lat

ИНТЕРВЈУ Гордана Чомић (ДС): У Скупштини се певају тропари власти


ПОДЕЛИТЕ:

Интервју Гордане Чомић за Блиц

Гордана Чомић је по струци физичар, али строги закони базичне струке тешко да важе у њеном садашњем радном окружењу, где све може и ништа не мора.

Међутим, већ је довољно дуго у политици - од 2000, па до сада је посланица у свим скупштинским сазивима - да би јој српска политика, колико год заумна и компликована, била непознаница. Скупштина Србије ових дана исписује неке од бешчаснијих страница откако је поново уведено вишестраначје и госпођу Чомић прво питамо може ли се тамо увести ред и има ли воље да се тако нешто уради.

- Нема воље за владавину права, за примену јасних прописа који кажу шта може и сме, а шта никако не може у Скупштини. Чини се да већини која није само владајућа више одговара кич самовоље и одсуство сваког дијалога него изградња институције. Међутим, нема одустајања од борбе да се изгради институционални дијалог и владавина права.

После једног од Шешељевих испада рекли сте да "говор мржње у Скупштини наручује СНС". Можда толеришу, али да баш наручују...?

- Да, баш наручују. И да нисам довољно дуго у Скупштини, имам очи и уши и не може да ми промакне кад неко хоће све нас да прави будалама, правећи се невешт над очигледним. Нико из власти не уме, не сме или не може преко уста да превали "осуђени ратни злочинац", а свакако би, у име културе порицања злочина и пресуде која је изречена, волели да и свима другима забране да то гласно кажу. А то не могу, па се наручују игрокази којима би људи требало да буду натерани на ћутање о свему. Џаба им све то.

Шта мислите о "изуму" владајуће већине која већ трећи пут затрпава Скупштину стотинама бесмислених амандмана против којих после гласа?

- Најчешће не гласају уопште. Циљ је само изговарати тропаре власти, на шта једном рекох да власт није светац да јој се певају тропари нити је опозиција државни непријатељ ког треба затрти свим средствима. Јасно је да мало ко у владајућој већини уме да поднесе да ико изговори ишта што им се не допада или не дао бог спомене "важне људе" којима је его суперосетљив, као и свим несигурним, уплашеним људима чија је детињаста слика света да се о вођама има говорити само лепо, с обожавањем и дивљењем. То је слика стања у нашем друштву, јер ми нигде не говоримо о делима и темама, већ сувише често само о људима. Од тога нема развоја, само кича у који се претвара све што би требало да буде вредност дијалога у институцији. Амандмани су део тог кича. Није лоше ко воли, али ја не волим јер је штета заједничка.

Колико су уопште посланици свесни значаја Народне скупштине и да ли су свесни колика се штета наноси политичком животу дезавуисањем парламента?

- Како ко, шарено и различито кроз све посланичке групе. Нису ни припадници владајуће већине ни опозиције хомогени у својој процени о томе је ли то што се ради са Скупштином добро или лоше, штета или корист. Минимум знања о парламентима лако даје одговор онима с дилемом да ли је и колико је то лоше. У извештајима ЕУ за то постоји израз "заробљена држава", што значи да није важно како треба, већ како ми је речено да урадим, кажем или ћутим. То је процес у којем се владар служи законима по потреби и нахођењу, чиме се онемогућава да закони служе свима. Милост владара је тада изнад владавине права, а држава и друштво у лимбу презира према сопственом развоју.

Како се догодило да се опозиција доведе у овакав безизлаз, готово без перспективе да се скоро опорави. Власт се здушно трудила да се то догоди, али, чини се да њихов напор у том правцу није основни разлог опозиционог дебакла и лутања?

- Није. Ми служимо као врећа за ударање у магли пропаганде без правог одговора на све што тече као политички, економски или културолошки процес у друштву. До нас је, није само до ауторитарне власти, ми морамо јасно и знати и рећи ЗА шта смо, а не само ПРОТИВ чега смо и о томе разговарати с људима од којих тражимо подршку и с влашћу која се на речима обавезала на реформе друштва. Заједно губимо време, једини необновљив људски ресурс, ми на тражење одговора, власт на усавршавање стања "заробљене државе".

У ауторском тексту у НИН-у Драган Ђилас је потцртао да за актуелно стање одговорност сноси и опозиција, цитирам "посебно ми који смо били власт, а нисмо успели да направимо систем који би спречио ово што се данас дешава". Какво је ваше мишљење о томе и зашто тај систем није направљен?

- Никада неће бити направљен систем потпуно неосетљив на "кораке уназад" и на отровну заводљивост ауторитарности, на постојање "јаке руке" којом се лупа о астал уместо дијалога, уместо поштовања и примене прописа, а доказ су друштва учлањена у ЕУ 2004. или касније. Она и данас имају приличне муке с људским слободама и правима, с лажним вестима и екстремима у друштву који хране страхове у људима да би после управљали њима. Слободе и правна држава се и бране и граде стално, непрекидно и никад та борба не престаје. Велика је штета и бескорисно губљење времена што све грешке претходних влада ова влада понавља стоструко више, а непотребно и на заједничку штету. То би било као да смо ми демократе 2001. или 2008. заговарали политику ратова, изолације, санкција, сиромашења и сукоба са светом из деведесетих, толико је глупо. Ми смо променили тај дневни ред Србије, они су само требали да наставе да граде државу, а не да понављају грешке којима се развој и градња институција успорава или зауставља.

Већ је постало опште место да се Демократска странка оптужује за успон напредњака и демократско посртање Србије. Имате ли осећај да сте изневерили бирачко тело и да оно на вас оправдано гледа са сумњом?

- Демократска странка се оптужује за све и свашта, за нешто с правом, за много тога као пропаганда која служи томе да власт комуницира искључиво са својом подршком, њима стално треба „непријатељ, издајник, олош“ да би тако сами себи изгледали бољи. А људи који су нам једном, више пута или стално давали подршку с правом су сумњичави и критични и наш је посао да изградимо поверење поново јасном политиком. Људи ће и тада остати сумњичави, резервисани и критични и јако је добро што је то тако, јер такви људи вас терају, врше притисак да се мењате, да постанете бољи у борби да заслужите њихово поверење и глас Такви бирачи су стварни мотор промена у сваком друштву, а ако ми желимо да им служимо, морамо се за то потрудити.

Драган Ђилас, бивши председник ДС, покушава да оформи опозициони Савез за Србију. Шта мислите о том савезу и хоће ли му се ДС придружити?

- Кад се и ако отвори дијалог о било каквом демократском договору, демократе ће рећи своје процене, ставове и одлуке. Вазда смо служили прогресу друштвених процеса и уносили етику одговорности у наш политички живот, одговорност као контрапункт добрим намерама и тако ће, сасвим вероватно, бити и овог пута.

Следе избори за председника Демократске странке и ви оптирате као један од кандидата са највише шанси. Ако будете изабрани, шта намеравате да урадите и шта мислите да можете урадити?

- Унутарстраначки избори су унутарстраначка тема!

Од 2008. променила су се, ако се не варам, три председника ДС и ниједан није успео странку да врати на пут старе славе. Да ли се у том контексту прихватањем тог места ризикује политичко самоубиство?

- Од 1990. променили смо шест председника, Мићуновић 1990, Ђинђић 1994, Тадић 2004, Ђилас 2012, Пајтић 2014, Шутановац 2016. и кад погледате шта су све наши председници радили и урадили, видећете само једног ког су нам убили, сви други су живи људи са својим манама и врлинама, политичким биографијама које су доступне свима за критику, опаске и став. И сви су били градитељи, са својим личним одлукама и проценама за доношење добрих или лоших одлука по себе саме, по Демократску странку или по било шта што им је било поверено на управљање. Могуће је да многи мисле да би Србији било боље без свих њих и свих нас “жутих”, али ја не мислим тако.

О напредњацима

Каква је ваша оцена напредњачке власти и имате ли представу када и како ће се њихова прича завршити?

- Сувише непотребног насиља, сиромаштва, страха, пропаганде, ругања, незнања, бахатости, премало културе дијалога, одговорности, заштите слобода и права свих људи. А свега тога чега је сувише сасвим је непотребно створено. Имају подршку, људи имају права да им они буду избор, да им се све то свиђа и нема никаквог разлога, осим карактерних осујећености, да производе непрекидно стање угрожености, драме, сукоба и привремености на местима где треба да буде сигурности, дијалога и сталности, без обзира да ли се ради о институцијама, секторским политикама, слободи медија или јавној сфери у најширем смислу речи. У непрекидној су кампањи, можда је то легално, али је питање колико је легитимно и шта се у друштву од тога развија. Одговор вам је број људи који одлази из Србије. Од добра се не бежи.

(Извор: Блиц)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ