ћир

INTERVJU Gordana Čomić (DS): U Skupštini se pevaju tropari vlasti


PODELITE:

Intervju Gordane Čomić za Blic

Gordana Čomić je po struci fizičar, ali strogi zakoni bazične struke teško da važe u njenom sadašnjem radnom okruženju, gde sve može i ništa ne mora.

Međutim, već je dovoljno dugo u politici - od 2000, pa do sada je poslanica u svim skupštinskim sazivima - da bi joj srpska politika, koliko god zaumna i komplikovana, bila nepoznanica. Skupština Srbije ovih dana ispisuje neke od beščasnijih stranica otkako je ponovo uvedeno višestranačje i gospođu Čomić prvo pitamo može li se tamo uvesti red i ima li volje da se tako nešto uradi.

- Nema volje za vladavinu prava, za primenu jasnih propisa koji kažu šta može i sme, a šta nikako ne može u Skupštini. Čini se da većini koja nije samo vladajuća više odgovara kič samovolje i odsustvo svakog dijaloga nego izgradnja institucije. Međutim, nema odustajanja od borbe da se izgradi institucionalni dijalog i vladavina prava.

Posle jednog od Šešeljevih ispada rekli ste da "govor mržnje u Skupštini naručuje SNS". Možda tolerišu, ali da baš naručuju...?

- Da, baš naručuju. I da nisam dovoljno dugo u Skupštini, imam oči i uši i ne može da mi promakne kad neko hoće sve nas da pravi budalama, praveći se nevešt nad očiglednim. Niko iz vlasti ne ume, ne sme ili ne može preko usta da prevali "osuđeni ratni zločinac", a svakako bi, u ime kulture poricanja zločina i presude koja je izrečena, voleli da i svima drugima zabrane da to glasno kažu. A to ne mogu, pa se naručuju igrokazi kojima bi ljudi trebalo da budu naterani na ćutanje o svemu. Džaba im sve to.

Šta mislite o "izumu" vladajuće većine koja već treći put zatrpava Skupštinu stotinama besmislenih amandmana protiv kojih posle glasa?

- Najčešće ne glasaju uopšte. Cilj je samo izgovarati tropare vlasti, na šta jednom rekoh da vlast nije svetac da joj se pevaju tropari niti je opozicija državni neprijatelj kog treba zatrti svim sredstvima. Jasno je da malo ko u vladajućoj većini ume da podnese da iko izgovori išta što im se ne dopada ili ne dao bog spomene "važne ljude" kojima je ego superosetljiv, kao i svim nesigurnim, uplašenim ljudima čija je detinjasta slika sveta da se o vođama ima govoriti samo lepo, s obožavanjem i divljenjem. To je slika stanja u našem društvu, jer mi nigde ne govorimo o delima i temama, već suviše često samo o ljudima. Od toga nema razvoja, samo kiča u koji se pretvara sve što bi trebalo da bude vrednost dijaloga u instituciji. Amandmani su deo tog kiča. Nije loše ko voli, ali ja ne volim jer je šteta zajednička.

Koliko su uopšte poslanici svesni značaja Narodne skupštine i da li su svesni kolika se šteta nanosi političkom životu dezavuisanjem parlamenta?

- Kako ko, šareno i različito kroz sve poslaničke grupe. Nisu ni pripadnici vladajuće većine ni opozicije homogeni u svojoj proceni o tome je li to što se radi sa Skupštinom dobro ili loše, šteta ili korist. Minimum znanja o parlamentima lako daje odgovor onima s dilemom da li je i koliko je to loše. U izveštajima EU za to postoji izraz "zarobljena država", što znači da nije važno kako treba, već kako mi je rečeno da uradim, kažem ili ćutim. To je proces u kojem se vladar služi zakonima po potrebi i nahođenju, čime se onemogućava da zakoni služe svima. Milost vladara je tada iznad vladavine prava, a država i društvo u limbu prezira prema sopstvenom razvoju.

Kako se dogodilo da se opozicija dovede u ovakav bezizlaz, gotovo bez perspektive da se skoro oporavi. Vlast se zdušno trudila da se to dogodi, ali, čini se da njihov napor u tom pravcu nije osnovni razlog opozicionog debakla i lutanja?

- Nije. Mi služimo kao vreća za udaranje u magli propagande bez pravog odgovora na sve što teče kao politički, ekonomski ili kulturološki proces u društvu. Do nas je, nije samo do autoritarne vlasti, mi moramo jasno i znati i reći ZA šta smo, a ne samo PROTIV čega smo i o tome razgovarati s ljudima od kojih tražimo podršku i s vlašću koja se na rečima obavezala na reforme društva. Zajedno gubimo vreme, jedini neobnovljiv ljudski resurs, mi na traženje odgovora, vlast na usavršavanje stanja "zarobljene države".

U autorskom tekstu u NIN-u Dragan Ðilas je potcrtao da za aktuelno stanje odgovornost snosi i opozicija, citiram "posebno mi koji smo bili vlast, a nismo uspeli da napravimo sistem koji bi sprečio ovo što se danas dešava". Kakvo je vaše mišljenje o tome i zašto taj sistem nije napravljen?

- Nikada neće biti napravljen sistem potpuno neosetljiv na "korake unazad" i na otrovnu zavodljivost autoritarnosti, na postojanje "jake ruke" kojom se lupa o astal umesto dijaloga, umesto poštovanja i primene propisa, a dokaz su društva učlanjena u EU 2004. ili kasnije. Ona i danas imaju prilične muke s ljudskim slobodama i pravima, s lažnim vestima i ekstremima u društvu koji hrane strahove u ljudima da bi posle upravljali njima. Slobode i pravna država se i brane i grade stalno, neprekidno i nikad ta borba ne prestaje. Velika je šteta i beskorisno gubljenje vremena što sve greške prethodnih vlada ova vlada ponavlja stostruko više, a nepotrebno i na zajedničku štetu. To bi bilo kao da smo mi demokrate 2001. ili 2008. zagovarali politiku ratova, izolacije, sankcija, siromašenja i sukoba sa svetom iz devedesetih, toliko je glupo. Mi smo promenili taj dnevni red Srbije, oni su samo trebali da nastave da grade državu, a ne da ponavljaju greške kojima se razvoj i gradnja institucija usporava ili zaustavlja.

Već je postalo opšte mesto da se Demokratska stranka optužuje za uspon naprednjaka i demokratsko posrtanje Srbije. Imate li osećaj da ste izneverili biračko telo i da ono na vas opravdano gleda sa sumnjom?

- Demokratska stranka se optužuje za sve i svašta, za nešto s pravom, za mnogo toga kao propaganda koja služi tome da vlast komunicira isključivo sa svojom podrškom, njima stalno treba „neprijatelj, izdajnik, ološ“ da bi tako sami sebi izgledali bolji. A ljudi koji su nam jednom, više puta ili stalno davali podršku s pravom su sumnjičavi i kritični i naš je posao da izgradimo poverenje ponovo jasnom politikom. LJudi će i tada ostati sumnjičavi, rezervisani i kritični i jako je dobro što je to tako, jer takvi ljudi vas teraju, vrše pritisak da se menjate, da postanete bolji u borbi da zaslužite njihovo poverenje i glas Takvi birači su stvarni motor promena u svakom društvu, a ako mi želimo da im služimo, moramo se za to potruditi.

Dragan Ðilas, bivši predsednik DS, pokušava da oformi opozicioni Savez za Srbiju. Šta mislite o tom savezu i hoće li mu se DS pridružiti?

- Kad se i ako otvori dijalog o bilo kakvom demokratskom dogovoru, demokrate će reći svoje procene, stavove i odluke. Vazda smo služili progresu društvenih procesa i unosili etiku odgovornosti u naš politički život, odgovornost kao kontrapunkt dobrim namerama i tako će, sasvim verovatno, biti i ovog puta.

Slede izbori za predsednika Demokratske stranke i vi optirate kao jedan od kandidata sa najviše šansi. Ako budete izabrani, šta nameravate da uradite i šta mislite da možete uraditi?

- Unutarstranački izbori su unutarstranačka tema!

Od 2008. promenila su se, ako se ne varam, tri predsednika DS i nijedan nije uspeo stranku da vrati na put stare slave. Da li se u tom kontekstu prihvatanjem tog mesta rizikuje političko samoubistvo?

- Od 1990. promenili smo šest predsednika, Mićunović 1990, Ðinđić 1994, Tadić 2004, Ðilas 2012, Pajtić 2014, Šutanovac 2016. i kad pogledate šta su sve naši predsednici radili i uradili, videćete samo jednog kog su nam ubili, svi drugi su živi ljudi sa svojim manama i vrlinama, političkim biografijama koje su dostupne svima za kritiku, opaske i stav. I svi su bili graditelji, sa svojim ličnim odlukama i procenama za donošenje dobrih ili loših odluka po sebe same, po Demokratsku stranku ili po bilo šta što im je bilo povereno na upravljanje. Moguće je da mnogi misle da bi Srbiji bilo bolje bez svih njih i svih nas “žutih”, ali ja ne mislim tako.

O naprednjacima

Kakva je vaša ocena naprednjačke vlasti i imate li predstavu kada i kako će se njihova priča završiti?

- Suviše nepotrebnog nasilja, siromaštva, straha, propagande, ruganja, neznanja, bahatosti, premalo kulture dijaloga, odgovornosti, zaštite sloboda i prava svih ljudi. A svega toga čega je suviše sasvim je nepotrebno stvoreno. Imaju podršku, ljudi imaju prava da im oni budu izbor, da im se sve to sviđa i nema nikakvog razloga, osim karakternih osujećenosti, da proizvode neprekidno stanje ugroženosti, drame, sukoba i privremenosti na mestima gde treba da bude sigurnosti, dijaloga i stalnosti, bez obzira da li se radi o institucijama, sektorskim politikama, slobodi medija ili javnoj sferi u najširem smislu reči. U neprekidnoj su kampanji, možda je to legalno, ali je pitanje koliko je legitimno i šta se u društvu od toga razvija. Odgovor vam je broj ljudi koji odlazi iz Srbije. Od dobra se ne beži.

(Izvor: Blic)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE