lat

Дан са послаником Балшом Божовићем


ПОДЕЛИТЕ:

Када парламент није централна институција у држави, као што није данас, он је само једна обична фасада која служи да би се владајућа већина задовољила неким својим позицијама.

За народног посланика Демократске странке Балшу Божовића, Народна скупштина представља најважнију политичку институцију у Србији, ону која има пресудан значај за демократију у једном друштву.

Овај посланик, након састанка са станарима хотела Бристол, стигао је у зграду Скупштине како би наставио са послом, а разговор за рубрику Дан са послаником имали смо у кабинету посланичког клуба Демократска странка.

Балша Божовић посланик је од 2012. године. У политику улази као студент, а у ДС-у је од 2004, јер, како каже, верује је она странка са највећом демократском традицијом у Србији, која је много тога преживела и, додаје, много доброг урадила за земљу.

Сматра и да је она једина демократска снага на политичкој сцени Србије која може да смени режим Александра Вучића, као и да му буде демократска и европска алтернатива.

„То је један од основних разлога зашто подржавам жуто-плаве боје“, додаје Божовић кроз смех.

Иако је, као и велики део опозиције, ступио у бојкот седница парламента, законе редовно анализира, детаљно их ишчитава и гледа какве су њихове последице по живот грађана.

„Веома је важно за сваког ко покушава да схвати шта народни посланици раде – и док траје бојкот наше је да будемо са грађанима, и то не само да будемо у овој згради, него и у Бристолу, и са професоркама које су отпуштене да би се запослила владајућа већина у медицинској школи у Ћуприји“, каже он.

Док нисмо били у бојкоту, рече показујући на дугачки сто у кабинету, овде смо пред сваку седницу имали састанак на којем се договарамо ко има које теме и ко ће о чему говорити.

„Онда уђемо у салу, тамо покушавамо да имамо дебату са владајућом већином, ако нам не одузму реч или нас не казне, али док није било бојкота, борили смо се“, прича овај посланик, који је, иначе, један од најкажњенијих од 1990. до данас. „Кажњавани смо зато што нисмо желели да ћутимо већ смо бранили интерес грађана. То се није свидело госпођи која председава седницама и она је, злоупотребљавајући Пословник, делила казне“, каже наш саговорник.

Осим уобичајених, новчаних казни, Божовић је доживео и избацивање из парламента на два месеца, али такво његово вођење, сматра он, обило се о главу самој власти.

„Они данас не могу да кажу да су демократска власт, с обзиром на то да цео свет за да опозиција није у парламенту“, закључује Божовић.

Што се комуникације са грађанима тиче, они му се најчешће жале на проблеме из свакодневног живота и, према његовом искуству, веома су осетљиви на неправду.

„То су или студенти или радници у предузећима у којима су добили отказ па се та предузећа продавала буџашто неким страним инвеститорима да би се после само затворила, или су незаконито остали без посла, или не примају плате, дакле константно имате одређене групе које се појављују са својим захтевима, што је потпуно нормално“, објашњава Божовић.

Оно што је кључно у раду посланика, сматра он, јесте то да се трошење новца од стране власти чини транспарентнијим.

„То је суштина“ каже и додаје: „не постоји добра власт, што би рекао професор Мићуновић, него добро контролисана власт. Ми се трудимо, колико год можемо, да нам не промакне ниједан динар и, пошто немамо већину, не можемо то да спречимо, али можемо да учинимо јавним, да грађани то знају“.

Грађани му се обраћају телефоном, путем мејла или сајта Скупштине, а то што им је улазак у зграду однедавно забрањен, сматра Божовић, доказ је да у Србији нема демократије, јер „Народна скупштина треба да буде управо то – народна, а не функционерска“.

„Имали смо проблем да позовемо у госте неке групе грађана који имају неке објективне проблеме. Генерални секретаријат Скупштине не дозвољава да се овде уопште примају грађани“, објашњава Божовић.

Дешава се, истиче, да му се грађани обраћају очајни јер годинама не могу да нађу посао, али партијска припадност није нешто на основу чега очекују помоћ.

„Мислим да грађани најпре разликују какви смо ми (посланици) појединци, ми не представљамо странке, ми представљамо грађане и они углавном на основу личног ангажмана суде о томе какав је ко, мање гледају ко је из које странке, а често то и не знају“.

Веома је важно, поручује наш саговорник, да сви схватимо да је парламент институција која мора да се гради и да се брани и константно да се надограђује и да, самим тим што зграда постоји, то не гарантује било какву поделу власти, већ да сви грађани треба да се усмеримо ка томе да чувамо њену независност.

(Извор: Данас)

ПРАТИТЕ НАС

Постани члан

КАТЕГОРИЈЕ