lat

Никола Лунић: Вулинова спољна политика


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Николе Лунића за Данас

Када наш актуелни министар одбране најави конференцију за новинаре, често нам није сасвим јасно у ком се својству појављује.

Чини се ипак да је Александру Вулину тренутно омиљени наступ у својству министра одбране, али не запоставља ни наступе као лидера своје странке, провереног заштитника руског интереса или пак омиљеног пријатеља председника Србије који једини у земљи искрено брине о његовој личној безбедности. Уколико желимо да из вербалног контекста и поруке коју шаље закључимо у ком својству даје саопштење, то није могуће. Ипак, најједноставнији начин је банер у позадини или присуство активних војних лица и наравно црне паравојне униформе из које у последње време и не излази.

У сваком свом појавном облику, Вулин даје изјаве које су контрадикторне не само политици одбране, већ и званичној спољној политици Републике Србије. Међутим, сада када то ради као министар одбране, директно утиче на урушавање државног спољнополитичког кредибилитета, а истовремено и на угрожавање националних интереса. Недавно је замолио црногорску државу и црногорско Министарство одбране да не шаљу припаднике своје војске на КиМ као део мировних снага КФОР-а, а под директном командом НАТО-а. Подсетимо се да Србија на КиМ нема власт ни де факто ни де јуре и нико осим припадника КФОР-а не може да очува безбедност Срба и наших светиња, посебно јужно од Ибра. Дефинишући мандат КФОР-а као национални интерес, чак је и председник Вучић у више наврата експлицитно нагласио да је нама НАТО потребан као савезник да чува наш народ на КиМ, као и културну и верску баштину. Док се Вучић и у седишту НАТО-а у Бриселу залагао за присуство и останак КФОР-а на КиМ јер је то експлицитно изражен интерес Срба са КиМ, друг Вулин сматра да црногорске снаге не треба да партиципирају у мировним снагама. Уколико успе у својој намери, за очекивати је да сличну молбу упутити и свим осталим нацијама контрибуторима мировних снага КФОР, посебно православном делу контигента – Грцима, Румунима, Бугарима или Молдавцима. Како је учешће у мировним снагама КФОР-а за сваку земљу значајно финансијско оптерећење, Срби са КиМ могу само да стрепе да у својој намери и успе.

Уочљиво је и да се министар одбране не држи тема искључиво везаних за његов ресор. Често се стиче утисак да себе доживљава као министра спољних послова са посебним задужењима за добросуседске односе. Имајући у виду све његове изјаве и оптужбе упућене званичницима у региону, министар Вулин дефинитивно представља дестабилизирајући фактор који угрожава безбедносну ситуацију, али и спољнополитичке интересе Србије. Подсетимо се да је премијера Македоније Зорана Заева оптужио да не држи реч по питању чланства КиМ у УНЕСКО, Бакира Изетбеговића да је човек опасних намера и дволичне политике, Јонуза Муслијуа да позива на Трећи балкански рат, а Едија Раму да прети ратом, уцењује ЕУ и има територијалне претензије на део Србије. Његова склоност према оптужбама званичника Хрватске је недвосмислена. Сетимо се да је председници Хрватске импутирао неспорну наклоност усташтву, а за хрватску политику је тврдио да поистовећује усташе са хуманитарним радницима. Чак је бившег министра спољних послова Хрватске назвао усташким сином.

Са оваквим изјавама највиших српских званичника, тешко је очекивати да било ко у региону Србију доживљава као фактор стабилности, извозника безбедности, а могло би се довести у питање и њихова перцепција наше самопрокламоване војне неутралности. Наиме, од највиших званичника једне земље се очекује да се понашају у складу са дипломатским манирима, те да наступају искључиво у интересу своје нације. А свој медијски наступ да прилагоде дипломатским и протоколарним нормама без обзира шта стварно лично мислили.

Уколико је истина да регионална сарадња представља један од спољнополитичких приоритета Републике Србије (са сајта Министарства спољних послова), онда се само по себи намеће питање – у чијем је интересу да има оваквог министра одбране који не само да урушава углед Војске Србије, већ подрива националне интересе Републике Србије, посебно у домени спољне политике. Мешањем у унутрашње ствари суседних земаља и провоцирањем њихових званичника не доприносимо миру у региону, а самим тим удаљавамо се све више од стратешких интереса нашег народа. Чак и уколико неко сматра да ће подизањем међунационалних тензија добити на унутрашњем политичком позиционирању, Александар Вулин представља политичку „темпирану бомбу“ која би се могла вратити и Србији и политичкој елити као бумеранг.

У сваком случају, Александар Вулин не представља политички исказану вољу народа, већ је он избор једног човека који поседује легитимитет са парламентарних избора. Дипломатска је срамота да нам из свих центара у региону, али и у свету, указују на непримерену реторику нашег министра одбране, а да током протеклог времена нисмо имали снаге да то променимо. Још би се његова агресивна реторика могла и схватити кад би је изговарао са банером своје странке у позадини. Али кад се окружи генералима ВС и самим тим наступи као министар одбране, онда се његово спољнополитичко деловање може оценити као хаотично са несагледивим негативним последицама.

Република Србија не поседује спољнополитичку стратегију, а спољнополитички интереси и циљеви наше земље су и даље на нивоу реторике владајуће елите. Ипак, сви политички субјекти су сагласни да нам је безбедност грађана, земље, али и региона, приоритет. Дестабилизирајуће факторе попут Вулинове реторике је неопходно што пре решити и то на начин да се изврши реконструкција Владе Србије и смени Александар Вулин. И то ултимативно, без обзира колико Вам био драг пријатељ.

Аутор је капетан бојног брода у пензији и члан Главног одбора Демократске странке

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ