lat

Чије су незналице радиле последњих 6 година?


ПОДЕЛИТЕ:

Колико је важна тачна и свеобухватна статистика једне земље

Број слика: 1

ГАЛЕРИЈА СЛИКА

Статистички подаци о једној земљи, њихова тачност, јавност, актуелност, доступност, представљају значајно оруђе израде развојних политика, спознаје о грешкама из прошлости, као и важан механизам контролисања рада било које власти. Са друге стране, нетачно приказивање података практично у потпуности онемогућава све претходно побројано. Последично, спутава озбиљно вођење дијалога о важним темама за једно друштво.

Демократска странка се небројено пута у последњих шест година обраћала извршним властима земље, посебно преко своје посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије, захтевом за достављање апсолутних износа о појавама које прати статистика, уместо релативних показатеља. Прецизни подаци о кретању бруто домаћег производа земље по годинама, представљају основ вршења било које анализе.

Такви захтеви су упућени, имајући у виду очигледне досадашње манипулације са статистичким показатељима од стране актуелне власти, које су се односиле на практично невероватна умањења стопе незапослености уз истовремено непромењен број запослених особа. А заправо радило се о промени методологије израчунавања броја запослених особа у периоду вршења анкете о запослености. Стопе раста бруто домаћег производа, што ће бити показано у наставку текста, ниске стопе инфлације уз евидентну чињеницу да су поскупела сва основна животна добра и услуге, раст трошкова живота односно цена и сл, су такође појаве које захтевају подробну анализу. О овим манипулацијама писали су многи у последњих 6 година, скрећући пажњу на погубност таквог стања, између осталог и Фискални савет путем својих извештаја. У почетку изнете сумње, прерасле су у међувремену у опште место.

Јако занимљив је изречени став актуелне гуврнерке госпође Јоргованке Табаковић, изнет током заседања Народне скупштине Републике Србије одржаном крајем прве половине 2018. године на коме се бирао гувернер Народне банке Србије, који суштински говори о односу актуелне власти према истинитом извештавању. Један од народних посланика обратио се госпођи Јоргованки Табаковић, предлогом да подучи своје колеге из партије и Владе, како је исправно примењивати методологију за израчунавање јавног дуга (што је између осталог дефинисано Законом о јавном дугу) те разумевању, тумачењу и упоређивању података о јавном дугу Републике Србије (https://www.youtube.com/watch?v=ZSptnLqTx-Q).

Добро је познат пример из недавне прошлости тадашњег градоначелника Београда господина Синише Малог, а садашњег министра финансија у чијој надлежности је управо тема јавног дуга, о питању задужености Београда. Практично је комплетна стручна јавност покушавала да му објасни да је питање јавног дуга дефинисано законом и да он не може тумачити методологију у складу са потребама партије којој припада. Посматрајући актуелне иступе по питању јавног дуга Београда, очигледно да није вредело, те се оправданим намеће питање шта је то квалификовало господина Синишу Малог за место министра финансија!?

Госпођа Јоргованка Табаковић одговорила је на предлог народног посланика да се:

’’јавни дуг мери у односу на БДП, и да је то једина мера о којој можемо да говоримо…’’.

Поред неспорне чињенице да однос висине јавног дуга и бруто домаћег производа апсолутно није једини индикатор висине јавног дуга неке земље, произилази да је изузетно важно располагати прецизним и јавно доступним подацима како о висини јавног дуга и тако и бруто домаћег производа. Дакле, апсолутним износима ова два индикатора.

Питањана које извршна власт, СНС и председник Републике господин Александар Вучић немају већ дужи временски период одговоре,су:

  1. зашто је земља задужена у нето износу на данашњи дан више за 9 милијарди ЕВРА;
  2. каква корист за грађане је остварена због тог задужења;
  3. да ли је јавни дуг од 23,977 милијарди ЕВРА из августа 2018. године, за око 9 милијарди ЕВРА већи од висине јавног дуга од 15,292 млрд ЕВРА из јуна 2012. године када је СНС преузела власт у Србији, што је очигледно за све изузев за актуелну власт;
  4. да ли су кредити узети у последњих 6 година између осталог и за ’’рефинансирање’’ претходно узетих дугова заправо најдиректнији доказ о промашеној економској политици СНС? Уколико се задужи додатно земља у нето износу 9 млрд ЕВРА на већ затечен ниво обавеза из 2012. године, те доспеле обавезе у међувремену не буду о року доспећа измирене него рефинансиране (макар то звали и rollover аранжманом) онда се не може говорити о нечему другом изузев о погрешној економској политици која није успела да обезбеди приходе потребне за измирење обавеза;
  5. на шта су потрошене милијарде нових задужења;
  6. да ли је узимање нових кредита, посебно намењених за рефинасирање претходно узетих, заправо узроковало продужење рока враћања претходних задужења те последично и пораст годишњих буџетских издвајања за отплату камата? Износи буџетских расхода за плаћање камата на узете зајмове били су по годинама:

-          2012. године   542 милиона ЕВРА;

-          2015. године 1,077 милијарди ЕВРА;

-          2016. године 1,128 милијарди ЕВРА;

-          2017. године 1,089 милијарди ЕВРА;

-          2018. године 936 милиона ЕВРА.

Такође се може поставити питање да ли је рефинансирање претходно узетих кредита Републике под како се изјављује повољнијим условима, довело до финансијског растерећења буџета Републике? Опет најбољи одговор пружају подаци из буџета Републике, такође израђени и усвојени од стране актуелне СНС власти.

Тако су у буџетима предвиђени следећи раздели:

Пратећи трошкови задуживања износили су у 2012. години 6,068 милиона ЕВРА, да би у односу на 2012. годину у:

-             2015. години порасли за 37% и износили 8,294 милиона ЕВРА;

-             2016. години порасли за 35% и износили 8,190 милиона ЕВРА;

-             2017. години порасли за 104% и износили 12,416 милиона ЕВРА, и

-             2018. години порасли за 139% и износили 14,512 милиона ЕВРА.

Дакле, поред тога што су годишњи буџетски трошкови за измиривање камата порасли за око 100%, евидентно су порасли и други трошкови задужења попут провизија и сл. и то са 6 на 14,5 милиона ЕВРА. И то ће све плаћати грађани Републике Србије.

Председник државе уобичавао је да каже како се заправо ради о претходно поменутим rollover аранжманима. У међувремену изнете су и тврдње да је заправо Демократска странка крива што је власт СНС током 2015. године уопште узимала кредите. Не ради се ни о каквим rollover аранжманима о коме се у више наврата изјашњавао председник Републике господин Александар Вучић, евидентно ни сам не знајући шта то заправо значи. Ради се све време о неодговорном, агресивном задуживању земље и још неодговорнијем расипању новца прибављеног страним кредитима.

Из извештаја Управе за јавни дуг ’’Стање и структура јавног дуга – август 2018’’, проистиче следеће: Претходно приказани апсолутни износи изражени су у ЕВРО знаку у (000.000).

Са којим степеном поузданости можемо користити претходно приказане податке Управе за јавни дуг?

Министарство финансија Републике Србије, Управа за јавни дуг, месечно објављује извештај: ’’Стање и структура јавног дуга’’, у коме се наводи поред осталог: износ индиректних и директних обавеза Републике и локалних самоуправа (локалних власти), преглед поверилаца, структура дуга по валутама задужења, као и индикатор учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу Републике. С обзиром да је немогуће пронаћи посебан, јавно доступан извештај о апсолутном износу бруто домаћег производа Републике објављеног од стране надлежних државних институција земље, потребно је онда израчунати тај износ из извештаја који су јавно доступни.

Уважавајући методологију израчунавања бруто домаћег производа за текуће године, из претходне табеле произилази да је током 2017. године бруто домаћи производ Републике износио 37,740 милијарди ЕВРА, да би сходно извештају Управе за јавни дуг већ у јануару 2018. године износио 40,057 милијарди ЕВРА. Дакле, већ у јануару невероватних 2,5 милијарде ЕВРА више од резултата постигнутог током 2017. године. Потребно је подсетити се само изјава како председника Републике господина Александра Вучића тако и премијерке госпође Ане Брнабић, да ће раст бруто домаћег производа Републике током 2018. године бити 4% или 4,5%. Оправдано је поставити питање: Како се створила огромна разлика од око 3 пп или 75% већа стопа раста од јавно прокламоване? Одакле се створила разлика између 6,78% и 4%, колико саопштавају такође и особе из ММФ?

Још драстичнија ситуација видљива је уколико се пореде подаци о висини бруто домаћег производа 2017. и 2016. године. Раст бруто домаћег производа регистрован у 2017. у односу на 2016. годину приказан у истом извештају Управе за јавни дуг је за око 3 милијарде ЕВРА или 9,33% већи. Зато је неопходно имати јасан преглед оних који су допринели оваквом повећању.

Уколико се изврши увид у статистику коју објављују међународне финансијске институције, попут Светске банке (https://data.worldbank.org/country/serbia), реализовани бруто домаћи производ Републике Србије током 2017. године износио је у текућим US доларима 41.431.648.801 USD. Просечан курс US долара у односу на ЕВРО током 2017. године био је око 0,8872 ЕВРА за US$, што значи да је бруто домаћи производ Републике Србије исказан у ЕВРО знаку износио око 36.758.158.816 ЕВРА.

Закључак: видљива је значајна разлика између података које износи Министарство финасија и Светска банка и то за чак 1 милијарду ЕВРА. Износ од 1 милијарде ЕВРА представља 2,65% бруто домаћег производа оствареног у 2017. године.

Имајући у виду све претходно наведено, основано је поставити питање, да ли је дошло до манипулације статистичким показатељима, управо јер не постоји јавно доступан, свеобухватан извештај о висини бруто домаћег производа приказан у апсолутним износима. Такође, основано је поставити и питање да ли постоји веза приказаних података са претходним изјавама председника Републике господина Александра Вучића како ће јавни дуг земље бити испод 60% или 50% или неког другог процента бруто домаћег производа?

Ако се висина јавног дуга варира у последње 4 године, период од 2014. – данас, око 24 милијарде ЕВРА, да би учешће јавног дуга у бруто домаћем производу спало са 70,4% у 2014. години или чак 74,7% у 2015. години на 59,5% у августу 2018. године, просечне стопе раста бруто домаћег производа у том периоду морале су да буду око 6,5% годишње. А оне то евидентно нису биле ни билзу.

Све претходно наведено представља озбиљан разлог да се покрене иницијатива за пооштравање казнене политике земље која би се односила на злоупотребе службеног положаја, нетачно објављивање и манипулацију статистичким подацима Републике Србије.

Тада између осталог неће бити потребно тумачење представника ММФ, да ли је спроведена нигде до сада забележена фискална консолидација и да ли је извршна власт у Републици вредна хвале. То није њихов посао.

То колико је у последњих шест година добро, грађани Србије који нису чланови СНС осећају најбоље када оду у куповину основних животних намирница, или када плаћају порезе, комуналне дажбине, струју, бензин, лекове и друго.

Ресорни одбор за економију ДС

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ