ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Танасије Маринковић

- A +
Члан Политичког савета Демократске странке.

Рођен је 27. јуна 1976. у Београду, где је завршио основну и средњу школу.

Дипломирао је 1999. и докторирао 2009. на Правном факултету Универзитета у Београду, а магистрирао је 2003. на Правном факултету Универзитета Париз I (Panthéon-Sorbonne).

Усавршавао се и на другим европским високошколским установама, из области упоредног уставног права и међународног права људских права: на Институту за федерализам Универзитета у Фрибуру (2000), Међународном институту за људска права у Стразбуру (2001), Централноевропском универзитету у Будимпешти (2002), Центру за међународне студије и истраживања Факултета политичких наука у Паризу (2005) и Универзитету у Оксфорду (2007-2008).

Од 2000. године запослен је на Правном факултету Универзитета у Београду на предмету Уставно право, прошавши сва звања од асистента-приправника до ванредног професора. Држао је предавања на Универзитету у Сарбрикену (2016) и Универзитету у Бордоу (2016).

Држао је предавања у Алтернативној академској образованој мрежи (2001-2002) и Београдској отвореној школи (од 2009), као и обуке на семинарима Цесида (2000), Грађанских иницијатива (2000-2002) и Форума за етничке односе (2005). Као локални експерт Савета Европе држао је предавања из области примене Европске конвенције за заштиту људских права судијама и стручним сарадницима основних, виших и апелационих судова, као и Управног и Врховног касационог суда у Србији (од 2014).

На позив Уставног суда Републике Србије учествовао је у више јавних расправа поводом испитивања уставности: Закона о локалним изборима (2010), Закона о црквама и верским заједницама (2010), Предлога за забрану Удружења грађана "Отачаствени покрет Образ" (2011), Статута Аутономне покрајине Војводине (2013) и "Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа" између Владе Републике Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини (2014). На позив Народне скупштине Републике Србије учествовао је и у јавној расправи о темама од значаја за израду Предлога закона о Народној скупштини и Предлога пословника Народне скупштине (2009).

Био је уредник Правне библиотеке Службеног гласника Републике Србије у периоду од 2012. до 2013. године.

Од 2015. године је председник Српског удружења за уставно право, пошто је претходних петнаест година обављао функцију његовог генералног секретара.

Организовао је и учествовао на више десетина међународних и домаћих конференција.

Објавио је Изборне системе држава чланица Европске уније (2001), Појмовник либералне демократије (у коауторству, 2008), Границе слободе политичког удруживања (2014) и Коментар закона о забрани дискриминације (у коауторству, друго издање 2016), као и преко тридесет чланака на српском, енглеском и француском језику из области уставног права, европског права људских права и теорије права. Коуредник је два зборника на енглеском језику: Key Developments in Constitutionalism and Constitutional Law (2014) и European Democracy in Crisis: Polities under Challenge and Social Movements (у припреми).

Члан је Политичког савета Демократске странке од новембра 2016. године.