корумпиране кандидате. Како гласачи, тако и многи који су се налазили на изборним листама, а пре свега на листи Александар Вучић – Зато што волимо Београд. Самим тим, грађани овде више нису само жртве, већ су постали и саучесници режима у кршењу закона. Упркос чињеници да су ови избори били најнеслободнији од увођења вишепартијског система у Србији, грађани су их великом већином прихватили, помиривши се са тим да се не може очекивати да ће правда бити задовољена и да ће налогодавци и учесници у недозвољеним радњама бити кажњени и поред тога што је закон савршено јасан и недвосмислен.

Кривичним закоником Републике Србије предвиђене су казне за кривична дела против изборних права и то: у домену повреде права гласања, давања и примања мита у вези са гласањем, злоупотребе права гласања, састављања нетачног бирачког списка, спречавања одржавања гласања, повреде тајности гласања – све са запрећеним казнама, од којих неке предвиђају чак и до три године затвора. Политички лидери окупљени око листе Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују, поднели су Трећем основном јавном тужилаштву кривичне пријаве против министара Небојше Стефановића и Бранка Ружића, за које сматрају да су одговорни за манипулације са бирачким списком. Међутим, поставља се питање како ће овај поступак да спроведе Тужилаштво које је, иако самостални државни орган, у овој земљи већ одавно само мртва реч у Уставу, а затим корумпирани судови под строгим надзором победника ових избора?

Многи су опозицији пребацивали одсуство идеја и програма – у неким случајевима то је било на месту, јер је постојао низ обећања која нису имала никаквих утемељења у реалности, мада то неупоредиво више важи за победничку листу. Али, поједине опозиционе листе имале су озбиљан план на овим изборима. Листа Да ослободимо Београд кандидовала је веома релевантан План за ослобађање Београда у 10 тачака. Невоља је, међутим, што јавност махом није била заинтересована за планове и програме, већ је у први план извлачила само појединце.

Београдски избори показали су у пуном светлу патологију друштва у коме данас живимо.

Аутор је професор из Београда

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ