lat

Игор Момчиловић: Предизборни буџет


ПОДЕЛИТЕ:

Шта ново доноси предлог државних прихода и расхода за 2019.

Ауторски текст Игора Момчиловића за НИН

Расписивању сваких избора у Србији је до сада претходила припрема новца, како би се власт лакше и ефикасније додворила бирачком телу. А у спектру разноразних обећања, посебно се истичу повећање пензија и плата у јавном сектору, јер то увек пролази

Закон о буџету опредељује политику земље за 12 наредних месеци, под условом да она постоји. Буџет представља једногодишњу реализацију Фискалне стратегије, којом се дефинишу средњорочни економски циљеви, а један од њих је „процена утицаја фискалне политике на међугенерацијску расподелу дохотка“. Закон, дакле, препознаје значај међугенерацијске расподеле дохотка, а да ли то препознаје и скупштинска већина?

Ако буџет одражава политику владе, онда је политика актуелне владе, садржана у Предлогу закона о буџету за 2019. усмерена ка расписивању ванредних парламентарних избора. Зашто? Искуство нас учи да расписивању избора природно претходи припрема новца којим ће се они подржати, како би се онај ко одлучује, а то је увек власт, лакше и ефикасније додворио бирачком телу. У спектру разноразних обећања, посебно се истичу повећање пензија и плата у јавном сектору, јер то увек пролази код бирачког тела од два милиона људи. А прећуткује се како ће се вратити око две милијарде евра, колико је том истом бирачком телу одузето од 2014. до данас. И да ли уопште власт намерава да узето врати.

Део тог предизборног пакета могло би бити и повећање субвенција, посебно онима који такође могу одлучити победника избора, а то су пољопривредници. Али само до окончања избора. Субвенције привреди, по правилу приватним предузећима, посебно за отварање нових радних места делују продорно - омогућавају фотографисање и овековечење почетка боље будућности. Посебно за оне који ће те субвенције и добити. Наравно, све на рачун буџета и пореских обвезника. Исто важи и за субвенције за изградњу инфраструктуре, јер су и ти радови згодни за сликање.

Планирани укупни приходи за 2019. од око 10,49 милијарди евра су за 5,75 одсто већи од планираних за 2018, док су расходи (10,52 милијарде евра) већи за 5,96 одсто. Када се од тих стопа раста одузме инфлација у 2019, бар на нивоу овогодишње, реално неће бити неког великог повећања, ни прихода, ни расхода. Да ли је то добро или лоше, може се само нагађати, јер је последњи пут завршни рачун буџета усвојен давне 2003. А да би се проценила оправданост и висина појединих позиција, потребно је располагати информацијама о реализацији претходних буџета и прецизним показатељима о висини бруто домаћег производа земље по годинама, стварним стопама привредног раста, спољнотрговинском промету, домаћој производњи, политици девизног курса, јавном дугу.

У сваком случају, планирано је да расходи расту више од прихода. Зато је и пројектовани дефицит за 2019. већи од планираног за 2018, али су оба вишеструко мања него неколико претходних година. Да ли се ради о још једном маркетиншком трику, којим ће се планирани минус „уз надљудске способности“ претворити у плус? Минус у плус се може претворити и када се не граде пруге, путеви, или када се грађани возе трулим аутобусима и трамвајима, или када деца у Србији јужно од Београда немају уређену ледену дворану, али ће зато имати национални стадион који ће бити „више од тога“. Или када се не чисте градске улице и зелене површине, када се не граде депоније за смеће или колектори и станице за пречишћавање отпадних вода. Може и тако, али је тај приступ дугорочно погубан.

Најзначајнији извор и у 2019. биће порески приходи. Од ПДВ-а се планира око 4,5 милијарди евра, за седам одсто више него ове године. Истовремено, приходи од ПДВ-а у земљи - што представља реализацију домаће производње на домаћем тржишту - мањи су за 7,55 одсто и износе 588 милиона евра. Са друге стране, ПДВ из увоза расте за 9,74 одсто, на 3,9 милијарди евра. Домаћа тражња за робом се, дакле, много више подмирује понудом из увоза. И то је показатељ јачине домаће привреде, која је на увоз потрошила 4,35 милијарди евра више него што је приходовала од извоза.

Влада планира непореске приходе од 1,45 милијарди евра. Није, међутим, јасно зашто у ту суму није урачунала и 417 милиона евра једнократне концесионе накнаде, коју би требало да уплати француски Ванси за преузимање Аеродрома „Никола Тесла“. Зато се намеће питање шта се дешава са Уговором о концесији? По изјавама министра финансија Синише Малог до сада је већ морало бити извесно шта се дешава са том концесијом. Па и са новцем, који би требало да буде уплаћен у државну касу.

За 2019. нису планирани никакви приходи ни од добити Народне банке Србије, што је већ постала пракса од ребаланса буџета из 2014. Зашто за НБС важе другачија правила? Тим пре што је од добити јавних предузећа и агенција планирана иста сума као и претходних година. Значи ли то да ових година није било реформи јавних предузећа? А како се њима одговорно управља показује и пример Телекома Србија, који је Коперникус технолоџи платио 4-5 пута више него што реално вреди.

Занимљиво је и да се у исто време планира повећање плата корисника буџета од око девет одсто, а са друге стране 104 милиона евра „уштеда“ (које то заправо нису) по основу смањења зарада. Од 2014, када је донета одлука о привременом смањењу плата у јавном сектору, укупно је за ове намене мање исплаћено милијарду и 57 милиона евра. С обзиром на то да се у буџетима евидентира ова уштеда, поставља се питање да ли то Влада планира да врати ова средства онима од којих су узета? Или је ово само још једна маркетиншка порука у стилу – ево, ми штедимо, ускраћујући плате запосленима у јавном сектору?

То су били приходи. А за шта ћемо да трошимо наредне године? Видљиво је да Влада није предвидела ни динар за враћање бар дела пензија умањених од 2014, а по том основу су пензионери ускраћени за милијарду евра. Са друге стране, Влада је планирала никад веће повећање зарада из буџета од 9,16 одсто и за те намене планирана је сума од 1,92 милијарде евра. Када се тај износ упореди са милијарду и 57 милиона евра, „уштеђених“ смањењем зарада од 2014. (не рачунајући и евентуалне повишице, којих није било), чини се да би запосленима било вишеструко боље само да им је враћено оно што је узето. Да ли ће повећање за тих 9,16 одсто у просеку бити довољно за изборну победу, видећемо.

По подацима државне статистике БДП је од 2014. до данас порастао за 4,34 милијарде, или просечно годишње за 870 милиона евра. Само нешто мање, 844 милиона евра су планиране субвенције за 2019. За привреду су увећане 17,93 а за пољопривреду 21,17 одсто. Само су субвенције за културу умањене и то за 22,5 одсто. Запослени у култури очито нису циљна група предлагача буџета.

Из владиног предлога види се и да ће се држава у 2019. задужити за 5,3 милијарде евра, а да је за отплату кредита планирано 4,7 милијарди евра. Да ли разлика од 600 милиона у корист задуживања значи да ни 2019. неће доћи до смањења апсолутног износа јавног дуга? И да ће 2019. Влада искључиво рефинансирати доспеле обавезе? А ако се дуг повећа, уместо међугенерацијске расподеле дохотка бићемо сведоци међугенерацијске расподеле дугова на рачун оних који требају тек да се роде.

(Извор: НИН)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ