ћир

Dragan Šutanovac: Ne ide se lopatom na bager


PODELITE:

Intervju Dragana Šutanovca za Vreme

Nedovoljno je pričati kako je pre bilo bolje u Beogradu. Od ovoga danas je sve bolje. Videćemo liste, ali ne vidim da iko ima kapacitet promena u opoziciji kao što ima naša koalicija okupljena oko Demokratske stranke. Ko, ako ne DS? Pojedinci? Ne ide se lopatom na bager. U front protiv SNS-a može samo neko ko može da se bori frontalno. Mi se borimo na svim frontovima, borimo se sve vreme i nismo se nijednom povukli 

Sa Draganom Šutanovcem, predsednikom DS-a, razgovarali smo dan posle sahrane Olivera Ivanovića. Kaže da mu je zasmetalo što su mu oni koji su ga satanizovali obezbedili grob u Aleji velikana pa je na tviteru napisao: „Od vođe 'antisrpske koalicije' do Aleje velikana.“ 

„Znam da je bila čak ideja da mu oni drže govor, to je za mene potpuno ponižavanje i porodice i društva i samog Olivera Ivanovića. Postojala je opasnost da se obrati neko s kim Oliver Ivanović nije ni kafu hteo da popije. Sahranjen je u Aleji velikana da bi oni oprali svoju savest. NJihovo mišljenje o njemu se nije promenilo, oni žele da promene mišljenje o sebi“, kaže Šutanovac na početku razgovora za „Vreme“. 

„VREME“: Šta biste radili da ste danas na vlasti? Da li biste prekinuli pregovore u Briselu, povukli Srpsku listu i oborili Haradinajevu vladu? 

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ima tu mnogo predradnji. 

Sada se postavlja pitanje kome je u interesu da Kosovo ne uđe u Interpol? Da je Kosovo u Interpolu, istražne radnje bi se mnogo lakše sprovodile nego danas, u interesu svih građana ne više Kosova i Srbije nego u interesu regiona, jer je ovo regionalni problem. Ne mislim da je to samo posledica sukoba u Mitrovici. Tragedija je morala da se predupredi. Postoje ljudi sa Kosova koji imaju državno obezbeđenje, a ni po čemu im ne sleduje. Čak je i Stejt department dao upozorenje za opasnost od sukoba u severnom delu Kosova. Dakle, nije baš da se ništa nije znalo. 

Stejt department je izdao upozorenje svojim građanima 10. januara, 6 dana pre atentata.

- Niko, međutim, tada nije rekao, čekajte ko je ugrožen na severu Kosova, zar to nisu naši građani?! Postavlja se pitanje jesmo li baš toliko „bušni“ da ne možemo da shvatimo poruke, ili nas uopšte nije interesovalo. 

Da li biste danas povukli Srpsku listu a da ste se pre toga uopšte našli u takvim okolnostima da ste podržali vladu Ramuša Haradinaja? 

- Da odlučujemo danas u Srbiji, uveren sam da se DS ne bi našao u takvim okolnostima. Ali, odgovoriću vam ovako: ako je ta Srpska lista rekla da postoje crvene linije koje neće preći kada budu u vlasti sa Haradinajem, postavlja se pitanje, šta je crvena linija ako nije ovo? Ovo je najcrvenija moguća linija preko koje se ne može preći dok ne vidimo da li kosovska vlada radi u interesu građana ili je na Kosovu otvoren lov na ljude koji drugačije misle, a oni će i dalje da učestvuju u vlasti i rade posao koji je u ne znam čijem interesu? 

Oliver Ivanović je slovio za čoveka koji nije imao iza svojih leđa ni Brisel ni Vašington, ni Beograd ni Moskvu ni Prištinu. 

- Oliver je verovao u slobodu, demokratiju, pravdu. 

Nije imao nikog ko je mogao da ga zaštiti. Nije bio ničiji. 

Očigledno su ga jako dugo nišanili, ali on je kao čovek pokazao koliko je hrabar jer su mu pretili i palili dva puta automobil. Pitanje je kad je ovaj metak ispaljen, tačnije tih šest metaka, koliko su dugo putovali pre nego što su ga pogodili. I to je nešto na šta ja tražim odgovor od nadležnih. Zato sam prozvao sve nadležne i u Mitrovici, Prištini, Beogradu, Briselu… Ne znam ko je kriv, ali niko nije nevin dok ne saznamo šta se zaista desilo. Svi smo znali da je Oliver meta. Ne mogu da kažem da su mu svi crtali metu, ali je najtragičnije to što su oni koji su mu najglasnije crtali metu, posle došli na njegovu sahranu i progurali se do samog groba, pokazujući svu svoju beskrupuloznost. 

Može li se u Srbiji biti političar bez „jakih leđa“, čak se i popeti dovoljno visoko u političkoj hijerarhiji bez podrške moćnika, a da pri tom ostanete živi? 

- U politici nema večitih leđa, zapravo dela i građani bi trebalo da budu leđa. Svako ko pomisli da može da ima neka druga leđa, pre ili kasnije će biti u problemu. Da li su stranci ili domaći, bilo koji moćnici, pravila nema i nema trajnih „zaštitnika“. Ta vrsta „jakih leđa“ ima svoj rok trajanja, na ambalaži piše: „upotrebljivo do“. A u tom roku trajanja treba da se ponašate u skladu s uputstvima na poleđini: držati na hladnom i tamnom mestu. 

Ko stoji iza vas, čiji ste vi čovek? 

- Moja porodica i prijatelji stoji iza mene. Politička leđa su mi članovi DS-a, simpatizeri i naše vrednosti. Ja sam srpski čovek, od glave do pete, ali bih Srbiju voleo da vidim u društvu najboljih i najmodernijih zemalja sveta i zato imam jasnu prozapadnu, evropsku politiku. 

Iza svih nas, građana ove zemlje, treba da stoje pravo i pravda, red i zakon. Ako su ti ljudi iz države, Marko Ðurić i ne znam ko sve ne, proglasili nekog izdajnikom i stranim plaćenikom, oni su zakonska leđa koja je taj čovek imao jednostavno sklonili. Onda svaka budala može da uradi šta poželi, da može čoveka da gađa kamenom, da puca na njega. U tome je velika odgovornost ove vlasti. Ne mislim da je njega ubio neki „kompletni idiot“ slučajno, ali je zahvaljujući medijskom linču Olivera Ivanovića pomislio da možda nekome čini uslugu jer je čovek nedvosmisleno bio protivnik državnog vrha. Na Kosovu i Metohiji postoji značajan i ozbiljan broj bezbednosnih službi koje moraju da daju odgovor na pitanja: ko je pucao i ko je bio inspirator. 

Atmosfera straha u predizbornim kampanjama poslednjih pet godina, čini se, ne jenjava. Na lokalnim izborima 24. decembra u četiri opštine ste prošli još jedan takav ciklus, pretnji, ucena, obrijanih glava. Rezultati DS-a u Mionici, Kostolcu, Negotinu i Pećincima, ipak, bili su dobri. 

- Ta je stvar sad mutirala i odvija se na jedan perfidniji način. Ovoga puta ošišane glave i crni džipovi nisu bili toliko prisutni, ali su ljudi koji imaju bilo kakve veze sa javnom upravom i javnim preduzećima, dobijali pretnje da će izgubiti posao, oni ili ko već radi tamo iz njihove porodice. Dakle, da li mi kao političari imamo pravo da se ljutimo na nekog kandidata za odbornika koji odluči da odustane ako dobija pretnju da će mu sestra ili bratanica ili zet izgubiti posao ako ostane na listi? Znam da ima mnogo onih hrabrih koji kažu da se nikad ne bi povukli, a znam da isto toliko ima onih koji nikada nisu osetili šta znači ugrožena egzistencija. To je sofisticiraniji način mobinga, stvaranja straha u odnosu na onaj siledžijski koji je bio karakterističan za ranije kampanje. Bilo je toga i ovog puta, ali su prevladale ucene otkazima. 

Da li naručujete istraživanja? Koliko vas uznemiravaju loše procene ili pak koliko se uzdate u dobre rejtinge? 

- Uzdam se u trendove. To znači da li ste u porastu ili u padu. Rejtinzi su nas često prevarili, a trendovi su najvažniji, tu vidite kako se krećete. 

A kako Vi to pratite? 

- Kroz razne rejtinge se prate trendovi. Konsultujemo više istraživača, imamo ih čak i u političkom savetu. Od momenta od kada sam postao predsednik stranke imali smo najbolji uzlazni trend do predsedničkih izbora. Onda je taj trend zastao, čak je išao u jednom trenutku i nazad, ali od septembra je ponovo u uzlaznoj putanji i to je nešto što je najvažnije. Mislim da od opozicije trenutno samo koalicija okupljena oko DS-a ima uzlazni trend. 

Dakle Vi u ovom trenutku nemate povratnu informaciju kakva je reakcija birača na ovu najnoviju koaliciju DS-SDS-NS? 

- Najnoviju staru (smeh). 

Takoreći, ponovo zajedno. 

- Mislim da birači za razliku od nekih članova stranaka reaguju mnogo bolje jer vole okupljanje. Kad sam postao predsednik DS-a rekao sam da smo prestali sa fazom deljenja. Maksimalno sam uvažio svog glavnog protivkandidata Zorana Lutovca i danas smo najbolji saradnici, on je predsednik političkog saveta DS-a, dok ranije to nije bila praksa u DS-u. A onda smo polako počeli i da se sabiramo. Ovo nije ujedinjenje, ali jeste povratak ciljevima Demokratske stranke i to mi je utoliko draže jer ovde nije reč o nekakvoj borbi za funkcije unutar neke stranke. Ovo je isključivo zajednička borba za vrednosti. 

Boris Tadić koji je najavio podršku Vama kao kandidatu za gradonačelnika, rekao je da bez obnove DS-a neće biti ni „velikih pobeda ni demokratije“. I pojasnio da ne govori o današnjoj Demokratskoj stranci, nego o „instituciji DS čiji smo svi deo“. Kako Vi razumete tu razliku koju on pravi između „institucije DS“ i današnjeg DS-a? 

- Nemam nikakvu dilemu da je i današnji DS - institucija. Boris Tadić je voleo da govori da je DS utkana u temelje državnosti Srbije. Kao što je bila tada, kad je to on govorio, tako je i sada, tu se ništa nije promenilo. Boris govori u znatno širem kontekstu i uopšte o ideji demokratizacije našeg društva. To je čak i veće od Demokratske stranke. A DS je noseći stub, oslonac za realizaciju te ideje. Drago mi je što je to rekao, što to misli, i zahvalan sam mu zbog toga, znam da nije bilo jednostavno da to izgovori, ali znam da je odgovoran čovek i da je to rekao zato što oseća pre svega odgovornost prema građanima Srbije. 

Kada je kao predsednik države Tadić poslednji put govorio o DS-u kao nacionalnoj instituciji, krenuo je nezadrživi sunovrat stranke, možda najviše zbog arogancije koja je u to vreme bila svojstvena vrhu DS-a. Nisu dobro prošli ni SANU, SPC, list Politika, a ni Zvezda kad su proglašavani za „stubove srpstva“. 

- DS slavi ove godine 28 godina obnovljenog rada, a sledeće godine 100 godina postojanja, i to je svugde u svetu - institucija. Demokratska stranka je najvažnija snaga demokratizacije ovog društva, kako 1990. tako i danas. Ona je bila nekada lošija nekada bolja, što je i prirodno. Kao i vaše novine, koje jesu institucija u novinarstvu u Srbiji, hteli vi to da nazovete tako ili ne, bez obzira na to da li „Vreme“ svi čitaju, ili ne. Nije reč o nametanju nekakve posebnosti, samo je reč o godinama i istrajnosti na istom putu. 

Tadić Vam je venčani kum, jeste li prekidali kumovske veze u burnim stranačkim vremenima? Iz vremena vlasti DS-a ostale su mi u pamćenju Vaše zajedničke fotografije, iz njih je izbijao taj neki familijarni duh, bliskost… 

- Nikada nisam prekidao naše lične odnose. Verujem da smo vrednosno sve vreme na istoj strani, iako su nam se politike u nekim trenucima razlikovale. Između njega i mene su se dobrano potrudili da se napravi jedan debeli zid, jako visok, koji u nekim trenucima ni on ni ja nismo preskakali. Tako da nismo bili toliko bliski, i u jednom periodu iz tog vremena se nismo čak nasamo ni viđali. 

O kom periodu tačno govorite? 

- Od novembra 2008. do jula 2012. 

Da li Vas je pozvao da Vam čestita kad ste pobedili na izborima u DS-u i postali predsednik stranke? 

- Boris i ja nemamo taj uniformisan odnos i ne merimo čestitke i ko je koga zvao. Viđali se, ne viđali, on je meni ostao drag čovek i mislim da mi je sve vreme prijatelj kao i ja njemu. Bio sam i ljut kad je napustio DS jer sam to saznao iz medija. I to sam mu rekao. Naš lični odnos nije uticao na odluku SDS-a. Mislim da je na to uticao plan DS-a da pokažemo da u Srbiji ne može da dođe do promena bez jedne ozbiljno organizovane, pouzdane, stabilne i jake stranke kakva je jedina u opoziciji Demokratska stranka, što se pokazalo na izborima u četiri opštine u decembru. U tim opštinama niko nije imao kandidate, iako su ih svi tražili, a najžalosniji su mi oni koji su čak i našim kandidatima nudili da budu njihovi a onda sutradan najavili bojkot izbora. Dakle, odluka SDS-a da pristupi koaliciji je meni ne samo draga, nego politički i strateški odlična, koja vraća stvari u normalu. 

Jeste li iz medija saznali da je spreman da razgovara sa svim liderima DS-a, dakle sa Vama, Draganom Ðilasom i Bojanom Pajtićem, o obnovi stranke ili ste o toj njegovoj ideji već razgovarali? 

- Razgovarali smo. Ta spirala koja je dovela do cepanja na nivou ameba, trebalo je u jednom trenutku da se prekine. Shvatili smo da bi menjali Beograd i Srbiju na bolje moramo i mi da budemo bolji. Zato se DS u poslednje vreme stabilizovao, zaustavili smo rasipanje, imamo novo članstvo, otvoreni smo za nove ljude, ideje, energiju... To je potpuno novi kvalitet DS-a i nije se dešavalo dugi niz godina. 

Dragan Ðilas je na TV N1 rekao da je predlagao da se ide zajedno na beogradske izbore, ali da neki ljudi to nisu želeli. I da je ponudio da on ne vodi listu nego da to bude neko ko je sposoban a ne mora ni da bude političar. Da li je tako bilo? 

- To je delimično tačno. Pre šest meseci sam ih sve pozvao da podrže stranku koja ih je politički afirmisala i da stanemo rame uz rame i idemo zajedno u trku. U to vreme su povratne informacije bile kako se neko ne bavi politikom, a neko se bavi kombinatorikom. A onda je od nekih usledilo, “okupite se oko mene“. Mi se okupljamo oko politike, oko istih vrednosti i oko nečega što treba da promeni ovaj grad, mi se ne okupljamo oko ličnosti. Na kraju krajeva, lista naše koalicije sa izuzetnim i nestranačkim ličnostima je sigurno najkvalitetnija lista koja će se naći na izborima. 

A dogovor sa Ðilasom, Jankovićem i Jeremićem nakon beogradskih izbora? 

- U to nemojte sumnjati. Kako god se zvalo, dogovor, koalicija, saradnja… mi smo spremni da učinimo apsolutno sve da oslobodimo Beograd. 

Jeste li o tome razgovarali sa njima? 

- Nisam. Mislim da prvo treba da se završe beogradski izbori. Ali javno govorim i pozivam sve da se tako ponašaju, jer je jedini cilj da opozicija ima više od ove vlasti koja je zarobila Beograd i život u gradu. Spremni smo da pozovemo na potpisivanje obećanja da nakon izbora nećemo biti u koaliciji sa SNS-om. 

U čemu se programski razlikujete od Dragana Ðilasa? 

- Neophodna su nova rešenja, kao i tim ljudi koji može da ih sprovede. 

Insistiram da nema povratka na staro. Nedovoljno je pričati kako je pre bilo bolje u Beogradu. Od ovoga danas, sve je bolje. Neophodna su nova rešenja. A mi nudimo nova rešenja. Videćemo liste ali ne vidim da iko ima kapacitet promena u opoziciji kao što ima ova naša koalicija na čelu sa DS-om. Ko ako ne DS? Pojedinci? Ne ide se lopatom na bager. U front protiv SNS-a može samo neko ko može da se bori frontalno. U vojsci postoje specijalne jedinice ali se one ne bore na celoj teritoriji fronta već samo na njegovim delovima. Front je mnogo veći, strateška pozicija se postavlja mnogo ozbiljnije. Mi se borimo na svim frontovima i borimo se sve vreme. Nismo se nijednom povukli. 

Šta biste prvo uradili kad biste postali gradonačelnik, šta najviše zamerate gradskoj vlasti? 

- Spisak je podugačak, Kad kažemo osloboditi Beograd znači osloboditi građane bahatih uzurpatora funkcija koji ih svakodnevno maltretiraju, suspenduju zakone na jednoj teritoriji grada. 

Mislite na Savamalu? 

- Mislim na sve. I na Savamalu, i na raskopavanje grada kako im padne na pamet, razna planiranja bez konsultacija sa stručnim ljudima, silovanje zdravog razuma građana gde im uzimate novac za grejanje, a onda od tog novca pravite fontanu ili neki jarbol, potom promocija prostakluka i primitivizma koji u Beogradu nikad nije ovakav bio. Estradizacija reklama kako je ovde jeftin noćni život, dobra zabava, lepe žene, sve skupa od Beograda su napravili vašar na koji dolaze neki mladi ljudi sa sitnim džeparcem da se provedu fantastično. To sve mora da se promeni. Beograd je bio grad kulture, proglašen je za grad budućnosti dok ga je vodio Nenad Bogdanović. I danas kad su jeftinije karte za pozorište, možete da vidite redove naših sugrađana, koji su željni kulture a ne onoga što se zove: „bili smo u Beogradu, popili smo dvadeset piva i potrošili dvadeset evra“. 

Šta biste prvo promenili kao gradonačelnik Beograda? 

- Poučen iskustvom vođenja velikog sistema ne postoji skalpel koji u jednom danu može da promeni stanje u gradu. Ali postoje odluke koje mogu brzo da se sprovedu u delo, i mi to nudimo našim programom. Bilo bi potpuno prirodno da učenici u Beogradu imaju besplatne užbenike i da u sklopu modernizacije dobiju i besplatne tablete sa kojih će moći da uče, jer će imati dostupne udžbenike i knjige onlajn. Zatim da roditelji čija deca nisu upisana u vrtić imaju određenu subvenciju, ne da bi se čuvanje dece u kućnim uslovima pretvorilo u zanimanje, nego zato što je to fer prema porodicama za čiju decu nije bilo mesta u vrtićima. Dok ne bude mesta za svu decu treba da se odnosimo prema njima na isti način. Naravno, potpuno redefinisanje komunalne policije, obećali smo da ćemo im oduzeti pendreke i lisice, to neće više biti ljudi koji plaše Beograđane, nego ljudi koji štite građane i pomažu im. Za kulturu imamo ceo program. Žao mi je što izbori nisu u januaru pa da odmah februar proglasimo mesecom kulture, da obradujemo Beograđane i omogućimo im da posete sva naša pozorišta, muzeje i galerije, Beograd to jednom godišnje može da učini svojim građanima u trajanju od nekoliko nedelja. Brzo može da se omogući i stavljanje javnih finansija na uvid građana. Danas su to slučajevi koje istražuju nezavisni novinari. Kada javne finansije budu dostupne svim građanima i rashodi će odmah biti znatno niži. Sa Papandreuom sam pričao o modelu uštede koju su oni ostvarili i da su tako milione evra uštedeli samo od čišćenja univerziteta u Solunu. Plaćali su čišćenje tri i po miliona godišnje, a kad su stavili onlajn javnosti na uvid, onda je to izašlo na milion evra. Kao što je bilo i sa ovom jelkom u Knez Mihailovoj koju smo plaćali kao da je od suvog zlata. Da nisu odbornici DS-a o tome pričali ko bi to mogao da vidi, gde da vidi, koliko ta jelka košta? Radimo i predlog za novu saobraćajnu šemu, smatramo da Beograd može da ima mnogo kvalitetniji saobraćaj čak i sa ovim brojem autobusa. Javna preduzeća su puna zaposlenih po ugovoru o delu koji ne dolaze na posao nego tvituju, pišu, komentarišu, dive se vođi. NJih ćemo da ispratimo i da ih skinemo sa grbače Beograđana. 

Šta mislite o projektu prve trase metroa koja bi počela u Makiškom polju? 

- “Iz ničega u ništa”. Španska saobraćajna kuća, a kasnije i francuska uradila je studiju, jedna je urađena 2004/2005. za vreme Neše Bogdanovića, a obe su pokazale nešto sasvim suprotno. Spuštati glavno čvorište iz centra grada s Trga Republike na Beograd na vodi je potpuno besmisleno iz mnogo razloga, prvo gde je najviše ljudi, pa ovde, koliko će poskupeti sama činjenica da je tamo blato i da je pod zemljom tamo drugačija geo slika, neverovatno da neko hoće da uloži toliki novac da bi nekome učinio uslugu. Da ne govorim o ugrožavanju izvorišta na Makišu - ako se to desi Beograđani će ostati bez pijaće vode. 

Šta biste uradili s Beogradom na vodi? 

- I Alkatraz je na vodi, te kule bi mogle da budu kao Alkatraz pa da sa tih lepih pozicija kroz rešetke prate šta se dešava u gradu, smešteni tamo na neki duži period. U ovom trenutku ne znam šta bi moglo da se uradi drugo sa tim kulama jer ugovor nikad nije objavljen u celosti, ali mislim da bi taj deo Beograda morao da se iskoristi potpuno drugačije. 

Mogu li da se sruše? 

- To bi tek moglo da nas košta mnogo, ko zna šta je u ugovoru… 

A živo blato, podzemne vode? 

- Ne postoji stvar koja ne može da se napravi, u močvari, živom blatu. Holanđani su od mora napravili plodnu zemlju. Mogu i merdevine do meseca da se naprave samo je pitanje kolika je cena koštanja. Da košta dve i po do tri hiljade - ne može jer će cena izgradnje biti visoka a održavanja skupa, jer ti problemi koje ste nabrojali postoje. Na Temzi se grade soliteri ali tamo je cena kvadratnog metra 20.000 do 30.000 funti a ne dve, tri hiljade evra. Beogradu fali jedan deo koji bi mogao da se napravi kao londonski Kovent garden. Da ima više galerija, bina, ateljea, da tu rade mladi preduzetnici i neformalne umetničke grupe, da brodovi koji staju u pristanište na Savi turistima ponude nešto drugo, primereno Beogradu 21. veka. A ne da vide ono od čega su pobegli iz svojih gradova beton, staklo, mesing i šta će sve tamo da uzidaju ako nastave da rade ovako. 

(Izvor: Vreme; autorka: Zora Drčelić) 

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE