ћир

Lutovac: Oslobodićemo „zarobljenu državu“


PODELITE:

Predsednik Demokratske stranke dr Zoran Lutovac za Danas: Prvi korak integrisanja u Demokratsku stranku desiće se 19. maja 2019. Tog dana će se usvojiti Deklaracija kojom ćemo postati jedinstven politički subjekt.

Prvo će nastati unija ove tri stranke, da bi potom bila formirana jedinstvena Demokratska stranka koju će činiti članovi sve tri trenutno postojeće organizacije. Ali vrata Demokratske stranke će biti otvorena i za druge, i za Novu stranku i za udruženja, pokrete, druge stranke i pojedince koji sa nama hoće da grade bolje društvo i državu, kaže za Danas Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.

* Da li to znači da će SDS i ZZS prestati da postoje, tj. da će biti izbrisane iz registra?

– Dakle, kao što rekoh već od 19. maja postajemo jedinstveni politički subjekt iako će konstituenti još uvek pravno postojati. U sledećoj fazi postaćemo integrisani politički i pravni subjekt – Demokratska stranka.

* Hoće li takva ujedinjena DS samostalno učestvovati na slobodnim izborima kada se za njih steknu uslovi, ili će biti deo Saveza za Srbiju na tim slobodnim izborima kad god oni bili?

– Uslovi se neće sami steći. Neophodno je da opozicija udruži snage i izbori se za slobodne i poštene izbore. Samostalno ćemo izlaziti na izbore tek pošto udruženi normalizujemo politički život.

* DS i njeni funkcioneri nisu u prvom planu opozicionog delovanja. Čini se da ste to lako prepustili Ðilasu, Obradoviću i Jeremiću. Planirate li i kako da demokrate vrate izgubljeni uticaj među građanima?

– Demokratska stranka, njeni funkcioneri, članovi i simpatizeri jesu i biće u prvom planu opozicionog delovanja. Učestvujemo u radu Saveza za Srbiju, najjačoj opozicionoj političkoj grupaciji, ravnopravno sa ostalim osnivačima. Činjenica da je DS u ovom trenutku podredila svoje interese borbi za opstanak osnovnih političkih i ljudskih sloboda u Srbiji ne znači da smo prepustili vođstvo bilo kome. Demokratska stranka je čula birače, razumeli smo njihove poruke sa proteklih izbora i to je prvi korak ka povratku poverenja građana, a samim tim i uticaja Demokratske stranke u društvu.

* Da li ste zadovoljni položajem i uticajem DS u Savezu za Srbiju? Čini se da ono na čemu demokrate insistiraju slabo dolazi do izražaja u društvu desničarskih organizacija u Savezu.

– Da, zadovoljan sam. Ideje i predlozi koji su dolazili iz Demokratske stranke prihvatani su i uvažavani s poštovanjem i razumevanjem. Kada utiscima suprotstavite činjenice dobijete pravi odgovor. Mi smo se okupili u Savezu za Srbiju oko zajedničke političke platforme i zajedničkih ciljeva, ali smo zadržali sopstvene identitete. Formula je jednostavna: poštovanje dogovorenog u okviru Saveza, na jednoj strani, i poštovanje sopstvenog programa i identiteta, na drugoj strani. Mislim da je to do sada dobro funkcionisalo i ne vidim razloga da tako ne bude i ubuduće.

* Postoji li jedinstvo unutar DS oko napuštanja parlamenta?

– Da, odluka u stranci o tome je doneta jednoglasno. Unutar poslaničkog kluba bilo je različitih pogleda na to, ali je odluka stranke poštovana. Kada imate stranku koja ohrabruje članove da misle svojom glavom onda je nemoguće, a bilo bi i neprirodno, da svi imaju isti stav. Snaga Demokratske stranke je uvek bila u tome što unutar nje mišljenja mogu slobodno da se sučeljavaju. Dakle, ima i biće onih koji se ne slažu sa nekom odlukom, ali to je suština demokratije: slobodna rasprava, a kada se donese odluka svi je poštuju – i oni koji su bili za nju i oni koji su bili protiv nje.

* Imate li informacije da li demokrate prelaze u Stranku slobode i pravde Dragana Ðilasa? Postoji li bojazan da će vam ta partija oduzeti deo birača?

– Nekolicina njih je to učinilo iz ličnih motiva ili zbog prijateljskih odnosa sa ljudima iz te stranke ali ne očekujem da će se to dešavati u značajnijem broju. Očekujem, pre svega, da će u SSP dolaziti ljudi koji nisu bili zadovoljni dosadašnjom političkom ponudom. Što se birača tiče, nisu oni ničije vlasništvo. Naš zadatak je da građanima ponudimo što bolja programska i personalna rešenja, a na građanima je da odluče kome će dati poverenje. Mi smo sada na zajedničkom zadatku i u zajedničkom je interesu, a i u interesu javnog dobra da zajedno sa građanima oslobodimo „zarobljenu državu“ i društvo i omogućimo uslove za normalan život i poštene izbore.

* Zahtevi opozicije udaraju o zid ignorisanja vlasti. Da samo od vas zavisi, šta biste uradili kako bi stvari pokrenuli, vratili energiju protestima i vlast naterali da pristane bar na razgovor?

– Ne zavisi samo od nas i ne bih se bavio spekulacijama. Zavisi od solidarnosti unutar opozicije i među građanima, zavisi od naše odlučnosti i rešenosti da Srbiju menjamo na bolje. Od energije svih nas pojedinačno nema mnogo vajde. Potrebna nam je sinergija – mnogo udruženih energija. Samo solidarnost i posvećenost javnom dobru može proizvesti takvu sinergiju.

* Mislite li da će građani imati energije da u nedogled izlaze na ulicu i bivaju ignorisani ili pak hapšeni?

– Kada ste posvećeni nekom cilju i kada verujete da ostvarenje tog cilja vodi ka pravednijem i boljem društvu, onda se ne postavlja pitanje energije, nego se postavlja pitanje kako tu energiju najdelotvornije pretočiti u ostvarenje cilja. Prirodno je da postoje različiti pogledi na to šta je najsvrsishodnije, baš kao što je i racionalno ne suprotstavljati te razlike, nego ih usklađivati. Ako želimo slobodnu i uređenu zemlju energija građana će biti potrebna ne samo do kraja ovog režima, već svakog dana dok bude postojala država Srbija. To je cena slobode, cena života u demokratiji.

Neodložna normalizacija života i spuštanje međuetničkkih tenzija

* Zašto opozicija ili bar DS ne izađe sa planom rešavanja kosovskog problema i na taj način parira vlasti? Ako Kosovo nije prioritet za građane, jeste, ili bi bar trebalo da bude, za državu i stranku koja nastoji da bude stožer vlasti.

– Da parira vlasti? U čemu? Onaj ko treba da izađe sa planom jeste vlast. Ona je bila dužna taj plan ponudi parlamentu i građanima za raspravu. Umesto toga ignorisala ih je. Briselu i Vašingtonu je obećavala jedno, a od Moskve i Pekinga tražila nešto sasvim drugo. Demokratska stranka je od pojave višestranačja do danas više puta nudila predloge za rešavanje kosovskog problema: od suštinske autonomije, preko kantonizacije, pa do stvaranja dva entiteta na Kosovu i Metohiji. U međuvremenu okolnosti su se značajno promenile, ali se nije promenila želja da se problem rešava racionalno i uz uvažavanje svih koji žive na Kosovu. Ono što u ovom trenutku može neodložno da se uradi jeste normalizacija života, slobodan protok ljudi, robe i kapitala, spuštanje međuetničkih tenzija i normalizacija političke komunikacije. Ako bi se sve to postiglo pitanje statusa ne bi bilo tretirano kao urgentno niti kao najvažnije, kao sudbonosno pitanje.

(Izvor: Danas)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE