lat

Божовић: Нећемо допустити да недужни људи због Вулина буду бескућници


ПОДЕЛИТЕ:

- Тридесет година ови несрећни људи уплаћивали су уредно и на време све принадлежности држави, па и у стамбени фонд им се издвајало од плате, деценијама живе у неусловима привременог смештаја у оронулом и трошном здању хотела, преживљавају страхоте незамисливе у цивилизованом свету, а Министарство одбране уместо решавања конкретног питања њихове егзистенције преокупирано је удовољавањем интересима арапских инвеститора, који би хотел „Бристол“ да припоје Београду на води – изјавио је Балша Божовић, народни посланик Демократске странке и категорично исказао решеност да се бори за права породица војних лица која упркос свим позитивно решеним судским споровима не добијају решења за станове, већ им се само патња увећава искључивањем струје и воде, интернета и грејања.

Он је потврдио да је Град Београд определио сто станова за регулисање смештаја лица која су била од завршетка ратних страхота и распада некадашње државе усељена у хотелске собе. Ништа се није предузимало и као члан скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове Божовић је упутио 14 питања Министарству одбране са захтевом да се одговори где су станови, да ли заиста они постоје, уколико нису измишљени зашто су неусељени, како је могуће да су породице које имају сва законска права на њих још увек фактички бескућници?

- Нећемо допустити да на улици остану часни, поштени и вредни људи да би се овде подупирала илузија о „никада већем улагању од 0 динара“. Сви судови ове земље су на страни ових људи, све пресуде о томе говоре, сада неко хоће да им одузме и право и достојанство, то је недопустиво и спремни смо да спречимо гажење људи и права – подвукао је Божовић.

Једна од преосталих станарки у хотелу „Бристол“ потресним сведочењем о непостојању елементарних услова за живот, сталном прикраћивању и жртви које су већ поднели, подсетила је јавност на сву небригу и нехуманост надлежних.

- Моја деца су расута по свету, не својом вољом, већ су отишли бежећи од овог кошмара. Нуде ми сада смештај у колективном центру, значи ли то да ми одузимају право да децу и унуке загрлим бар једном годишње у стану који знам да је мој, наш, да у њега као у свој могу доћи. Тридесет година од плата нам се умањивало 6 одсто за стамбени фонд, сада ми не дају ни потврду о томе, све наше је пребрисано  – рекла је Зора Петровић, станарка хотела.

Информативна служба Демократске странке

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ