ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Драгољуб Мићуновић

- A +
e-mail: dragoljub.micunovic@ds.org.rs

Драгољуб Мићуновић Посланик Демократске странке у Народној скупштини Републике Србије.

Рођен је 14. јула 1930. у Топлици на југу Србије, а рано детињство провео је у Скопљу где му је отац службовао. Након фашистичке окупације 1941. његова породица је заједно са осталим српским породицама протерана у Србију. Током Другог светског рата живи као избеглица у Мердару и полаже ниже разреде гимназије. Након рата наставља гимназију у Куршумлији и Прокупљу. Као осамнаестогодишњи гимназијалац ухапшен је и без оптужнице и суђења провео је 20 месеци у затвору и логору на Голом отоку. По изласку из логора полаже матуру у Прокупљу и уписује студије филозофије на Филозофском факултету у Београду. Већ као студент објављује књижевне критике и филозофске текстове и упоредо посећује предавања из позоришне режије на Позоришној академији. Дипломира 1954. и одлази у Крушевац где током три године предаје филозофију и психологију у Учитељској школи и крушевачкој гимназији. Са групом интелектуалаца у Крушевцу покреће часопис Багдала, режира позоришне представе и пише позоришне критике. У том периоду успешно студира и право на Правном факултету у Београду.

По повратку у Београд бави се школским и педагошким реформама у Заводу за школство и Педагошком институту. На позив својих професора учествује на конкурсу за асистента на катедри за филозофију и, упркос супротстављању Универзитетског партијског комитета, бива изабран 1960. Одбранио је докторску тезу из области логике друштвених истраживања на Филозофском факултету у Београду. Предавао је историју социјалних и политичких теорија на Одељењу за филозофију и социологију. У том периоду је активан у редакцији часописа "Филозофија", савету часописа "Праксис" и одбору Корчуланске филозофске школе која је у то време једно од најпрестижнијих места окупљања филозофа у свету. Јануара 1975. Скупштина Србије доноси неуставну одлуку којом проглашава Мићуновића, заједно са седам колега професора, политички неподобним за професорски рад и, упркос једнодушном протесту универзитетских колега, бива уклоњен са Универзитета. Тек након петнаест година се враћа свом професорском раду. Био је члан многих стручних часописа, држао је предавања на универзитетима у Америци и Немачкој, а објавио је пет књига и преко 100 научних радова.

Због немогућности било какве интелектуалне активности у Југославији после протеривања са Факултета, крајем седамдесетих година је боравио на Универзитету у Констанцу у Немачкој. По повратку, бавио се научним радом у Институту за филозофију и социјалну теорију у Београду, а директор Института био је у време кад је Институт представљао центар демократске, политичке и друштвене мисли у земљи. Као члан Југословенског форума за људска права од 1988. се посвећује ослобађању политичких затвореника и реформи кривичног права и кривичног процеса.

Политичку каријеру је започео на Филозофском факултету када је, 1968. године, био један од вођа студентског покрета и играо једну од кључних улога током демонстрација као председник Акционог одбора. Због ових активности био је ухапшен, одузет му је пасош и забрањено му је да предаје на универзитету и објављује радове у Југославији.

Иницирао је 1989. са групом дисидената оснивање Демократске странке − прве опозиционе странке у Србији. На Оснивачкој скупштини 1990. је изабран за председника Демократске странке, а реизабран је 1992. Поднео је оставку на ову функцију 1994.

Са групом истакнутих интелектуалаца, 1994. је формирао Фонд "Центар за демократију", невладину организацију за развој цивилног друштва и невладиних организација, грађанско образовање и припремање политичких и друштвених реформи. Покреће часопис "Дијалог" и учествује на бројним домаћим и међународним политичким скуповима.

Године 1996. оснива нову политичку партију − Демократски центар, и бива изабран за њеног председника. Почетком 1999. иницира формирање коалиције ДАН коју су чиниле странке Демократски центар, Демократска алтернатива и Нова демократија. У септембру 1999. је позвао све опозиционе странке у Србији на уједињење организујући "Округли сто опозиционих странака у Србији" који је резултирао стварањем коалиције ДОС (Демократске опозиције Србије).

На првим вишестраначким изборима у Србији изабран је за посланика Скупштине Србије. Као републички посланик, изабран је за делегата у Већу Република Савезне скупштине бивше Југославије од 1991. до 1992. На савезним изборима 1992. је изабран за савезног посланика на листи Демократске странке. Као члан опозиционе коалиције "Заједно", поново је изабран за савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине 1996.

На савезним изборима 2000. године, као један од лидера коалиције ДОС, још једном је изабран за савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине. Након победе Демократске опозиције Србије, у октобру 2000. изабран је за Председника Већа грађана Савезне скупштине. Када је формирана Државна заједница Србија и Црна Гора, у марту 2003. године, изабран је за Председника Скупштине Србије и Црне Горе.

Био је шеф наших парламентарних делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе и Парламентарној скупштини ОЕБС.

На парламентарним изборима, децембра 2003. изабран је за народног посланика у Скупштини Републике Србије, а почетком 2004. у Скупштини СЦГ. До јуна 2006. био је посланик у Скупштини СЦГ и Парламентарној скупштини Савета Европе. Посланик у Скупштини Републике Србије 2007−2008, 2008−2012, 2012−2014. и 2014−2016. године.

Био је шеф посланичког клуба Демократске странке у Народној скупштини Републике Србије, председник Политичког савета Демократске странке, члан Председништва и Главног одбора ДС.

На парламентарним изборима 24. априла 2016. године изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Први је добитник Награде за толеранцију коју додељују Министарство за људска права, ОЕБС и Б92. За свој допринос укључењу СР Југославије у Савет Европе добија награду Европског покрета у Србији. Од Министарства спољних послова Словачке добија 2001. награду за свој активан допринос у раду Заједнице за демократске промене у Југославији која је током 1999. године окупљала представнике политичких странака, цивилног друштва и представнике међународних организација.

Ожењен. Живи са супругом у Београду. Има једну ћерку.

Говори немачки и енглески језик.