ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Интервјуи

Магијско дејство председника на подлактици

Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

04. септембра 2017.

Ко је мислио да се "данга" или жигосање исплати само у Домановићевој сатиричној причи, гадно се преварио.

Ових дана се по вршачким сокацима шапуће да ће извесна млада васпитачица која је на подлактици крупним ћириличним словима истетовирала "А. Вучић" добити по трећи пут шансу да ради у једном од вршачких вртића.

Ова млада активисткиња СНС-а пре пар месеци похвалила се новом тетоважом за коју је рекла да "представља израз њеног поштовања према лидеру СНС и председнику Србије".

"Његови потези и говори мотивишу вас да се покренете, да урадите нешто корисно", истакла је предузимљива васпитачица. И гле чуда, ова млада жена се брже, јаче, боље покренула и урадила нешто корисно - од "обичне" васпитачице постала је васпитачица са тетоважом.

Додуше, тетоважа "А. Вучић" није истетовирана на челу као што је предлагао Домановић, али је истетовирана такође на веома видном месту - подлактици и то довољно крупним словима да и најкратковидији могу без проблема да схвате колику љубав и дивљење према председниковом лику и делу гаји ова активисткиња СНС-а. По сведочењу очевидаца, сав бол и непријатност који је ова храбра Вршчанка морала да истрпи седећи сатима у неком од татоо салона, веома брзо се исплатио. Тетоважа је одмах кренула да испољава своје магијско дејство, те јој је омогућила трећу шансу да се запосли у струци, иако је пре тога већ два пута одустајала, јер јој је наводно било "јако тешко".

Добро обавештени извори тврде да тетоважа има универзално дејство, па осим што ти омогућује да добијеш "трећу шансу" за посао у струци, можеш да радиш и ван струке, нпр. у приватним компанијама где су плате много веће него у јавном сектору. Тако је јунакиња наше приче испробала и добро плаћени посао код приватника, али је ипак схватила да је "мање тешко" бити васпитачица.

Предшколска установа из Вршца требало би ускоро да распише конкурс за пријем неколико васпитачица у радни однос. Међутим, питање које ових дана интригира Вршчане јесте: да ли је списак примљених васпитачица можда већ направљен, као и списак оних које су остале испод црте? И да ли ће неке од примљених васпитачица ту доћи без положеног државног испита, без лиценце и без радног искуства, само зато што имају одговарајући "жиг" или чланску карту. И да ли ће испод црте остати васпитачице од којих неке имају све потребне стручне квалификације, вишегодишњи рад на заменама, положени државни испит и лиценцу коју им је својевремено финансирала држава управо са циљем да имају предност при запошљавању.

Да ли ће испод црте остати васпитачице којима "није тешко" да раде са децом, напротив, које би са љубављу и великом посвећеношћу обављале овај посао?

Врло брзо ћемо добити одговор на ова питања.

Ових дана нечији родитељи у неком другом граду данима протестују, јер не желе да Министарство смени директора једне основне школе који одлично ради свој посао и који не пристаје да се истетовира.

Вршчанима не пада на памет да протестују, јер ваљда они најбоље знају шта је добро за њихову децу. Ускоро ће неки од њих, као и код Домановића, брже, јаче боље, стати у ред и - по свему судећи - понудити властито дете на жигосање.

Ауторка је одборница Демократске странке у Скупштини града Вршца

Извор:  Данас

Лечић: Без промена, Србија нема будућност

Бранислав Лечић, потпредседник Демократске странке (Фото: Курир) Београд, 03. септембра 2017.

Бранислав Лечић је некако увек у преломним тренуцима по ову земљу улазио или се враћао у политику. Закорачио је на ту склиску стазу ватреним говорима на Теразијској чесми 1991, прихватио се министарског места у влади Зорана Ђинђића и поново се вратио у ДС пре седам година.

Сада је потпредседник Демократске странке, а разговарамо уочи седнице Главног одбора странке и питамо га на шта ће скренути пажњу.

- И овога пута ћу потенцирати нашу мисију подизања ове земље из пепела, која је под Вучићем страшно посрнула. То нам мора бити основни задатак!

Како се догодило да ДС, уместо да буде стожер опозиционог деловања, буде подупорањ?

- Скоро три деценије ова партија траје, а то није лако. Она јесте стожер и наравно да је највише одговорна и под највећим изазовом. Чињенице нам говоре да нема значајних резултата и изборних победа продемократских опција без Демократске странке. Знају то врло добро и они који о нама говоре са ниподаштавањем. Поздрављам тај њихов тон јер је највећа грешка потценити демократе. Ко нас је потценио, тај није победио. Демократска странка је витална странка и једина партија која заиста има демократску процедуру унутар себе у којој не одлучује само лидер већ сви органи странке. Сви остали то фолирају. У ДС су смењива руководства, а странка траје јер је институција. Тај демократски систем уређења који има жели да успостави и у друштву. То нам фали и ДС ће за то погинути. Она је лидер могућности да се формира права опозиција. Да није тако, не бих у њој био ни секунде.

Сви су се одавно сложили да је ДС приличан кривац за ова „напредна скретања” друштва и политике. Који је по вама највећи грех Демократске странке?

- Није обављена лустрација. То је највећа грешка!

Мислите да је СПС и радикале требало забранити?

- Не мислим да их је требало забранити, али је партије и њихове лидере чија је политика имала погубне консеквенце по ову земљу на неки рок требало одстранити из политике једне младе демократије каква је успостављена у Србији после Милошевића. Оно што ми нисмо обавили сада ради СНС нама. То што Вучић ради је чиста лустрација. Он сад спроводи оно што је њему и његовој бившој партији требало да се деси. Вучић са својим трабантима јавно осуђује ДОС и његову политику, представљајући ту опцију као издајничку и највеће зло за земљу, што нема везе са истином. Старо је правило: кад ђавола сатераш у ћошак, он тебе напада за све оно што ти је радио. Он тебе зове ђаволом. Управо то се овде десило. Они који су својом политиком разорили земљу и довели је у безизлаз, демократију су прогласили за издају. А они су сада узели све те вредности за које смо се ми борили. Наравно, узели су их декларативно и не спроводе их.

Не прима се баш лако демократија у овој земљи?

- Нажалост, окренутост ка демократији овде се тумачи као нека врста атавистичке издаје националних интереса зато што, као, кокетира са Западом. А демократија потиче с југа, из Грчке, данас нашег доброг и квалитетног пријатеља. Ствар са демократијом је у томе што је она динамичан процес и не може да се роди у тренутку зато што ми то хоћемо.

Изгледа да Вучић то савршено разуме, па се као политичар показао успешан?

- Као политичар се показао успешан и одмах је зазвечао. Он се као политичар показао маркетиншки успешан. То је огромна разлика. Прича о маркетингу је студија и стратегија како да се представиш на тржишту а да производ буде купован.

Ако је добро упакован, може да прође и бофл?

- Може бити чист бофл и зато је потребно време да се за тај бофл сазна, и врло често паковање нема везе са садржајем. У Вучићевом случају он покушава да садржај кога нема презентује као паковање. То паковање му је маркетинг, и у том смислу се може рећи да је успешан. Он само то и ради, а од суштинских реформи у овој земљи нема ништа. Отуд и то глуматање где он жели да се представи као сигуран, успешан, моћан или неко кога сви нападају, а он се не да. Пре свега, мислим да је јако лоше у јавни дискурс уплитати приватне ствари, биле оне добре или лоше. Први ко је увео лично у политику и почео тим да манипулише јесте Вучић. Он је личан. Почео је да прича колико је нападан, колико је жртва, колико ради, колико спава... Шта се то мене тиче? Мене као грађанина не занима његов лични живот нити његова осећања. Мој професор Миња Дедић нас је учио да онога момента када почне представа више ништа приватно нема. Било је случајева да се нека колегиница жали како не може да дође на час, а он каже: „Студентеса, то што ви имате проблем, то се нас не тиче. Ми смо платили карту и дошли смо да гледамо представу. Требало је у програму да напишете да сте болесни!“ Дакле, господине Вучићу, напиши у програму ко си, шта си, да си ненаспаван, уморан, да хоћеш да радиш више него што можеш, да си тужан због тога што те нападају, па нек чита ко хоће - шта се то мене тиче. Ја хоћу да видим да младост ове земље не одлази, да има посла, да су пензије веће а не мање, хоћу да видим да ми се земља уклапа у модеран свет.

Можда вас не занима, али изгледа да то лично одлично пролази у гласачком телу?

- Стварно ми његова личност није тема, али ме занима шта тај ради на политичкој функцији, а ради контрапродуктивно за развој и за шансу ове наше земље да се нађе и снађе у модерном времену, да опстане економски, биолошки, да сачува територије и самим тим да се пројектује за будућност. Дакле, он ради погрешну ствар. Дрогира нас осећањем како је његова личност институција која ће све то да реши. Која је то филозофија, источњачка и феудална, да сви зависимо од вође? Извињавам се, али ја нећу да зависим ни од кога осим од свог рада и од система који би требало да буде максимално поштен. Па шта ћемо сутра када он оде а ми нисмо развили институције? То је филозофија оних старих фудбалских клубова који су стално ишли на једног голгетера и њему додавали лопту. И шта ако се тај повреди на утакмици и не може да игра? Изгубиће са пет разлике. Тотални фудбал који је Холандија увела са Кројфом подразумева да свако игра на сваком месту и свако је способан да буде и у нападу и у одбрани, и свако је способна да да гол. Значи, тимски рад. Вучић не делегира одговорност. Њему требају само они који изигравају демократију, то је позориште фолираже, фалш позориште. Тамо где сви мисле исто нико не мисли ништа. Један једини човек мисли о свему, остали чекају амин. Нема тога, људи су различити и треба да се из слободе сопственог мишљења сретну око неких ствари. Једно је кад разговараш, а друго кад не разговараш. Једно је када ћутиш и делаш, друго је када делаш, мислиш и делиш.

Кад смо код разговора, како тумачите овај позив на дијалог о Косову?

- И то је чиста фолиража. Човеку треба алиби за оно што треба да уради по налогу споља, и то је то. Он не би био толико подржан са Запада да не ради њихов посао. Значи, интерес Запада је да се заврши посао са Косовом. Па нисмо толико луди или наивни да не видимо како све оно што се тиче демократског устројства а што је Вучић порушио на Западу не изазива никакву пажњу. Кад је овде био истински демократски поредак, и најмања грешка би била примећена и осуђена. Ако си послушник, они ће да ти оћуте све неподопштине код куће.

Да ли вас је изненадила одлука Саше Јанковића да раскине сарадњу са ДС? Осећате ли се изневерено?

- Прво био сам изненађен. ДС је у председничким изборима дао све, сав свој капацитет и ресурсе да се оствари што бољи Јанковићев резултат, али имам утисак да и он пролази кроз политичку школу. Не можеш у политици тако да се понашаш, поготово кад си у опозицији. Мораш да имаш много толерантнији однос према стварима. Не постоји аргумент нити видљив разлог зашто је он прекинуо сарадњу. Та прича око Устава нема везе, ствар ће бити расправљана у Скупштини. Ми можемо да радикализујемо ствар, али да ли имамо потенцијала да кажемо он или ми? Је ли то политички реално? Па, није. Друштво више није заинтересовано за озбиљне радикализме.

Давно је била 1991. година, када сте свакодневно говорили током протеста против Милошевићевог режима. Је ли вредело или је било узалуд?

- Све време се преиспитујем. Немам осећај разочарања нити мислим да је ишта изгубљено. Све је морало да се деси и да српски народ покаже своју виталност и колико је спреман и способан да одреагује. У себи имамо потенцијал и нисмо слепи послушници вођа, без обзира на то што постоји та наша чежња за некаквим миром, па се тако с времена на време навучемо на идеју да ми мало заћутимо а пустимо тог једног да о свему мисли и одлучује. Мени је жао што на власти немамо просвећене, макар и апсолутисте. Кад бисмо имали заиста просвећеног апсолутисту, први бих рекао: хајде, људи ћутите, добро се дешава! Али не дешава се добро. Имамо апсолутизам, али немамо просвећене.

Ако бисте неким позоришном или филмским репликом, монологом окарактерисали садашњи политички тренутак, шта бисте извукли из репертоара?

„...Треба да свладамо ову нашу ћуд опаку,
помаму и чежњу сваку
Јер заправо ми сањамо
Тако треба
Јер ово је чудан свет и чудан дан
Где је живот само сан
А искуство моје суди
Човек сања оно што је
Сања док се не пробуди
И краљ који влада свима
Сања како заповеда
У тој варци себе гледа
Како многе части прима
А на ветар све их пише
Јер смрт страшна све их брише
И у прах ће све то стрти
Ко је, дакле, жељан власти
Кад зна да ће једном пасти.“
(Педро Калдерон де ла Барка „Живот је сан“, монолог Сигисмунда)

О председницима ДС

Драгољуб Мићуновић: "Велики политички филозоф и једна од најважнијих личности последњих деценија на нашој интелектуалној и политичкој сцени. Када се пажљиво чита шта је написао и када се слуша шта прича, схвата се колико је истински посвећен демократији. Храбро позвао режим да га ухапси када је обновио рад ДС."

Зоран Ђинђић: "Велики мислилац и један најзначајнијих европских политичара у историји ове земље. Човек који је ишао пет корака испред других и синоним за харизму, интелигенцију и храброст. Нема човека који је радио са њим а да га није уважавао и нема противника који није имао страхопоштовање."

Борис Тадић: "Има и добрих и лоших страна. Мислим да је боље могао да искористи своје председничке мандате. Иако му се може замерити доста тога, он је председник који је имао манире, културу говора и не треба заборавити да је он завршио сарадњу са Хагом, визну либерализацију и зацементирао европски пут Србије."

Драган Ђилас: "Несумњиво вредан човек, показао се као добар градоначелник Београда где је урадио велике ствари. Моје мишљење је да је као политичар и председник странке могао више. Могло би се рећи да му фали једна политичка нијанса."

Бојан Пајтић: "Велики политички таленат и добар председник покрајинске владе. Био је мета напада зато што је после напредњачког блицкрига задржао покрајинску власт, а то се у тоталитаризму не прашта. Као председник странке није имао времена да обави посао. Просто, није му се дало."

Драган Шутановац: "Човек који је, уз много отпора, извршио реформу војске. Он је лидер који има у себи динамику, поштује тимски рад, афирмише младост и осврће се само на оно што је конкретно урађено."


Извор: Блиц

Драгана Ракић: Премијерка против Лукаса

Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива) Вршац, 25. августа 2017.

Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас"

Александар Вучић отвара робне куће, а Ана Брнабић вашаре

Изгледа да председничко-премијерски двојац одлично функционише. Председник Вучић је ономад веома успешно отворио једну робну кућу и том приликом се јавности представио као талентовани писац рекламних текстова. По први пут у новијој историји Србије, а богами и Европе, десило се да председник једне државе пише компанијске пи-ар текстове, објављује их по новинама и отвара робне куће. Чак је успео и младалачко Кампрадово кокетирање са нацистичким покретом да стави у обланде и да нам га представи као готивног лика. За неких двадесетак дана у сличној улози гледаћемо и нашу премијерку Ану Брнабић. Њој ће припасти част да свечано отвори један вашар. Додуше, није то баш макар какав вашар. Реч је о „Данима бербе грожђа“ или како му Вршчани тепају „Грожђебалу“ који се одржава сваког трећег викенда у септембру, ево, већ пуних 60 година.

Док је Александар Вучић био неприкосновена звезда на отварању робне куће, Брнабићева ће на вашару у Вршцу имати јаку конкуренцију. Осим што ће за пажњу публике морати да се бори са омамљујућим мирисима печених кобасица и пљескавица, неодољивим призорима јагњића и прасића натакнутих на ражањ и невероватно гласним озвучењем луна-парка монтираним у центру града, премијерка ће имати још један додатни проблем - како да осмисли добар мотивациони говор и осоколи посустале Банаћане. Биће занимљиво слушати Ану и њену верзију брже, јаче и боље Србије. Премијерки ће требати много више маште, талента и шарма како би пословично скептичне и опрезне становнике Стеријиног града убедила да им баш добро иде иако је Влада Србије ове године одустала од стратешког пројекта значајног за привреду јужног Баната, а то је изгрдња ауто-пута Београд-Панчево-Вршац-Темишвар или што ЈП „Србија воз“ има дуговања према Румунији, па су комшије Румуни од 1. августа обуставили саобраћање воза на линији Вршац-Темишвар.

Опширније...

Гордана Чомић: Чије је наше Косово*?

Гордана Чомић, народна посланица Демократске странке (Фото: www.mc.rs, архива) Београд, 23. августа 2017.

Ауторски текст Гордане Чомић

Разговор о томе шта нам се, како и зашто све догодило с Косовом* неће ни за длаку променити чињенице о Косову* данас, а покренут је зато да међу собом разјаснимо све те чињенице и покушамо да сагледамо како ће Албанци и Срби живети у будућности.

Тако би бар требало да буде.

Шта су чињенице о Косову*, чије је de iure, а чије de facto, и на шта се све Србија већ обавезала кад је Косово* у питању?

Све обавезе Србије везане за нормализацију односа од 2009, преко 2011, 2013. и 2015. произилазе из одлука донетих у Србији, а прихваћених и у УН и у Бриселу, у Европској комисији, и све су садржане у Поглављу 35, чијим отварањем је почео процес приступања Србије ЕУ.

Опширније...

Петар Радојчић: Војска за обрачун са опозицијом

Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке Београд, 22. августа 2017.

Ауторски текст Петра Радојчића за Данас

Реформа система одбране за владајуће структуре јесте споредна ствар

Јавност треба да зна да свака армија почива на идеологији или новцу и да се не може говорити о независној и војно неутралној држави без развијеног и самоодрживог система

Пре две и по хиљаде година Конфучије је поставио три услова за развој државе: доста хлеба, јака војска и постојање умних људи.

У овој мисли може се наћи упориште опстанка Србије, под условом да се тражи. Међутим, у Србији понестаје хлеба, војска слаби, а умни људи одлазе или се повлаче пред онима који имају мањак знања, а вишак самопоуздања. То су последице непостојања јасно дефинисане и постојане политике, у форми опште стратегије државе која садржи назначене националне вредности који се штите, националне интересе које треба остварити и циљеве које треба досегнути у одређеном периоду. У околностима вођења ad-hoc спољне, социјалне, економске, демографске... и политике одбране, није извесно шта се, чиме и на који начин брани.

Опширније...

Малиновић: Грађанима је доста обмана и понижења од стране Вучићевог режима

Председник ресорног Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке, генерал у пензији Срето Малиновић Београд, 19. августа 2017.

Интервју Срете Малиновића за komentarpress.net

О кандидатима за градоначелника, колико сам упознат, није било разговора на органима странке, па тако ни о мени као могућем кандидату. Сигурно је да из странке са мном нико није о томе разговарао, па ни ти “поуздани извори” који су давали такве информације медијима, рекао је у разговору за komentarpress.net један од могућих кандидата за градоначелника генерал у пензији Срето Малиновић - стара снага Војске Србије и нова снага Демократске странке.

Ваше критике на рачун министарства одбране су снажније него критике остатка опозиције на рачун овог министарства. Ипак, новинари Вас никада нису питали, зашто је Драган Шутановац бољи министар одбране од Вулина и Гашића?

- Од 2012. године све што су урадиле летеће измене на месту министра одбране јесте симболичан довршетак раније започетих пројеката и исцрпљивање до изнемоглости свих потенцијала Војске и система одбране. По радном и материјалном стандарду и статусу припадника, у односу на све раније периоде, Војска никада није била у лошијем стању. То је довело до егзистенцијалних проблема који су узроковали већи одлазак људства из система одбране и протеста Војног синдиката на које нису у стању да одговорно и ефикасно реагују. Све се свело на демагогију и омиљену кованицу немоћних учесника - не таласај! Уз све то, после Гашића чијим намештењем за шефа БИА вређаш државу и епизодисте Ђорђевића, за министра доведеш Вулина, као да намерно вређаш борце и Војску! И ту није битно што он није служио војску, већ што је то избегао када је гинула његова и наша генерација, а пуна уста патриотизма! Свеједно, желим му да га прати успех у овом његовом цивилном служењу војног рока! Не ради њега, него ради Војске и интереса одбране! Посебно желим срећу наменској индустрији у наредном периоду!

Опширније...

Јешић: Вучић не може бити градоначелник Београда

Народни посланик Демократске странке Горан Јешић (Фото: Данас) Београд, 19. августа 2017.

Интервју Горана Јешића за Данас

Не мислим да наша комуникација има било какве везе са одлуком Саше Јанковића око сарадње са Демократском странком, поготово што се та комуникација одвијала у потпуно неформалној атмосфери на Твитеру.

То каже у разговору за Данас Горан Јешић, посланик ДС, одговарајући на питање да ли је очекивао Јанковићев потез будући да га је критиковао у твитовима непосредно пре објављивања одлуке Покрета слободних грађана да се разиђе са ДС.

"Међу првима сам јавно, јесенас предлагао Сашу Јанковића за кандидата, чак много пре него што је и само руководство ДС донело такву одлуку, то је ваљда довољан разлог да питам човека шта планира да ради са мојим гласом. Све што се десило после, по мени, историјског резултата од близу 600.000 гласова на председничким изборима је апсолутно било трапаво и расуло је ту подршку за само неколико недеља. Дозволићете да имам право то да кажем. Сама одлука очигледно има везе са разним "шаптачима" који се налазе око и у самом Покрету, али то је њихова суверена одлука и мислим да је не треба превише коментарисати.

Опширније...

Генерал Малиновић за Време: Игре без границе кафанских патриота

Председник ресорног Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке, генерал у пензији Срето Малиновић (Фото: Време) Београд, 17. августа 2017.

Интервју Срете Малиновића за Време

Бригадни генерал Срето Малиновић рођен је у околини Травника, постао војни пилот југословенског авиона „орао“ и учествовао у ратовима деведесетих. Чувену патриотску беседу својим пилотима одржао је 24. марта 1999. уочи полетања у одбрану од НАТО агресије. Одликован је Медаљом части. Пре шест година, како сам каже, „окачио је кацигу о клин“. Од прошле године, када се придружио Демократској странци (ДС), носи етикету „жутог НАТО генерала“. Генерал Малиновић за „Време“ говори о ономе што причају и раде два Александра: министар одбране Вулин и председник Србије Вучић.

„ВРЕМЕ“: Какво је ваше мишљење о новој стратегији одбране коју ових дана помиње министар Александар Вулин?

СРЕТО МАЛИНОВИЋ: Израда стратешких доктринарних докумената се најављује из године у годину, али никако да практично видимо бар део реализације тих захтева које они сами испостављају. Не верујем да ће то нешто епохално да се разликује у односу на досадашња доктринарна документа. Вулин износи само одређене сегменте који постоје у Закону о обрани и Закону о војсци који збуњују јавност јер он то помпезно представља. Формиран је радни тим у Министарству одбране за израду тих докумената, али да би се то урадило потребно је да се прво направи стратегија националне безбедности.

Опширније...

Мирослав Васин: Запад подржава лопове идеја ДС

Председник Покрајинског одбора Демократске странке за Војводину Мирослав Васин (www.vojvodina.gov.rs, архива) Нови Сад, 16. августа 2017.

Ауторски текст Мирослава Васина за Данас

У Србији постоји стотине хиљада људи којима је политичко прелеташтво постало занимање

Из искуства ћу рећи да су ми стотину пута дражи данашњи сусрети са члановима ДС, иако их има десет пута мање него некада, јер знам да стојим пред часним људима, а не пред онима који су ту били само из личне користи

Ако се за нешто може рећи да је канцер политичког живота Србије који разара систем вредности и одлучујуће доприноси мишљењу да је политика прљава работа, онда је то политичко камелеонство и политичко прелеташтво.

Политичко камелеонство, које се може дефинисати као изненадна промена политичке идеологије у складу са тренутном ситуацијом и личним интересом, док се под политичким прелеташтвом сматра промена политичке партије и приступање оној политичкој опцији која је тренутно на власти.

Опширније...

Драгољуб Мићуновић: Земља контејнера и лептири око жишка власти

Драгољуб Мићуновић (Фото: www.dw.com) Београд, 14. августа 2017.

Интервју Драгољуба Мићуновића за DW

Опозиција мора да тражи шансу у подршци оних који су гурнути на дно друштва, каже у разговору за DW Драгољуб Мићуновић. Говорио је и о пресвученим радикалима, јурњави за влашћу, косовском миту и европском цинизму.

У једном недавном интервјуу сте практично успут поменули оно што је у чаршији јавна тајна: да је Демократска странка кумовала цепању радикала и настанку Српске напредне странке. Ваше млађе колеге које данас воде ДС су брже-боље рекле да нису имале појма и да о томе нису одлучивали органи странке. Можете ли мало детаљније?

- Ништа није ишло званично, све се одигравало у неформалном смислу. Било је и неких међународних сугестија у циљу да се некако створи шири консензус око уласка Србије у ЕУ то јест решавање проблема Косова као услова. Бирачко тело је у анкетама било подељено, док смо у парламенту једва имали већину. Сугерисана нам је велика коалиција као у Немачкој. Морам признати да сам био против тога - коалицију можете имати ако имате макар један сегмент заједничког политичког става. Овде се ради о великој дивергенцији у разумевању демократије, међународних односа, будућности земље…

Опширније...