ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Непоуздан систем заштите у ванредним ситуацијама

- A +
Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке Београд, 5. децембра 2017.

Ауторски текст Петра Радојчића за Нови магазин

Србија још није успоставила поуздан систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и евентуалном рату

Ни након више година од стварања нормативних услова за изградњу јединственог система заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких удеса, последица тероризма, ратних и других већих несрећа, надлежни органи Републике Србије још нису успоставили целовит и ефикасан систем безбедности.

Свет је изложен озбиљним и све учесталијим неконвеционалним безбедносним ризицима - од природних непогода, до катастрофа проузрокова¬них људским фактором. Испољене деструктивне појаве угрожавају животе и здравље становништва и узрокују губитак материјалних добара, деградацију животне средине и последице по кохезију заједница. Изостанак или недовољна примена безбедносних стандарда и процедура, друштво чини рањивијим. Извесно је да се поуздан систем заштите и спасавања не успоставља лако, јер је структур¬но и функционално сложен и у међузависности са другим деловима система националних безбедности. Зато је веома битно превентивно деловање. Благовременим реаговањем, неке несреће могу да се избегну или, барем, да се ублаже штетни ефекти истих. Да ли смо спремни за то?

Србија се све чешће суочава, а суочаваће се и у будућности, са опасностима од поплава, ерозије тла и других природних катастрофа. Уз то, безбедносне околности у региону погодују радикализацији деловања екстремиста, тако да је потенцијална мета терористичких напада и наша земља. Утолико је теже оправдати присутну праксу да се о безбедносним ризицима и опасностима размишља тек када се испоље и изазову штету, као и чињеницу да Србија међу последњима у југоисточној Европи обезбеђује изградњу јединственог система заштите и спасавања грађана и материјалних ресурса у ванредним ситуацијама. Осим што се, због недостатка политичке воље и подељених мишљења надлежних органа, недовољно ради на побољшању ефиканости постојеће организације, није јасно ни којим решењима ће се прибећи у наредном периоду - формирању дирекције, агенције или министарства за ванредне ситуације.

Поред организационих, има још потешкоћа које испољавају, или могу испољити, утицај на обим, динамику и квалитет израде планских докумената и операционализацију истих током припрема и реализације обухваћених мера и активности након проглашења ванредне ситуације, ванредног или ратног стања. Узроковане су, пре свега: 1) недореченошћу и неусклађеношћу прописа, 2) спорошћу Министарства унутрашњих послова (МУП) током доношења подзаконских аката и кашњењем у припреми упутства за израду процене угрожености, 3) недостатком кадра, недовољном обученошћу истог за процене ризика и послове планирања и припреме за одбрану, заштиту и спасавање, 4) неадекватном опремљеношћу, пре свега, система за узбуњивање (сирене су различите, застареле су и нема их у недовољном броју, а могућност даљинског управљања је ограничена) и 5) по обиму, садржају и начину спровођења, неодговарајућом сарадњом и координацијом надлежних органа МУП, Министарства одбране (МО) и јединица локалне самоуправе.

Ангажовање усложава и то што Закон о одбрани и Закон о ванредним ситуацијама, поједина подзаконска акта, смернице и упутства, којима треба да се уреди деловање субјеката у ванредним ситуацијама и за време ванредног или ратног стања, нису усаглашени са одредбама закона који уређују територијалну организацију Републике Србије и надлежности главног града и локалне самоуправе. Значајан део обавеза и одговорности пребачен је на јединице локалне самоуправе, али то није праћено правно-нормативном и институционалном доградњом система, материјално-техничким улагањима и кадровским оспособљавањем, због чега су њихови капацитети знатно испод потреба. Уз то, према важећим прописима, градске општине (ГО) нису јединице локалне самоуправе, те ни субјекти (система одбране, система заштите и спасавања, мобилизације) дефинисани законима. Несклад је изражен и у приступу органа МО и МУП методологијама за процену изазова ризика и претњи, односно угрожености и израду планских докумената, али и сагледавању места и улоге цивилне заштите (она је у миру део система заштите и спасавања, а у рату део система одбране).

Наведене околности довеле су до тога да велики број субјеката није израдио процену угрожености, нити је утврдила изворе и облике угрожавања, сагледала снаге и израдила потребне планове за одговор на потенцијалне опасности. Више пута одређивани рокови су пролонгирани. Део докумената из надлежности МУП и МО, који израђују исти субјекти (одбране и заштите и спасавања), преклапају се (у делу ЦЗ, осматрања и обавештавања). Такво стање је неодрживо. Систем безбедности који није, у довољној мери, усклађен и прилагођен природи потенцијалних опасности доводи у питање сигурност становништва и материјалних ресурса.

Неефикасност и непоузданост система се, можда, најбоље уочавају на примеру Београда - главног града Републике Србије који заузима 4 % територије државе и у којем, према попису из 2011. године, живи 21 % грађана Србије (без КиМ). Ако се имају у виду расположиви људски и материјални потенцијали, саобраћајна инфраструктура, културно-историјски значај и геостратегијски положај, град представља прву зону угрожености. Складишта запаљивих течности, гасоводни систем, резервоари топлана и веће количине опасних материја представљају опасност од пожара и експлозија али, због богате хидрографије, највећа опасност прети од поплава у равничарском делу великих водотокова и клизишта дуж десних обала Дунава и Саве. Обзиром да тероризам добија на замаху, није нереално очекивање да неки од виталних или објеката за јавну употребу буду на мети терориста. Забрињавајуће је што већина објеката размештаја државних органа, затим спортских и културних дворана, домова ученика и студената, болница и других објеката, нема могућности за брзо и безбедно склањање или евакуацију људи, у случају акцидентних ситуација. Иако је једна од кључних карика заштите и спасавања систем осматрања, раног упозоравања, оба¬вештавања и узбуњивања, овај систем још увек није успостављен онако како је осмишљен и прописан, па функционише на стари, неделотворан начин. Касни се и са формирањем јединица ЦЗ опште и посебне намене.

Изгледа да надлежни органи нису извукли поуке ни након 2014. године, када нас је задесила елементарна непогода која је угрозила животе, здравље и имовину више од 1,6 милиона људи у 119 општина. Не схвата се потреба превентивног деловања и десетогодишњег улагања од око 90 милиона евра годишње, како би се само одбрана од поплава и клизишта довела на потребан ниво, а становништву и привреди обезбедио већи степен сигурности. Прорачуната сума представља оптерећење за буџет Србије, али треба имати на уму да је 2014. године директна штета превазишла суму од 2 милијарде евра и про-узроковала негативан раст друштвеног бруто производа. Постојећим системом финансирања није мо¬гуће реализовати изградњу нових, нити обезбедити одржавање постојећих објеката, што доводи до прогресивно већег ризика од дејства природних непогода.

Нека обећања, више пута дата, нису испуњена. Још није завршено формирање специјализованих јединица ЦЗ, одређен број локалних самоуправа је на почетку успостављања ЦЗ, а активну резерву више нико не спомиње. Према најавама министра и званичника МУП, 2015. требале су да буду донете измене и допуне Закона о ванредним ситуацијама. До тога није дошло. Уследило је представљање нацрта закона о смањењу ризика од елементарних и других непогода и управљању ванредним ситуацијама, који предвиђа оснивање новог Владиног тела (обједињавањем Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја и Сектора за ванредне ситуације МУП) - Дирекције за управљање ризиком и ванредним ситуацијама. Поред осталог, планирано је да Дирекција почне са радом 01.01.2016. године, да се формирају службе за ванредне ситуације у већим градовима и уведу менаџери за ванредне ситуације у општинама. Ни тај предлог није ушао у скупштинску процедуру. До ове године је, коначно, требао да буде (а није) уведен број 112, тј. успостављен систем раног обавештавања и повезивања свих служби које се баве спасавањем и заштитом, што је технички услов да Србија буде део ЕУ. То подразумева формирање националног центра, оперативних центара, осматрачких станица и (по потреби) ситуационих центара. Иначе, Србија је једина земља у региону која овај систем није имплементирала. Преостаје да се уверимо дали ће, до краја 2017. године, према најави градоначелника Београда, бити завршен пројекат за постављање нових сирена и система за узбуњивање у целом граду, чије ће постављање трајати до годину ипо дана.

Упадљиво је да због пропуста у испуњавању прописаних обавеза и непоштовању одређених рокова одговорна лица нису санкционисана. У таквим околностима смисао обавезе се потпуно мења, па она и није више обавеза, јер оно што би морало да се чини пролази некажњено и када се не чини.

Како би се ублажиле могуће последице испољених мањкавости и унапредио систем заштите и спасавања потребно је, првенствено: 1) допунити нормативно-правну регулативу, чиме би се допринело прецизирању надлежности државне управе и локалне самоуправе, допуни казнених одредби за неодговорно поступање и активнијем односу надлежних субјеката према испуњавању својих обавеза; 2) обезбедити стабилно финансирање опремања и превентивног деловања; 3) извршити кадровску попуну (нарочито ватрогасцима - спасиоцима) и 4) радити на едукацији, подизању безбедносне цултуре И свести грађана о њиховом месту и улози у смањењу ризика од елементарних непогода и других несрећа, одклањању последица и нормализацији живота на угроженом подручју. Накнада „потрошеног“ времена и унапређење ефикасности реаговања у наметнутим околностима не трпи даље одлагање.

Аутор је генерал-потпуковник у пензији, члан Главног одбора Демократске странке

(Извор: Нови магазин)

Повезане вести

ДС представио предлог Стратегије националне безбедности

ДС представио предлог Стратегије националне безбедности

Београд, 15. децембра 2017.Демократска странка представила је данас предлог Стратегије националне безбедности Србије. Као највеће безбедносне изазове са којима...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Згодно је бити министар Вујовић

Вршац, 15. децембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Зашто је посланик Балша Божовић (ДС) оптужен за нешто чега нема у скупштинском стенограму Баш је згодно бити министар у Влади...
Горица Мојовић (Фото сервис ДС, архива)

Пара има само за мегаломанске спектакле

Београд, 13. децембра 2017.Ауторски текст Горице Мојовић за Данас Буџет за културу 2018. мањи је за 360 милиона динара у односу на прошлогодишњи * Само за годишњице Миланског едикта и...
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

За ким звони скупштинско звонце

Крушевац, 11. децембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Српска напредна странка свесно унижава парламент у очима јавности Као посланик у Народној скупштини Србије у три мандата, детаљно...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Шамари политичког комесара

Вршац, 1. децембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Трагом посланичког питања да је координатор напредњака "лупао" по Вршцу Пре недељу дана Мариника Тепић, посланица Нове странке, у делу седнице...