lat

Драган Шутановац: Не иде се лопатом на багер


ПОДЕЛИТЕ:

Интервју Драгана Шутановца за Време

Недовољно је причати како је пре било боље у Београду. Од овога данас је све боље. Видећемо листе, али не видим да ико има капацитет промена у опозицији као што има наша коалиција окупљена око Демократске странке. Ко, ако не ДС? Појединци? Не иде се лопатом на багер. У фронт против СНС-а може само неко ко може да се бори фронтално. Ми се боримо на свим фронтовима, боримо се све време и нисмо се ниједном повукли 

Са Драганом Шутановцем, председником ДС-а, разговарали смо дан после сахране Оливера Ивановића. Каже да му је засметало што су му они који су га сатанизовали обезбедили гроб у Алеји великана па је на твитеру написао: „Од вође 'антисрпске коалиције' до Алеје великана.“ 

„Знам да је била чак идеја да му они држе говор, то је за мене потпуно понижавање и породице и друштва и самог Оливера Ивановића. Постојала је опасност да се обрати неко с ким Оливер Ивановић није ни кафу хтео да попије. Сахрањен је у Алеји великана да би они опрали своју савест. Њихово мишљење о њему се није променило, они желе да промене мишљење о себи“, каже Шутановац на почетку разговора за „Време“. 

„ВРЕМЕ“: Шта бисте радили да сте данас на власти? Да ли бисте прекинули преговоре у Бриселу, повукли Српску листу и оборили Харадинајеву владу? 

ДРАГАН ШУТАНОВАЦ: Има ту много предрадњи. 

Сада се поставља питање коме је у интересу да Косово не уђе у Интерпол? Да је Косово у Интерполу, истражне радње би се много лакше спроводиле него данас, у интересу свих грађана не више Косова и Србије него у интересу региона, јер је ово регионални проблем. Не мислим да је то само последица сукоба у Митровици. Трагедија је морала да се предупреди. Постоје људи са Косова који имају државно обезбеђење, а ни по чему им не следује. Чак је и Стејт департмент дао упозорење за опасност од сукоба у северном делу Косова. Дакле, није баш да се ништа није знало. 

Стејт департмент је издао упозорење својим грађанима 10. јануара, 6 дана пре атентата.

- Нико, међутим, тада није рекао, чекајте ко је угрожен на северу Косова, зар то нису наши грађани?! Поставља се питање јесмо ли баш толико „бушни“ да не можемо да схватимо поруке, или нас уопште није интересовало. 

Да ли бисте данас повукли Српску листу а да сте се пре тога уопште нашли у таквим околностима да сте подржали владу Рамуша Харадинаја? 

- Да одлучујемо данас у Србији, уверен сам да се ДС не би нашао у таквим околностима. Али, одговорићу вам овако: ако је та Српска листа рекла да постоје црвене линије које неће прећи када буду у власти са Харадинајем, поставља се питање, шта је црвена линија ако није ово? Ово је најцрвенија могућа линија преко које се не може прећи док не видимо да ли косовска влада ради у интересу грађана или је на Косову отворен лов на људе који другачије мисле, а они ће и даље да учествују у власти и раде посао који је у не знам чијем интересу? 

Оливер Ивановић је словио за човека који није имао иза својих леђа ни Брисел ни Вашингтон, ни Београд ни Москву ни Приштину. 

- Оливер је веровао у слободу, демократију, правду. 

Није имао никог ко је могао да га заштити. Није био ничији. 

Очигледно су га јако дуго нишанили, али он је као човек показао колико је храбар јер су му претили и палили два пута аутомобил. Питање је кад је овај метак испаљен, тачније тих шест метака, колико су дуго путовали пре него што су га погодили. И то је нешто на шта ја тражим одговор од надлежних. Зато сам прозвао све надлежне и у Митровици, Приштини, Београду, Бриселу… Не знам ко је крив, али нико није невин док не сазнамо шта се заиста десило. Сви смо знали да је Оливер мета. Не могу да кажем да су му сви цртали мету, али је најтрагичније то што су они који су му најгласније цртали мету, после дошли на његову сахрану и прогурали се до самог гроба, показујући сву своју бескрупулозност. 

Може ли се у Србији бити политичар без „јаких леђа“, чак се и попети довољно високо у политичкој хијерархији без подршке моћника, а да при том останете живи? 

- У политици нема вечитих леђа, заправо дела и грађани би требало да буду леђа. Свако ко помисли да може да има нека друга леђа, пре или касније ће бити у проблему. Да ли су странци или домаћи, било који моћници, правила нема и нема трајних „заштитника“. Та врста „јаких леђа“ има свој рок трајања, на амбалажи пише: „употребљиво до“. А у том року трајања треба да се понашате у складу с упутствима на полеђини: држати на хладном и тамном месту. 

Ко стоји иза вас, чији сте ви човек? 

- Моја породица и пријатељи стоји иза мене. Политичка леђа су ми чланови ДС-а, симпатизери и наше вредности. Ја сам српски човек, од главе до пете, али бих Србију волео да видим у друштву најбољих и најмодернијих земаља света и зато имам јасну прозападну, европску политику. 

Иза свих нас, грађана ове земље, треба да стоје право и правда, ред и закон. Ако су ти људи из државе, Марко Ђурић и не знам ко све не, прогласили неког издајником и страним плаћеником, они су законска леђа која је тај човек имао једноставно склонили. Онда свака будала може да уради шта пожели, да може човека да гађа каменом, да пуца на њега. У томе је велика одговорност ове власти. Не мислим да је њега убио неки „комплетни идиот“ случајно, али је захваљујући медијском линчу Оливера Ивановића помислио да можда некоме чини услугу јер је човек недвосмислено био противник државног врха. На Косову и Метохији постоји значајан и озбиљан број безбедносних служби које морају да дају одговор на питања: ко је пуцао и ко је био инспиратор. 

Атмосфера страха у предизборним кампањама последњих пет година, чини се, не јењава. На локалним изборима 24. децембра у четири општине сте прошли још један такав циклус, претњи, уцена, обријаних глава. Резултати ДС-а у Мионици, Костолцу, Неготину и Пећинцима, ипак, били су добри. 

- Та је ствар сад мутирала и одвија се на један перфиднији начин. Овога пута ошишане главе и црни џипови нису били толико присутни, али су људи који имају било какве везе са јавном управом и јавним предузећима, добијали претње да ће изгубити посао, они или ко већ ради тамо из њихове породице. Дакле, да ли ми као политичари имамо право да се љутимо на неког кандидата за одборника који одлучи да одустане ако добија претњу да ће му сестра или братаница или зет изгубити посао ако остане на листи? Знам да има много оних храбрих који кажу да се никад не би повукли, а знам да исто толико има оних који никада нису осетили шта значи угрожена егзистенција. То је софистициранији начин мобинга, стварања страха у односу на онај силеџијски који је био карактеристичан за раније кампање. Било је тога и овог пута, али су превладале уцене отказима. 

Да ли наручујете истраживања? Колико вас узнемиравају лоше процене или пак колико се уздате у добре рејтинге? 

- Уздам се у трендове. То значи да ли сте у порасту или у паду. Рејтинзи су нас често преварили, а трендови су најважнији, ту видите како се крећете. 

А како Ви то пратите? 

- Кроз разне рејтинге се прате трендови. Консултујемо више истраживача, имамо их чак и у политичком савету. Од момента од када сам постао председник странке имали смо најбољи узлазни тренд до председничких избора. Онда је тај тренд застао, чак је ишао у једном тренутку и назад, али од септембра је поново у узлазној путањи и то је нешто што је најважније. Мислим да од опозиције тренутно само коалиција окупљена око ДС-а има узлазни тренд. 

Дакле Ви у овом тренутку немате повратну информацију каква је реакција бирача на ову најновију коалицију ДС-СДС-НС? 

- Најновију стару (смех). 

Такорећи, поново заједно. 

- Мислим да бирачи за разлику од неких чланова странака реагују много боље јер воле окупљање. Кад сам постао председник ДС-а рекао сам да смо престали са фазом дељења. Максимално сам уважио свог главног противкандидата Зорана Лутовца и данас смо најбољи сарадници, он је председник политичког савета ДС-а, док раније то није била пракса у ДС-у. А онда смо полако почели и да се сабирамо. Ово није уједињење, али јесте повратак циљевима Демократске странке и то ми је утолико драже јер овде није реч о некаквој борби за функције унутар неке странке. Ово је искључиво заједничка борба за вредности. 

Борис Тадић који је најавио подршку Вама као кандидату за градоначелника, рекао је да без обнове ДС-а неће бити ни „великих победа ни демократије“. И појаснио да не говори о данашњој Демократској странци, него о „институцији ДС чији смо сви део“. Како Ви разумете ту разлику коју он прави између „институције ДС“ и данашњег ДС-а? 

- Немам никакву дилему да је и данашњи ДС - институција. Борис Тадић је волео да говори да је ДС уткана у темеље државности Србије. Као што је била тада, кад је то он говорио, тако је и сада, ту се ништа није променило. Борис говори у знатно ширем контексту и уопште о идеји демократизације нашег друштва. То је чак и веће од Демократске странке. А ДС је носећи стуб, ослонац за реализацију те идеје. Драго ми је што је то рекао, што то мисли, и захвалан сам му због тога, знам да није било једноставно да то изговори, али знам да је одговоран човек и да је то рекао зато што осећа пре свега одговорност према грађанима Србије. 

Када је као председник државе Тадић последњи пут говорио о ДС-у као националној институцији, кренуо је незадрживи суноврат странке, можда највише због ароганције која је у то време била својствена врху ДС-а. Нису добро прошли ни САНУ, СПЦ, лист Политика, а ни Звезда кад су проглашавани за „стубове српства“. 

- ДС слави ове године 28 година обновљеног рада, а следеће године 100 година постојања, и то је свугде у свету - институција. Демократска странка је најважнија снага демократизације овог друштва, како 1990. тако и данас. Она је била некада лошија некада боља, што је и природно. Као и ваше новине, које јесу институција у новинарству у Србији, хтели ви то да назовете тако или не, без обзира на то да ли „Време“ сви читају, или не. Није реч о наметању некакве посебности, само је реч о годинама и истрајности на истом путу. 

Тадић Вам је венчани кум, јесте ли прекидали кумовске везе у бурним страначким временима? Из времена власти ДС-а остале су ми у памћењу Ваше заједничке фотографије, из њих је избијао тај неки фамилијарни дух, блискост… 

- Никада нисам прекидао наше личне односе. Верујем да смо вредносно све време на истој страни, иако су нам се политике у неким тренуцима разликовале. Између њега и мене су се добрано потрудили да се направи један дебели зид, јако висок, који у неким тренуцима ни он ни ја нисмо прескакали. Тако да нисмо били толико блиски, и у једном периоду из тог времена се нисмо чак насамо ни виђали. 

О ком периоду тачно говорите? 

- Од новембра 2008. до јула 2012. 

Да ли Вас је позвао да Вам честита кад сте победили на изборима у ДС-у и постали председник странке? 

- Борис и ја немамо тај униформисан однос и не меримо честитке и ко је кога звао. Виђали се, не виђали, он је мени остао драг човек и мислим да ми је све време пријатељ као и ја њему. Био сам и љут кад је напустио ДС јер сам то сазнао из медија. И то сам му рекао. Наш лични однос није утицао на одлуку СДС-а. Мислим да је на то утицао план ДС-а да покажемо да у Србији не може да дође до промена без једне озбиљно организоване, поуздане, стабилне и јаке странке каква је једина у опозицији Демократска странка, што се показало на изборима у четири општине у децембру. У тим општинама нико није имао кандидате, иако су их сви тражили, а најжалоснији су ми они који су чак и нашим кандидатима нудили да буду њихови а онда сутрадан најавили бојкот избора. Дакле, одлука СДС-а да приступи коалицији је мени не само драга, него политички и стратешки одлична, која враћа ствари у нормалу. 

Јесте ли из медија сазнали да је спреман да разговара са свим лидерима ДС-а, дакле са Вама, Драганом Ђиласом и Бојаном Пајтићем, о обнови странке или сте о тој његовој идеји већ разговарали? 

- Разговарали смо. Та спирала која је довела до цепања на нивоу амеба, требало је у једном тренутку да се прекине. Схватили смо да би мењали Београд и Србију на боље морамо и ми да будемо бољи. Зато се ДС у последње време стабилизовао, зауставили смо расипање, имамо ново чланство, отворени смо за нове људе, идеје, енергију... То је потпуно нови квалитет ДС-а и није се дешавало дуги низ година. 

Драган Ђилас је на ТВ Н1 рекао да је предлагао да се иде заједно на београдске изборе, али да неки људи то нису желели. И да је понудио да он не води листу него да то буде неко ко је способан а не мора ни да буде политичар. Да ли је тако било? 

- То је делимично тачно. Пре шест месеци сам их све позвао да подрже странку која их је политички афирмисала и да станемо раме уз раме и идемо заједно у трку. У то време су повратне информације биле како се неко не бави политиком, а неко се бави комбинаториком. А онда је од неких уследило, “окупите се око мене“. Ми се окупљамо око политике, око истих вредности и око нечега што треба да промени овај град, ми се не окупљамо око личности. На крају крајева, листа наше коалиције са изузетним и нестраначким личностима је сигурно најквалитетнија листа која ће се наћи на изборима. 

А договор са Ђиласом, Јанковићем и Јеремићем након београдских избора? 

- У то немојте сумњати. Како год се звало, договор, коалиција, сарадња… ми смо спремни да учинимо апсолутно све да ослободимо Београд. 

Јесте ли о томе разговарали са њима? 

- Нисам. Мислим да прво треба да се заврше београдски избори. Али јавно говорим и позивам све да се тако понашају, јер је једини циљ да опозиција има више од ове власти која је заробила Београд и живот у граду. Спремни смо да позовемо на потписивање обећања да након избора нећемо бити у коалицији са СНС-ом. 

У чему се програмски разликујете од Драгана Ђиласа? 

- Неопходна су нова решења, као и тим људи који може да их спроведе. 

Инсистирам да нема повратка на старо. Недовољно је причати како је пре било боље у Београду. Од овога данас, све је боље. Неопходна су нова решења. А ми нудимо нова решења. Видећемо листе али не видим да ико има капацитет промена у опозицији као што има ова наша коалиција на челу са ДС-ом. Ко ако не ДС? Појединци? Не иде се лопатом на багер. У фронт против СНС-а може само неко ко може да се бори фронтално. У војсци постоје специјалне јединице али се оне не боре на целој територији фронта већ само на његовим деловима. Фронт је много већи, стратешка позиција се поставља много озбиљније. Ми се боримо на свим фронтовима и боримо се све време. Нисмо се ниједном повукли. 

Шта бисте прво урадили кад бисте постали градоначелник, шта највише замерате градској власти? 

- Списак је подугачак, Кад кажемо ослободити Београд значи ослободити грађане бахатих узурпатора функција који их свакодневно малтретирају, суспендују законе на једној територији града. 

Мислите на Савамалу? 

- Мислим на све. И на Савамалу, и на раскопавање града како им падне на памет, разна планирања без консултација са стручним људима, силовање здравог разума грађана где им узимате новац за грејање, а онда од тог новца правите фонтану или неки јарбол, потом промоција простаклука и примитивизма који у Београду никад није овакав био. Естрадизација реклама како је овде јефтин ноћни живот, добра забава, лепе жене, све скупа од Београда су направили вашар на који долазе неки млади људи са ситним џепарцем да се проведу фантастично. То све мора да се промени. Београд је био град културе, проглашен је за град будућности док га је водио Ненад Богдановић. И данас кад су јефтиније карте за позориште, можете да видите редове наших суграђана, који су жељни културе а не онога што се зове: „били смо у Београду, попили смо двадесет пива и потрошили двадесет евра“. 

Шта бисте прво променили као градоначелник Београда? 

- Поучен искуством вођења великог система не постоји скалпел који у једном дану може да промени стање у граду. Али постоје одлуке које могу брзо да се спроведу у дело, и ми то нудимо нашим програмом. Било би потпуно природно да ученици у Београду имају бесплатне ужбенике и да у склопу модернизације добију и бесплатне таблете са којих ће моћи да уче, јер ће имати доступне уџбенике и књиге онлајн. Затим да родитељи чија деца нису уписана у вртић имају одређену субвенцију, не да би се чување деце у кућним условима претворило у занимање, него зато што је то фер према породицама за чију децу није било места у вртићима. Док не буде места за сву децу треба да се односимо према њима на исти начин. Наравно, потпуно редефинисање комуналне полиције, обећали смо да ћемо им одузети пендреке и лисице, то неће више бити људи који плаше Београђане, него људи који штите грађане и помажу им. За културу имамо цео програм. Жао ми је што избори нису у јануару па да одмах фебруар прогласимо месецом културе, да обрадујемо Београђане и омогућимо им да посете сва наша позоришта, музеје и галерије, Београд то једном годишње може да учини својим грађанима у трајању од неколико недеља. Брзо може да се омогући и стављање јавних финансија на увид грађана. Данас су то случајеви које истражују независни новинари. Када јавне финансије буду доступне свим грађанима и расходи ће одмах бити знатно нижи. Са Папандреуом сам причао о моделу уштеде коју су они остварили и да су тако милионе евра уштедели само од чишћења универзитета у Солуну. Плаћали су чишћење три и по милиона годишње, а кад су ставили онлајн јавности на увид, онда је то изашло на милион евра. Као што је било и са овом јелком у Кнез Михаиловој коју смо плаћали као да је од сувог злата. Да нису одборници ДС-а о томе причали ко би то могао да види, где да види, колико та јелка кошта? Радимо и предлог за нову саобраћајну шему, сматрамо да Београд може да има много квалитетнији саобраћај чак и са овим бројем аутобуса. Јавна предузећа су пуна запослених по уговору о делу који не долазе на посао него твитују, пишу, коментаришу, диве се вођи. Њих ћемо да испратимо и да их скинемо са грбаче Београђана. 

Шта мислите о пројекту прве трасе метроа која би почела у Макишком пољу? 

- “Из ничега у ништа”. Шпанска саобраћајна кућа, а касније и француска урадила је студију, једна је урађена 2004/2005. за време Неше Богдановића, а обе су показале нешто сасвим супротно. Спуштати главно чвориште из центра града с Трга Републике на Београд на води је потпуно бесмислено из много разлога, прво где је највише људи, па овде, колико ће поскупети сама чињеница да је тамо блато и да је под земљом тамо другачија гео слика, невероватно да неко хоће да уложи толики новац да би некоме учинио услугу. Да не говорим о угрожавању изворишта на Макишу - ако се то деси Београђани ће остати без пијаће воде. 

Шта бисте урадили с Београдом на води? 

- И Алкатраз је на води, те куле би могле да буду као Алкатраз па да са тих лепих позиција кроз решетке прате шта се дешава у граду, смештени тамо на неки дужи период. У овом тренутку не знам шта би могло да се уради друго са тим кулама јер уговор никад није објављен у целости, али мислим да би тај део Београда морао да се искористи потпуно другачије. 

Могу ли да се сруше? 

- То би тек могло да нас кошта много, ко зна шта је у уговору… 

А живо блато, подземне воде? 

- Не постоји ствар која не може да се направи, у мочвари, живом блату. Холанђани су од мора направили плодну земљу. Могу и мердевине до месеца да се направе само је питање колика је цена коштања. Да кошта две и по до три хиљаде - не може јер ће цена изградње бити висока а одржавања скупа, јер ти проблеми које сте набројали постоје. На Темзи се граде солитери али тамо је цена квадратног метра 20.000 до 30.000 фунти а не две, три хиљаде евра. Београду фали један део који би могао да се направи као лондонски Ковент гарден. Да има више галерија, бина, атељеа, да ту раде млади предузетници и неформалне уметничке групе, да бродови који стају у пристаниште на Сави туристима понуде нешто друго, примерено Београду 21. века. А не да виде оно од чега су побегли из својих градова бетон, стакло, месинг и шта ће све тамо да узидају ако наставе да раде овако. 

(Извор: Време; ауторка: Зора Дрчелић) 

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ