ћир

Let iznad savesti nacije


PODELITE:

Autorski tekst Srete Malinovića za Danas

Povodom četvrte godišnjice pada helikoptera VS kada je poginulo sedam ljudi

Četiri duge godine traje let helikoptera koji je zavio u crno ne samo porodice stradalih, nego i moralnost i pravdu u Srbiji.

Za sve to vreme nije bilo hrabrosti, volje i prostora da se stvari predstave pravim imenom, izbaci istina na svetlost dana i javnosti prezentuje sve ono što bi omogućilo da se Omerova posada i putnici najzad prizemlje i počivaju u miru.

Podsetimo se toka dešavanja nakon tragedije. Tadašnji premijer, kome niko nije iznad zakona, osim naravno njega samog, između ostalog je rekao da ne da Lončara i Gašića optuživši stručnu javnost da ih krivi samo zato što su želeli spasiti bebu. Posebno je bila karakteristična naoko nesuvisla izjava: „Da sam i ja bio na Dikovićevom mestu isto bih, kao i Bandić, naredio da helikopter poleti“. U suštini, to su bile jasne poruke i Dikoviću i tužilaštvu posle koje su se ućutali, iako je bilo mnogo razloga da progovore.

Retki pojedinci su upozoravali da nisu oni odgovorni zbog „dobrih namera“, već zato što su beba, medicinari i avijatičari poginuli! A Diković nije ni bio u lancu komandovanja jer je zaobiđen, dok je Bandić, sa odmora, naređivao nešto za šta uopšte nije nadležan. O tome koliko je stradanje Omerove posade bilo popločano dobrim namerama Gašića i Lončara, a koliko njihovim političkim marketingom, svedočiće cela nacija. Pre ili posle napredne ere.

Posle svega, predsednik je odlikovao „pijanu“ posadu, dok je Gašić kasnije smenjen zbog primitivne opaske o klečanju novinarki, pa je morao izdržati celu godinu i po bez funkcije da bi potom dobio nameštenje za direktora BIA. Bandić je premešten u Brisel sa više nego atraktivnim primanjima vojne diplomatije, dok je Diković, uz sve ostalo, i kroz disciplinski postupak definitivno zgazio vojničku čast. Tužilaštvo je aktere tragedije opralo od krivice, što je bilo i očekivano nakon reakcije premijera i njegovog neformalnog uputstva za postupanje. Javnost i mediji se tek ponekad sete tragedije, a žrtve i dalje čekaju pravdu kojoj niko nije izmakao!

Na osnovu svih informacija dostupnih javnosti, izjava aktera, nalaza komisija i saznanja o dešavanjima iza kulisa, može se izvesti zaključak o uzrocima i odgovornosti učesnika ovog zadatka koje nadležni organi iz nekog razloga nisu želeli da vide. Svi uzroci udesa se u najkraćem mogu svesti na sledeće: (1) urađen je niz propusta u izdavanju i prihvatanju zadatka, komandovanju, pripremi posade za let, praćenju uslova, komunikaciji i toku izvršenja zadatka; (2) nepovoljni meteorološki uslovi za letenje; (3) greška posade u upravljanju letelicom i pad u nepravilan položaj usled gubitka prostorne orijentacije (kao posledica prethodnih uzroka).

Odgovornosti ima na svim nivoima.

Gašić je naređujući zadatak bez znanja načelnika Generalštaba uzurpirao predsednička ovlašćenja u komandovanju Vojskom koja mu nisu bila prenesena, te tako, mimo svih procedura i hijerarhijskog utemeljenja u zakonu, grubo prekršio osnovna načela komandovanja, jednostarešinstvo i subordinaciju. Ako u ovome nije bilo zloupotrebe položaja odgovornog lica, zloupotrebe službenog položaja ili trgovine uticajem, u čemu ima?

Bandić je suprotno nadležnostima i ovlašćenju, prihvatio zahtev ministara i direktno, bez znanja Operativnog dežurnog tima (ODT) i komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO), izdao naređenje posadi za izvršenje zadatka, čime je izvršio teži oblik povrede vojne discipline i doveo nadređene pred svršen čin. Tragediji je doprinelo i Bandićevo menjanje mesta sletanja mimo najave leta i odluka vođe posade tokom leta! Navedeni propusti bi trebali biti dovoljni da mu najblaža disciplinska mera bude vraćanje u prethodni čin, ali definitivno ima i elemenata krivične odgovornosti u smislu nepreduzimanja mera za obezbeđenje jedinice i trgovina uticajem.

Nadležni rukovodilac ODT RV i PVO (RODT) i RODT sistema odbrane, komandant RV i PVO i zamenik NGŠ podležu disciplinskoj odgovornosti jer, po saznanju o naređenju ministra odbrane mimo predviđene procedure, nisu sprečili izvršenje leta u nepovoljnim meteo-uslovima ili prekinuli let i naredili sletanje na a. Kraljevo zbog pogoršanja uslova.

Lončar kao glavni inicijator zadatka nije imao nikakve nadležnosti i njegova odgovornost je samo moralna. U demokratskim zemljama bi to bilo dovoljno za ostavku ili smenu ministra zdravlja, ali ne i kod nas. Međutim, njegova moralnost je u javnosti toliko kompromitovana da niko više ne može da je dodatno uruši, ali o tome neka govore upućeniji.

Da bi javnost razumela nivo odgovornosti imenovanih, treba objasniti i obaveze nadležnih organa na preduzimanju mera posle udesa i razloge zbog čega su izostale. Načelnik Generalštaba je morao pokrenuti pitanje odgovornosti ministra odbrane jer je bez njegovog i znanja ODT sistema odbrane neovlašćeno naređivao, kršeći osnovna načela komandovanja: jednostarešinstvo i subordinaciju. Potom je morao Bandića odmah udaljiti sa dužnosti do završetka disciplinskog postupka i razrešenja pitanja krivične odgovornosti! U suprotnom, trebao je tražiti svoje razrešenje sa funkcije. Umesto toga, ćutao je i dozvolio da Bandić bude postavljen za vojnog predstavnika pri NATO u Briselu pre okončanja postupaka.

Predsednik države je trebao preduzeti mere za utvrđivanje odgovornosti ministra odbrane zbog uzurpiranja predsedničkih ovlašćenja u komandovanju Vojskom i naređivanja mimo procedura i hijerarhijskog utemeljenja u zakonu. Takođe, bio je dužan da pokrene postupak za utvrđivanje propusta i odgovornosti načelnika Generalštaba i njegovog zamenika.

Od premijera bi se u takvoj situaciji očekivalo da smeni ili zatraži ostavke involviranih resornih ministara. Takva reakcija bila bi moralna i državnička, ali pitanje koje se nameće je upravo zbog čega su reakcije izostale. Godine urušavanja sistema odbrane nametnule su pogubno ponašanje i odnose u Vojsci Srbije prema logici kaplarskog zazora po kojoj prema pretpostavljenima treba biti blag i servilan, a prema potčinjenima strog i nepravedan! To je način urušavanja integriteta oficira kojim se briše razlika između vojničke pristojnosti u subordinaciji i snishodljivosti. Ovo predstavlja, pored koruptivnih, jedan od efikasnijih modela marginalizacije vojske izborom vodećih ljudi osloncem na slične profile ličnosti.

Da li se ovim može objasniti Dikovićev podanički odnos prema premijeru sa kojim nije bio u subordinaciji, ali koga je prepoznao kao centar moći u državi ili ipak postoje neki jači razlozi koji ga su ga držali u tom servilnom položaju? Psihološki biciklistički profil je Diković po pravilu dokazivao prema svojim saradnicima i potčinjenima, posebno prema onim slobodoumnijim.

Predsednik Nikolić je tražio utvrđivanje istine, a onda zaćutao i držao se po strani. Ni sedam izgubljenih života nije ga potaklo da postupi časno i po zakonu. Možda je odgovor bio u odnosu političke moći ili pak u kapacitetu časti. Tragedija, svakako, ne bi smela biti predmet rešavanja odnosa unutar vlasti. Kako bilo, njegov ostanak u rezidenciji u Užičkoj se ipak može shvatiti kao politička trgovina. Da li je glavni pot bio pad helikoptera ili ne, možemo samo da nagađamo.

Premijer Vučić se, suprotno zakonu i ovlašćenjima, mešao u istragu čije delove nalaza je saopštavao javnosti, a koje nisu znali ni oni koji su formirali komisije za utvrđivanje uzroka nastanka vanrednog događaja. Svojim izjavama direktno je uticao na rad Tužilaštva koje je razvlačilo predistražni postupak tražeći način da aktere oslobode od krivice, što je i urađeno. Vučić i dalje ne uspeva da razdvoji partijske odnose od nadležnosti koje ima na državnoj funkciji koju obavlja, a rezultat je uporna odbrana saradnika po sistemu „Nema priznanja odgovornosti ni po koju cenu!“. Zahteve za ispitivanje odgovornosti aktera prevodio je kao političke napade na njega i pokušaje rušenja Vlade, što je klasična zamena teza kojom je pojeftinio živote nastradalih, njihovo požrtvovanje za spas bebe i duboko im povredio porodice i kolege.

Srbija je ćutala šokirana tragedijom! Koliko su teške posledice tog ćutanja po zbivanja i društveni poredak pokazalo se u godinama posle tragedije. Svemu je skočila cena samo su ljudi i život u Srbiji pojeftinili. Gine se u vazduhu, na vodi, pešačkim i pružnim prelazima, naplatnim rampama. I nema odgovornih! Sve afere i nesreće u kojima učestvuju nosioci vlasti beskrupulozno se zataškavaju.

Tužilaštvo, sudstvo i bezbednosni aparat postali su sredstvo amnestije i vladanja partijskih moćnika, a ne ruka zakona i servis naroda. Pravo i pravda ne stanuju ovde. Zato je Srbija država bez institucija i bez državnika, ali sa mnoštvom političara koji su sami sebi dovoljni. Zato smo tu gde jesmo.

Slava poginulima! NJihov večni mir ostaje na savesti cele nacije!

Autor je pilot, brigadni general u penziji

(Izvor: Danas)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE