lat

Божовић: Данас нема државе


ПОДЕЛИТЕ:

Интервју Балше Божовића за НИН

Нема ко да помогне овим људима из Бристола, нема ко да помогне професоркама из Ћуприје, данас могу да вам сруше кућу као што су срушили Савамалу и немате коме да се жалите. Небојши Стефановићу?! Независним институцијама?!

Диверзије су његова специјалност. Изненадне акције на терену које огољавају начин владања СНС. Његова последња акција је одговор на бахато понашање министра одбране Александра Вулина, за којег тврди да води специјални рат против обесправљених војних бескућника Србије у згради хотела Бристол.

„Министар Вулин је наложио да се брава улаза у хотел Бристол обије и широм оставе отворена врата“, каже Балша Божовић, посланик ДС за НИН. Та наредба додатно је требало да угрози безбедност пензионисаних официра и њихових породица које су у том хотелу 28 година. „Министар Вулин сада води психолошки рат против њих, како би их приморао да напусте једини смештај. Искључују им струју, зими грејање, сада воду… Зато што је град Београд обећао ову зграду власнику пројекта Београд на води, као и зграду Геозавода, уз надокнаду од нула динара. По ко зна који пут, тим официрима је додељен 101 стан, али ти станови су нестали. Функционери СНС дали су их својим пријатељима, кумовима, стринама, ортацима… Они су доказ да је корупција ушла у ДНК друштва. Како бих зауставио разне хулигане да вршљају по згради пензионисаних официра заменио сам ту браву“, каже Божовић.

Ваша претходна акција одиграла се у Ћуприји у Вишој медицинској школи, где је девет професорки остало без посла да би их добили предавачи Александар Мартиновић, Иван Бошњак, Дарко Лакетић и Владимир Орлић као функционери СНС? На предавању затекли сте празну учионицу. Како је изгледао тај сусрет очи у очи?

Жалосно. Тешко је гледати човека који каже, „да, ја сам девет жена отпустио, па шта, ја овде радим, немам ђаке, све сам слагао, све сам лажирао, шта ми можете, ’ајде да се измеримо на изборима“. То бахато понашање, начин на који СНС третира не само професорке, не само струку, него незаштићене жене. За ових седам година смо се уверили о каквом типу личности се ради, а нови бахати поступци се откривају сваког дана.

Да не знају то сви, очигледно говори подршка коју имају?

Пре него што говоримо о њима и њиховој подршци, морамо видети какви смо ми. У овом моменту опозицију чине и људи који су одлучили да не ћуте и који ризикују своје каријере да би оголили овај режим и да би му се супротставили. Али да бисмо овај режим сменили, уз велико ангажовање ових људи о којима говорим, потребна нам је и велика и добро организована странка, проевропска и демократска. Без јаке и велике партије која има добру организацију, активисте у свакој кући, згради, улици, селу, општини и граду, без те инфраструктуре која је здробљена и уништена, на чему је Вучић предано радио, смена режима није могућа. Зато је уједињење ДС велика шанса. Та странка је кроз историју показала да је способна да сачува демократске вредности и да буде модерна снага у нашој земљи. Први пут када је 1990. Драгољуб Мићуновић основао ДС, затим кад је Ђинђић демократском и европском организацијом по целој Србији развио механизам способан да смени Милошевића и ту национал-социјалистичку банду из 90-их. Историјски догађај је био и победа Тадића на председничким изборима 2004. уз потпору странке која је успела да се одржи и после убиства Зорана Ђинђића…

Сипате со на рану нарочито некадашњим гласачима ДС, углавном разочараним. Сматрају странку одговорном што су се радикали вратили на власт?

Било је грешака, посебно када је ДС већински учествовала у власти, али сам поменуо све ово зато што је важан историјски контекст једне политичке организације. Када погледате Вучићеву владавину данас, ипак, сигуран сам да многи себи гризу језик због бруталних напада на Бориса Тадића те 2012. јер имамо режим који је скувао у једном лонцу све што је могао, изручио то на сто, и направио нов модел владања. То је самовлашће типа источњачких деспотија, где је владар суверен, без институционалне контроле и где воља народа не постоји. Председник овде одлучује о свему. Тај начин владавине довео је до тоталног разбијања и деградације друштва. Настављена је историјска традиција, да се на сваки мали корак напред вратимо два уназад. Зато верујем, посматрајући нашу блиску историју, да се оваквом режиму може супротставити једино јака проевропска партија. Није смисао промена да ми будемо Вучић уместо Вучића па да и ми владамо на овај начин, само мало боље. Не то. Важно је да постоји демократска и европска алтернатива јер је Србији то потребније него икада. Европа такође шаље сигнале да је уморна од проширивања, уморна од чекања да се неки народи и неке државе модернизују и демократизују.

И Вучић пропагира проевропски пут?

Он то ради само декларативно, радујући се сваки пут кад Европа каже да је неспремна да прими нове чланице. Са друге стране у народу, преко својих медија, шири пропаганду како нас Европа неће, што није истина, јер ако није спремна сада, не значи да неће бити сутра и не значи да то није наш национални циљ и правац.

Подршку Вучић добија са Запада, у кључним моментима Могеринијева је ту, Макрон је управо био у Београду?

Нисам сигуран да Европа даје подршку Вучићу. Извештај ЕУ говори да је сада свима јасно да је направио хаос не само у Србији него у региону. У односима са суседима прилично је жива његова политика из 90-их. Он се увек враћа сукобима као важном инструменту владања. Мислим да сви виде начин на који функционише и влада. Уосталом, број отворених поглавља, који је много мањи него што је Србија најављивала, говори о томе колику подршку Вучић добија. Томе треба веровати више него ономе што нам се пласира у контролисаним медијима. Уместо да Србија успоставља ред у држави, она се љути на ЕУ што не отвара поглавља. Не можете се наљутити на воз што одлази, такав је распоред вожње, али можете да потрчите и ускочите у тај воз.

Шта очекујете након посете Макрона?

Наставак притисака. Све у сврху решавања косовског питања. То је била основна Макронова порука. Свакако је важно решити косовско питање. Али начин на који се оно данас решава подсећа на оно како је Милошевић решавао питање БиХ, и питање Срба у Хрватској, или како је Коштуница решавао питање Црне Горе и заједничке државе СЦГ. То нас је довело до резултата који нису били повољни за Србију. Ако Вучић настави да решава кризе на Милошевићев начин, мислим да ћемо опет све изгубити. Тражење решења кроз нове етничке поделе, нове границе засноване на тезама о немогућности заједничког живота, постављање као идеал разграничење а не помирење, показује да Вучић није ништа научио из деценија своје пропале политике која је генерације овде коштала будућности.

Шта значи победа Србије?

Да прво Србија схвати да територије нису све, да је најважније каква је, а не колика је држава. Да се фокусира на питање какву Србију ми желимо. Да ли је то Србија у којој ће Мартиновић да предаје, а девет школованих жена да остане без посла, како би се чланови и функционери СНС додатно платили, у којој пензионисани официри остају на улици јер је неки члан СНС доделио њихов стан свом пријатељу, куму, стрини? Или ћемо да живимо у земљи владавине права, где се знање поштује.

Питање је како да ми, као опозициони лидери, наметнемо решење за ову ситуацију. Верујем да је то могуће уз превазилажење неких личних сукоба, сујета. Јер Вучић се радује свакој врсти кризе, било у Европи, региону, или у својој земљи. То су људи из 90-их. Исти су, као што им је и политика, у суштини остала иста.

Одредио их је амбијент у којем су политички стасали?

Да, што би рекао Кокан Младеновић, рођени су у мирису барута и крви. У таквом амбијенту они се најбоље сналазе и то што имају мало опрезнији речник када дође неко са стране то је само док су гости ту. После настављају по старом. Не само да владају него и да суде. Да одређују колико ко треба да има и каква права. То је радикалски начин разумевања света. Њима европски пут није близак, они су на том путу као под неким морањем. А наш је проблем ако Србију не вратимо баш на тај пут јер у супротном нећемо опстати као народ.

Зар не мислите да је наш проблем ово што нам се дешава у кући. Николић у резиденцији на Дедињу, иако више није председник, Вулин са станом од тетке… Је ли то владавина лицемерја уз улагивање такозваном плебсу, уз привилегије и новац, корупцију?

Није се много променило од времена Николе Пашића до данас. Та радикалска мантра је увек иста. Све ћемо радити да останемо на власти, лагаћемо, вараћемо, прво ћемо страх и мржњу да сејемо, онда ћемо страхом туђим да се користимо како бисмо опстали, окренућемо људе против људи, а онда следи пљачка. То је једина идеологија. Ако треба разбићемо и државу, без обзира на жртве, остаћемо у фотељи. Они су решили своја питања, све су богатији, док су грађани све сиромашнији, све време се представљајући као тобожњи заштитници сиромашних. А ми нестајемо уз огромну одговорност и оних који данас себе сматрају опозицијом. И зато кажем да је важно да превазиђемо разлике, свађе и да се фокусирамо на оно што је потребно да се овај режим смени како би Србија опстала. Данас нема државе, данас нема ко да помогне овим људима из Бристола, нема ко да помогне овим професоркама из Ћуприје, данас могу да вам сруше кућу као што су срушили Савамалу и немате коме да се жалите. Небојши Стефановићу?! Независним институцијама?!

Па шта је са опозицијом?

Опозиција је збуњена. Појавио се бојкот избора као опција. То је идеја коју треба озбиљно размотрити уколико не успемо да се изборимо за услове за поштене и слободне изборе. Неодговорно је да из опозиције иду појединачне изјаве о бојкоту а да нисмо сви заједно разговарали о томе. Опозиција се, чини ми се, и сама боји дијалога. А уколико желимо демократску Србију ми у опозицији морамо имати дијалог међу собом. Да видимо шта то подразумевају фер услови. Зоран Живковић, Татјана Мацура, Не давимо Београд, Покрет слободних грађана… они нису за мене сумњиви само зато што мисле другачије од Савеза за Србију. Па на шта би то личило када бисмо сви мислили исто? Не бих волео да ми унутар Савеза више ратујемо између себе него што обављамо задатак који у име грађана морамо да обавимо. Верујем да нам сукоби нису потребни већ дебата о томе како да победимо Вучићев режим и како ће Србија да изгледа дан после Вучића.

Сукобили сте се око учешћа у раду парламентарних група, иако је бојкот парламента на снази?

Не мислим да је могућ повратак у парламент под овим условима. С дуге стране, лоше је када народни посланици не контролишу Владу Србије. Не мислим да је колаборација са Вучићем уколико неко контролише истог тог Вучића како троши паре грађана.

Учешће у раду парламента даје легитимитет оваквој власти?

Наравно да не треба улазити у салу под оваквим условима када ништа не можете да кажете. Али потребно је борити се и захтевима да се ствари промене. И потребно је урадити све да се услови у којима радимо и услови под којима улазимо на изборе промене, а не седети и чекати да се то само од себе деси.

Чему улазак у парламент ако не можете да утичете ни на који начин на управљање државом а ни на њену контролу? Критике доживљавају као нападе издајника и унутрашњих непријатеља, док се по хитном поступку доноси већина закона који озакоњују корупцију?

Да није опозиционих посланика не би се знало о Савамали, хотелу на Панчићу, много тога о убиству Оливера Ивановића, случају Мартиновић у Ћуприји, тајним уговорима, неправдама које трпе грађани, Београду на води и лошим законима који утичу на живот грађана. Све највеће афере открила је опозиција у парламенту. Мислим да имам аргумент више да говорим о начину борбе у том парламенту јер сам најкажњаванији посланик тог парламента од 90-их до данас. Није било лако ни угодно тамо седети, али бранили смо интерес грађана.

Јављате ли се Мартиновићу у пролазу у ходнику?

Не. Немамо о чему да разговарамо. И за такву атмосферу одговорна је власт, они су већина у том парламенту. И да не останем недоречен, под оваквим условима нема повратка у парламент. Што не значи да треба да чекамо да се Вучић сети да нам нешто понуди, већ треба много енергичније да се боримо за фер услове и у парламенту и на изборима.

(Извор: НИН, Тања Николић Ђаковић)

 

ПРАТИТЕ НАС

СТОП МЕДИЈСКОМ МРАКУ!

Преузмите бесплатну
мобилну апликацију са Play Store или App store продавнице

КАТЕГОРИЈЕ