ћир

Lučić: Vesićeva izjava da bi Ðinđić danas bio na strani Vučića je nepristojna


PODELITE:

Članica Političkog saveta DS LJiljana Lučić kaže da iza ubistva premijera Zorana Ðinđića stoji najmračniji deo države i da je političku pozadinu jako teško istražiti do kraja - i kad bi država to htela. Izjavu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da bi danas Ðinđić bio na strani Vučića ocenila je nekorektnom, nepristojnom i dodala - paralele nema.

Na današnji dan pre 16 godina ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Ðinđić. Današnji dan obeležava se šetnjama, polaganjem venaca i cveća na njegov grob i na mestu pogibije - u dvorištu Vlade Srbije.

Lučićeva kaže da sećanje na njega poprima ritualne oblike, ali da još nema ozbiljnog sagledavanja njegove uloge u društveno-političkom životu Srbije, naročito u toj važnoj deceniji, kada je završeno sa epohom Slobodana Miloševića. "I kada smo pokušali u vladama posle 2000. da reformišemo i demokratizujemo Srbiju, približimo je Evropi i modernizujemo".

Gošća Dana uživo kaže da danas postoje pokušaji da se relativizuje njegova uloga i ono što je radio za Srbiju i da se njegovim imenom manipuliše. "Danas imate te česte teze da se reforme koje je vodio - danas da se nastavljaju. Činjenica da se Srbija kako tako kreće ka EU, ili da kako tako pokušava da odgovori na izazove ekonomskog razvoja, ne znači da bi to bio pravac kojim bi Zoran Ðinđić tako išao. Taj pokušaj nekih učesnika aktuelne vlasti nije korektan i ne radi se o istini", naglašava Lučićeva.

Zamenik gradonačelnika Beograda i nekadašnji funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić je, u intervjuu Kuriru, rekao da bi Zoran Ðinđić danas bio na onoj strani na kojoj se rešavaju problemi i da bi sprovodio ono o čemu je sanjao, tj. kratko i jasno – bio bi sa Vučićem.

Ima nečeg nekorektnog u izjavi da bi on bio uz Vučića, i postavlja se pitanje u kojim to politikama, rekla je na to gošća Dana uživo. "Mi u poslednjih šest, sedam godina imao potpuno urušavanje ono malo uspostavljenih demokratskih institucija, imamo potpuno prenebregavanje podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, imamo jedan snažan pokret ka jednoj autokratiji, privatizaciji države... Izgubili smo čak neke demokratske standarde koje smo u začecima uspostavili, nemamo elementarno poštene izbore, sloboda medija je dovedena pod znak pitanja... Ne može se praviti paralela sa onim što se dešavalo u vreme Vlade Zorana Ðinđić, pa i vlada u kojima je DS učestvovala. Jasno je da, pre svega, stvari kao što su poraz vladavine prava nas koštaju i ekonomskog razvoja", rekla je Lučićeva.

Ona kaže da ljudi nisu upoznati sa činjenicom da su, posle 2014, kriterijumi kojima se meri vladavina prava i stepen korupcije po merilima Svetske banke, sve gori i gori.

Zbog toga, dodaje, nije čudo što Srbija za ovih šest, sedam godina ima tanke rezultate, bez obzira kako se to predstavljalo, jer su, kako ocenjuje, suštinski najslabiji u regionu. Ona konstatuje da tako nije bilo ni u vreme Vlade Mirka Marjanovića. "Ovo što se danas dešava ni na koji način se ne može porediti s periodom kad je vladu vodila DS".

Vraćajući se na izjavu Gorana Vesića, Lučić je rekla da je to nekorektno i da nije ni pristojno. "Ne možete ljude koji su, doduše tada kao radikali, 2003. najavljivali ubistvo Zorana Ðinđića, koji nisu učestvovali ni na komemorativnoj sednici u parlamentu povodom njegovog ubistva, i ljude koji su prelepljivali table sa njegovim imenom, Bulevara na Novom Beogradu, onima s Ratkom Mladićem - ne možete reći da se radi o ljudima koji uvažavaju ono što je Ðinđić radio ili da su nastavljači te politike, to je neukusno".

Gošća Dana uživo kaže da je i njihov "bekgraund" različit, da je Zoran Ðinđić bio naučnik, doktor filozofije, koji je sagledavao jednu širu sliku društva, koji je komunicirao s najznačajnijim imenima evropske filozofije, a s druge strane je, kako je dodala, čovek koji je izdavao i uređivao knjige (predsednika SRS) Vojislava Šešelja. "Jedan je imao ambiciju, počevši kao mladi levičar, razvijajući se do demokrate neoliberalnog kova, a drugi je imao koncept "velike Srbije" koju je Šešelj zagovarao".

Sam Vučić je, dodala je, izjavio da nije razumeo pad Berlinskog zida. "A mi smo žestoko platili to što vi niste razumeli", navodi ona.

Upitana koje su to ideje koje su ostale posle Ðinđića, rekla je da je to ona da ako Srbija hoće da se razvija, mora da se razvija kao demokratsko društvo. "Bez uspostavljanja demokratskih institucija, vladavine prava, slobode medija, nema ni ekonomskog razvoja... Neće doći nijedan investitor ako ovo nije, pre svega, zemlja u kojoj se poštuje vladavina prava", ističe gošća N1.

Lučićeva ocenjuje da imamo privatizaciju države, a da je privreda "očerupana politikom vlade". Mora da se vrati uloga parlamentu, mora da postoji kritički dijalog, imamo potpunu devastaciju parlamenta, ističe. "U javnom diskursu imamo agresiju, mržnju, diskvalifikacije. Predsednik države nas svaki dan uverava da je spreman na razgovore sa Albancima, na kompromis... Da li iko ko ima pristojne namere da razgovara sa nekim kaže - sikter, bre, bagro jedna? To se nikad nije desilo".

Mi danas živimo u jednom autoritarnom, nedemokratskom društvu, gde bilo koja reč koja se odnosi na kritiku vlasti, biva dočekana najstrašnije, dodaje.

Govoreći o tome što se godišnjica ubistva pokojnog premijera obeležava u više kolona, kaže da je nesrećna zbog toga, i da to govori i da u tom delu našeg društva, gde su demokrate i ljudi sličnih orijentacija, sujete igraju veliku ulogu. Nadam se da će večeras u 18 časova biti drugačije i da će građani pokazati kako treba odati poštu pokojnom Ðinđiću.

Sećajući se Ðinđića kaže da je mnogo radio i bio zahtevan prema saradnicima. Karakteristična je bila i njegova borba sa autoritetima, dodala je, a istakla je to što je umeo svakome da nađe mesto.

Na pitanje da li će država uspeti da ispita političku pozadinu ubistva Ðinđića, Lučićeva kaže - i kad bi htela, to je teško uraditi. Ta politička pozadina, to su najmračniji delovi službi bezbednosti koje nikada nisu razmontirane, koje nisu mogle da oproste činjenicu da Milošević mora završiti u Hagu, dodala je. Smatra da je to jako teško istražiti do kraja. "Ali ono što je jasno je da iza tog ubistva stoji najtamniji, najmračniji deo države i njenih tajnih i najmračnijih službi", zaključila je LJiljana Lučić.

(Izvor: N1)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE