ћир

Građanska Srbija i Kosovo


PODELITE:

Autorski tekst Igora Salaka za Danas

Građanska javnost u Srbiji, koja donekle sa pravom kritikuje stranke centra i levog centra, a pre svih Demokratsku stranku, dobro je zapazila jednu činjenicu: Ove stranke i grupacije ili nisu uopšte ili su nedovoljno jasno iskazale svoj stav o nekim najvažnijim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima. Pri tom se kao takva pitanja apostrofiraju odnos prema rešavanju problema Kosova i Metohije i odnos prema politici Ruske Federacije.

Nesporno je i lako dokazivo da Demokratska stranka zastupa i bori se za najviše civilizacijske vrednosti, ali u javnosti, ipak, prevladava utisak da po ovim pitanjima nema baš jasan stav. Građanska Srbija nikada nije imala značajnu podršku za to da na svoj način i prema svojim merilima rešava pitanje Kosova i Metohije. Zato su danas na vlast izabrani oni koji to pitanje, čineći se prethodno nacionalistima, lakše rešavaju, šire i sa daleko više ustupaka nego što bi to DS ikada mogla i da pomisli. Neko će možda reći da to i nije toliko loše ako se gleda samo na potrebu da se kosovski čvor konačno preseče, ali je uporedo to proizvelo drastične posledice na sveukupan unutrašnji život. Dok režim traži način da preda Kosovo i sačuva vlast, a pri tom potkupi i utiša "nacionalno opredeljene elemente" u našem društvu, životni standard građana je urušen, javni dug se enormno uvećava, a rast BDP nam ne omogućava ni da platimo kamate za koje nas je država zadužila. Mediji se guše i onemogućava se svaki slobodan glas, dok su ljudi i opozicione (i kritičke uopšte) političke strukture izložene snažnom egzistencijalnom pritisku.

Zato građanskoj Srbiji nikada nije bilo teže izjasniti se o tako krupnoj temi kao što je Kosovo i Metohija. Štaviše, za prosečnog građanina je to otprilike isto kao kada bi se od njega dok se nalazi na ivici gladi, ugroženog od lokalnog moćnika, sa bezperspektivnošću dece i brakom pred "pucanjem" tražilo da se izjasni o popravci krova crkve u svojoj parohiji. Na žalost, građanska Srbija se, ne sasvim svojom zaslugom, našla u sličnoj situaciji. Ipak, pokušaću da formulišem principijelne stavove o tom fundamentalnom srpskom pitanju.

Prvo, najčvršće opredeljenje treba da bude zalaganje za dijalog budući da je čak i neprestani dijalog bolji od najkratkotrajnijeg sukoba. Slična pitanja u Evropi su rešavana nametnutim rešenjima kratkotrajno i fragilno, a samo stvarnim pregovorima, demokratizacijom i ekonomskom saradnjom - dugoročno.

Drugo, ključno pitanje na Kosovu i Metohiji su zapravo sami građani srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti, njihova zaštita i ravnopravnost sa albanskom većinom. U tom smislu za nas je, osim fizičkog opstanka, veoma važan i kvalitet njihovog života na Kosmetu.

Treće, verski objekti, kao i kulturni spomenici, te putni koridori kojim se dolazi do njih, moraju imati poseban režim zaštite. Ako država već nije uspela da se izbori za formalnu eksteritorijalnost takvih područja, ona bi mogla da se izbori za njihov poseban status koji bi suštinski imao sve najvažnije elemente eksteritorijalnosti.

Četvrto, zagovaramo aktivnu ulogu i stalnu aktivnu diplomatiju, umesto ad hok reakcija na događaje na terenu i "krizni PR" za unutrašnje političke i dnevne potrebe.

Peto, izražavamo protivljenje prema svakom vidu medijskih manipulacija i zloupotreba emocija, kojima se građanima skreće pažnja sa suštine kosovskog problema. Ubistvo Olivera Ivanovića je najbolniji drastičan primer kako je od sejanja straha kroz „medije“, verbalnog nasilja i napada, paljenja automobila, tuča na izborima i ubistava - kratak put.

Šesto, moramo raditi na osnaživanju i nazavisnosti naših institucija, kao presudnog faktora u popravljanju naših pregovaračih pozicija. Samo tako i u tom slučaju jedan čovek, makar bio i predsednik Republike, nikada neće moći da sam odluči o ovom pitanju.

Najveća ironija dominacije presvučenih nacionalista od 2012. u Srbiji jeste to što su na vlast došli korišćenjem izgrađenih institucija, nesporno uspostavljenog instituta slobodnih izbora i relativno slobodnih medija, a od tada rade sve što je u njihovoj moći da te institute - unište. Demokratska stranka ne sme dopustiti da formalno pro-evropsko spoljno političko opredeljenje sadašnje vlasti bude smokvin list i pokriće za krađu, diktaturu i medijski mrak, kao i tragično pogrešnu politiku na Kosovu i Metohiji. Pristupanje EU nije panakeja, i samo sebi cilj. Cilj su bolji život i izgradnja institucija za građane, a ovo što radi Vučić - ne može biti dalje od toga.

(Izvor: Danas)

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE