ћир

Čije su neznalice radile poslednjih 6 godina?


PODELITE:

Koliko je važna tačna i sveobuhvatna statistika jedne zemlje

Broj slika: 1

GALERIJA SLIKA

Statistički podaci o jednoj zemlji, njihova tačnost, javnost, aktuelnost, dostupnost, predstavljaju značajno oruđe izrade razvojnih politika, spoznaje o greškama iz prošlosti, kao i važan mehanizam kontrolisanja rada bilo koje vlasti. Sa druge strane, netačno prikazivanje podataka praktično u potpunosti onemogućava sve prethodno pobrojano. Posledično, sputava ozbiljno vođenje dijaloga o važnim temama za jedno društvo.

Demokratska stranka se nebrojeno puta u poslednjih šest godina obraćala izvršnim vlastima zemlje, posebno preko svoje poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zahtevom za dostavljanje apsolutnih iznosa o pojavama koje prati statistika, umesto relativnih pokazatelja. Precizni podaci o kretanju bruto domaćeg proizvoda zemlje po godinama, predstavljaju osnov vršenja bilo koje analize.

Takvi zahtevi su upućeni, imajući u vidu očigledne dosadašnje manipulacije sa statističkim pokazateljima od strane aktuelne vlasti, koje su se odnosile na praktično neverovatna umanjenja stope nezaposlenosti uz istovremeno nepromenjen broj zaposlenih osoba. A zapravo radilo se o promeni metodologije izračunavanja broja zaposlenih osoba u periodu vršenja ankete o zaposlenosti. Stope rasta bruto domaćeg proizvoda, što će biti pokazano u nastavku teksta, niske stope inflacije uz evidentnu činjenicu da su poskupela sva osnovna životna dobra i usluge, rast troškova života odnosno cena i sl, su takođe pojave koje zahtevaju podrobnu analizu. O ovim manipulacijama pisali su mnogi u poslednjih 6 godina, skrećući pažnju na pogubnost takvog stanja, između ostalog i Fiskalni savet putem svojih izveštaja. U početku iznete sumnje, prerasle su u međuvremenu u opšte mesto.

Jako zanimljiv je izrečeni stav aktuelne guvrnerke gospođe Jorgovanke Tabaković, iznet tokom zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije održanom krajem prve polovine 2018. godine na kome se birao guverner Narodne banke Srbije, koji suštinski govori o odnosu aktuelne vlasti prema istinitom izveštavanju. Jedan od narodnih poslanika obratio se gospođi Jorgovanki Tabaković, predlogom da poduči svoje kolege iz partije i Vlade, kako je ispravno primenjivati metodologiju za izračunavanje javnog duga (što je između ostalog definisano Zakonom o javnom dugu) te razumevanju, tumačenju i upoređivanju podataka o javnom dugu Republike Srbije (https://www.youtube.com/watch?v=ZSptnLqTx-Q).

Dobro je poznat primer iz nedavne prošlosti tadašnjeg gradonačelnika Beograda gospodina Siniše Malog, a sadašnjeg ministra finansija u čijoj nadležnosti je upravo tema javnog duga, o pitanju zaduženosti Beograda. Praktično je kompletna stručna javnost pokušavala da mu objasni da je pitanje javnog duga definisano zakonom i da on ne može tumačiti metodologiju u skladu sa potrebama partije kojoj pripada. Posmatrajući aktuelne istupe po pitanju javnog duga Beograda, očigledno da nije vredelo, te se opravdanim nameće pitanje šta je to kvalifikovalo gospodina Sinišu Malog za mesto ministra finansija!?

Gospođa Jorgovanka Tabaković odgovorila je na predlog narodnog poslanika da se:

’’javni dug meri u odnosu na BDP, i da je to jedina mera o kojoj možemo da govorimo…’’.

Pored nesporne činjenice da odnos visine javnog duga i bruto domaćeg proizvoda apsolutno nije jedini indikator visine javnog duga neke zemlje, proizilazi da je izuzetno važno raspolagati preciznim i javno dostupnim podacima kako o visini javnog duga i tako i bruto domaćeg proizvoda. Dakle, apsolutnim iznosima ova dva indikatora.

Pitanjana koje izvršna vlast, SNS i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić nemaju već duži vremenski period odgovore,su:

  1. zašto je zemlja zadužena u neto iznosu na današnji dan više za 9 milijardi EVRA;
  2. kakva korist za građane je ostvarena zbog tog zaduženja;
  3. da li je javni dug od 23,977 milijardi EVRA iz avgusta 2018. godine, za oko 9 milijardi EVRA veći od visine javnog duga od 15,292 mlrd EVRA iz juna 2012. godine kada je SNS preuzela vlast u Srbiji, što je očigledno za sve izuzev za aktuelnu vlast;
  4. da li su krediti uzeti u poslednjih 6 godina između ostalog i za ’’refinansiranje’’ prethodno uzetih dugova zapravo najdirektniji dokaz o promašenoj ekonomskoj politici SNS? Ukoliko se zaduži dodatno zemlja u neto iznosu 9 mlrd EVRA na već zatečen nivo obaveza iz 2012. godine, te dospele obaveze u međuvremenu ne budu o roku dospeća izmirene nego refinansirane (makar to zvali i rollover aranžmanom) onda se ne može govoriti o nečemu drugom izuzev o pogrešnoj ekonomskoj politici koja nije uspela da obezbedi prihode potrebne za izmirenje obaveza;
  5. na šta su potrošene milijarde novih zaduženja;
  6. da li je uzimanje novih kredita, posebno namenjenih za refinasiranje prethodno uzetih, zapravo uzrokovalo produženje roka vraćanja prethodnih zaduženja te posledično i porast godišnjih budžetskih izdvajanja za otplatu kamata? Iznosi budžetskih rashoda za plaćanje kamata na uzete zajmove bili su po godinama:

-          2012. godine   542 miliona EVRA;

-          2015. godine 1,077 milijardi EVRA;

-          2016. godine 1,128 milijardi EVRA;

-          2017. godine 1,089 milijardi EVRA;

-          2018. godine 936 miliona EVRA.

Takođe se može postaviti pitanje da li je refinansiranje prethodno uzetih kredita Republike pod kako se izjavljuje povoljnijim uslovima, dovelo do finansijskog rasterećenja budžeta Republike? Opet najbolji odgovor pružaju podaci iz budžeta Republike, takođe izrađeni i usvojeni od strane aktuelne SNS vlasti.

Tako su u budžetima predviđeni sledeći razdeli:

Prateći troškovi zaduživanja iznosili su u 2012. godini 6,068 miliona EVRA, da bi u odnosu na 2012. godinu u:

-             2015. godini porasli za 37% i iznosili 8,294 miliona EVRA;

-             2016. godini porasli za 35% i iznosili 8,190 miliona EVRA;

-             2017. godini porasli za 104% i iznosili 12,416 miliona EVRA, i

-             2018. godini porasli za 139% i iznosili 14,512 miliona EVRA.

Dakle, pored toga što su godišnji budžetski troškovi za izmirivanje kamata porasli za oko 100%, evidentno su porasli i drugi troškovi zaduženja poput provizija i sl. i to sa 6 na 14,5 miliona EVRA. I to će sve plaćati građani Republike Srbije.

Predsednik države uobičavao je da kaže kako se zapravo radi o prethodno pomenutim rollover aranžmanima. U međuvremenu iznete su i tvrdnje da je zapravo Demokratska stranka kriva što je vlast SNS tokom 2015. godine uopšte uzimala kredite. Ne radi se ni o kakvim rollover aranžmanima o kome se u više navrata izjašnjavao predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, evidentno ni sam ne znajući šta to zapravo znači. Radi se sve vreme o neodgovornom, agresivnom zaduživanju zemlje i još neodgovornijem rasipanju novca pribavljenog stranim kreditima.

Iz izveštaja Uprave za javni dug ’’Stanje i struktura javnog duga – avgust 2018’’, proističe sledeće: Prethodno prikazani apsolutni iznosi izraženi su u EVRO znaku u (000.000).

Sa kojim stepenom pouzdanosti možemo koristiti prethodno prikazane podatke Uprave za javni dug?

Ministarstvo finansija Republike Srbije, Uprava za javni dug, mesečno objavljuje izveštaj: ’’Stanje i struktura javnog duga’’, u kome se navodi pored ostalog: iznos indirektnih i direktnih obaveza Republike i lokalnih samouprava (lokalnih vlasti), pregled poverilaca, struktura duga po valutama zaduženja, kao i indikator učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu Republike. S obzirom da je nemoguće pronaći poseban, javno dostupan izveštaj o apsolutnom iznosu bruto domaćeg proizvoda Republike objavljenog od strane nadležnih državnih institucija zemlje, potrebno je onda izračunati taj iznos iz izveštaja koji su javno dostupni.

Uvažavajući metodologiju izračunavanja bruto domaćeg proizvoda za tekuće godine, iz prethodne tabele proizilazi da je tokom 2017. godine bruto domaći proizvod Republike iznosio 37,740 milijardi EVRA, da bi shodno izveštaju Uprave za javni dug već u januaru 2018. godine iznosio 40,057 milijardi EVRA. Dakle, već u januaru neverovatnih 2,5 milijarde EVRA više od rezultata postignutog tokom 2017. godine. Potrebno je podsetiti se samo izjava kako predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića tako i premijerke gospođe Ane Brnabić, da će rast bruto domaćeg proizvoda Republike tokom 2018. godine biti 4% ili 4,5%. Opravdano je postaviti pitanje: Kako se stvorila ogromna razlika od oko 3 pp ili 75% veća stopa rasta od javno proklamovane? Odakle se stvorila razlika između 6,78% i 4%, koliko saopštavaju takođe i osobe iz MMF?

Još drastičnija situacija vidljiva je ukoliko se porede podaci o visini bruto domaćeg proizvoda 2017. i 2016. godine. Rast bruto domaćeg proizvoda registrovan u 2017. u odnosu na 2016. godinu prikazan u istom izveštaju Uprave za javni dug je za oko 3 milijarde EVRA ili 9,33% veći. Zato je neophodno imati jasan pregled onih koji su doprineli ovakvom povećanju.

Ukoliko se izvrši uvid u statistiku koju objavljuju međunarodne finansijske institucije, poput Svetske banke (https://data.worldbank.org/country/serbia), realizovani bruto domaći proizvod Republike Srbije tokom 2017. godine iznosio je u tekućim US dolarima 41.431.648.801 USD. Prosečan kurs US dolara u odnosu na EVRO tokom 2017. godine bio je oko 0,8872 EVRA za US$, što znači da je bruto domaći proizvod Republike Srbije iskazan u EVRO znaku iznosio oko 36.758.158.816 EVRA.

Zaključak: vidljiva je značajna razlika između podataka koje iznosi Ministarstvo finasija i Svetska banka i to za čak 1 milijardu EVRA. Iznos od 1 milijarde EVRA predstavlja 2,65% bruto domaćeg proizvoda ostvarenog u 2017. godine.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, osnovano je postaviti pitanje, da li je došlo do manipulacije statističkim pokazateljima, upravo jer ne postoji javno dostupan, sveobuhvatan izveštaj o visini bruto domaćeg proizvoda prikazan u apsolutnim iznosima. Takođe, osnovano je postaviti i pitanje da li postoji veza prikazanih podataka sa prethodnim izjavama predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića kako će javni dug zemlje biti ispod 60% ili 50% ili nekog drugog procenta bruto domaćeg proizvoda?

Ako se visina javnog duga varira u poslednje 4 godine, period od 2014. – danas, oko 24 milijarde EVRA, da bi učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu spalo sa 70,4% u 2014. godini ili čak 74,7% u 2015. godini na 59,5% u avgustu 2018. godine, prosečne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u tom periodu morale su da budu oko 6,5% godišnje. A one to evidentno nisu bile ni bilzu.

Sve prethodno navedeno predstavlja ozbiljan razlog da se pokrene inicijativa za pooštravanje kaznene politike zemlje koja bi se odnosila na zloupotrebe službenog položaja, netačno objavljivanje i manipulaciju statističkim podacima Republike Srbije.

Tada između ostalog neće biti potrebno tumačenje predstavnika MMF, da li je sprovedena nigde do sada zabeležena fiskalna konsolidacija i da li je izvršna vlast u Republici vredna hvale. To nije njihov posao.

To koliko je u poslednjih šest godina dobro, građani Srbije koji nisu članovi SNS osećaju najbolje kada odu u kupovinu osnovnih životnih namirnica, ili kada plaćaju poreze, komunalne dažbine, struju, benzin, lekove i drugo.

Resorni odbor za ekonomiju DS

PRATITE NAS

STOP MEDIJSKOM MRAKU!

Preuzmite besplatnu
mobilnu aplikaciju sa Play Store ili App store prodavnice

KATEGORIJE