lat

Демократија се враћа кући


ПОДЕЛИТЕ:

Ауторски текст Слободана Милосављевића за Данас

Март за Демократску странку и мене лично није тек један месец у години. Сваког марта, од 2003. године па до данашњих дана, осетим неку непрегледну празнину, пустош душе, непознати бол метка који пробија тело, цепа срце, отима живот, руши визије...

Осетим ореол неуспеха, моћ метафизике, снагу недосегнутих визија и изневерених идеала, бол и патњу породице и опет и увек празнину. Некада је 12. март снежан, мразан, ветровит, хладан, а некада је развигоран, пролећни, полетан, а и тада је опет хладан и беспризоран.

Март ове просте 2019. године буди наду да ће се демократија у Србији након много година лутања и потуцања опет вратити кући. Демократска странка представља стуб демократије и гарант је изградње Србије као модерне, уређене, демократске, европске државе. Само када је ДС јака, тада у Србији има европских стандарда и слобода. Не може се освајати слобода и ширити демократија растурањем и черупањем ДС-а већ њеним јединством и јачањем.

ДС је кроз своју историју имала успона и падова, чинила је велике ствари, правила грешке и исправљала их, али једна ствар је неспорна – нема ниједног великог посла који је урађен у Србији, ниједног модернизујућег потеза, ниједне суштинске реформе у којој демократе и демократкиње нису имале кључну улогу.

ДС је и данас најснажнија и најорганизованија странка опозиције и стожер актуелних грађанских протеста у Србији. Да нема инфраструктуре ДС-а, искуства у организацији оваквих догађаја, наших омладинаца, активиста и симпатизера ови протести се не би одржали у претходним месецима. Дакле, и ове протесте, као и протесте 1997, баш као и увек носи ДС. Други говоре, емитују захтеве, представљају се као организатори и вође, очекују и траже заслуге, а ДС би да третирају као просту, физичку радну снагу. И не замерамо им. Имамо виши циљ. Имамо визију и мисију постојања и активности у овој земљи.

Данас када је демократија у Србији озбиљно угрожена ауторитарном влашћу Александра Вучића, желим да проговорим о потреби уједињења демократских снага које ће се супротставити уништавању демократске перспективе Србије око ДС-а, а не на рачун ње. Свако окупљање опозиције без ДС-а и на штету ДС-а осуђено је на пропаст. Крајње је време да се ДС сабере, као Феникс уздигне и изнова уједини оне који су отишли, а у међувремену нису сарађивали са режимом, који је већ седам година, власт у Србији. Време је и обавеза да сви који су политичку каријеру направили у ДС-у сада врате дуг тој странци. ДС њима не дугује ништа и нема шта да да, будући да су због ње били високи државни и јавни функционери.

У нови, обновљени ДС треба да се уједине Борис Тадић, Зоран Живковић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Душан Петровић, Борко Стефановић и Јанко Веселиновић. Ја лично, а верујем и велика већина у ДС-у, највише се радује повратку Бориса Тадића. Борис је годинама на својим плећима носио ДС и доносио јој најбоље изборне резултате. Многи су, захваљујући њему добили прилику да реализују своје идеје и програме. Ако се сви они врате у ДС и буду спремни да личне амбиције ставе у други план, бар у ограниченом временском периоду, онда је, у ствари, ДС Савез за Србију – лидер промена – гарант европског пута Србије. Једино ДС може гарантовати државу социјалне правде и владавине закона у којој ће сви грађани и грађанке имати исте шансе и једнак статус пред законом, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност.

Драган Ђилас се остварио у бизнису. Он и људи попут њега потребни су уједињеном ДС-у. Такви људи би требали да помогну да се ДС-у скине „камен око врата“, да оживи и несметано функционише. Нико не сме бити изнад ДС-а већ у њеној функцији борбе за промене у Србији.

ДС је државотворна странка која мора да има јасну политику и ставове о Европској унији, Косову, медијским и свим другим слободама и укупној будућности земље. ДС никада није бежала од тешких тема и на њима је доказивала своју идеологију и креирала политику, градећи имиџ европске, модерне, реформске странке. ДС зна да народ неће гласати за странке које немају политику, а једина политика малих странака и покрета насталих у последње време јесте да се не изјашњавају о најважнијим и најактуелнијим темама, дакле да немају политику, већ жељу за влашћу.

ДС су политички противници, с правом, препознали као једину политичку снагу која може да угрози њихову страховладу, безакоње којим воде земљу, рушење институција, гажење демократије и права грађана. Зато су покушали да нас униште, поделе, обесхрабре, поколебају. ДС је је највећа жртва и страдалник СНС режима од 2012. године. Изложена је незапамћеним нападима и медијској тортури, какву ниједна друга странка није прошла. Више од 130 функционера и чланова ДС-а је хапшено, процесуирано, медијски линчовано, сатанизовано.

И лично већ, више од три године пролазим кроз политички прогон у коме сам оптужен у бесмисленом процесу, вероватно само зато што сам био министар у владама ДС-а. Ипак и упркос свему, ја верујем у правну државу и законе ове земље којој сам верно и најбоље што сам умео и знао, служио као министар у више влада.

Управо на мом и бројним другим примерима се види однос СНС власти према политичким противницима. Ја сам обесправљен, онемогућен да нормално живим и радим, неправедно дисквалификован од универзитетске каријере, консултантских послова, политике. Али се, упркос томе, борим, не одустајем и верујем у Велику – Уједињену Демократску странку која ће донети промену власти у Србији.

Ниједна странка није поднела такву жртву и то мора да се поштује, и због тога нико нема права да нас маргинализује. Теза „сви су исти“ је теза коју власт потура да би унизила, анестезирала и убила сваку опозициону активност. Та теза је дубоко и комплетно погрешна и служи искључиво очувању актуелног режима. Она треба да промовише погубну идеју да опозиција не сме, на свом челу, да има политичаре, већ „нова лица“. Историја је препуна неких „нових“ људи који су своје земље одвели у суноврат. Има ли већег апсурда но да власт коју воде професионални политичари, намеће тезу да опозицији не требају политичари. То је опасна теза која ако се прими и укорени опозицију чини безопасном по власт.

Поздрављам, подржавам и активно радим на уједињењу и стварању велике Демократске странке гаранту европске будућности Србије и позивам све у Србији који са нама деле вредности слободе, равноправности и демократије да нам се придруже.

Аутор је бивши министар у Влади Србије и поносни члан Демократске странке

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ