ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Зарђала кашика у Европи

- A +
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива) Крушевац, 23. новембра 2017.

Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас

Кад неко после година ревносног ношења Шешељевог шињела схвати да је тај комад гардеробе демоде, па хватајући корак са светским модним трендовима, реши да га замени европским фраком, за очекивати је да то ново одело не навлачи и натеже преко изанђалог шињела.

Јер у противном, промотер таквог модног стила уместо жељеног утиска који жели да остави, изгледао би као Квазимодо, или какав други гротескни или карикатурални лик.

Још ако је на сакоу свежа рупа од уклоњеног беџа са Шешељевим ликом, затворена беџом са ликом Тонија Блера или неког из породице Сорош, наш Квазимодо би био пример сваког неукуса. На све ово, као јагодицу на шлагу, ваља додати да дојучерашња шајкача, пардон шубара, није замењена финим и господским европским цилиндром, већ најобичнијом балканском фантомком, на коју нит иде кокарда, нит иду европске звезде, али после коалиције са Рамушом Харадинајем савршено пристаје кече. А када само и летимично баците поглед на обућу оваквог човека, уместо опанака са закривљеним врхом, или бљештавог сјаја неких европских лакираних ципела, поглед вам се заустави на козачким чизмама које сам иду ка руској степи и Кремљу.

Велика је то мука кад после година и година оданог ношења беџа са ликом Шешеља у свим приликама и неприликама, власник тог знамења чежњиво упакује тај беџ заједно са чланском картом Српске радикалне странке у најскривенију фиоку у свом дому. Јер на гардероби остане рупа као подсећање шта је некада лежало на срцу и за кога је то срце куцало 24 сата. Могу да замислим, каква тек рупа настаје на моралној структури једне личности, кад преко ноћи одбаци зарђалу кашику и мапу са јасно исцртаном границом код Карлобага, па се у Европу запути булеваром Зорана Ђинђића, све кришом бацајући поглед на таблу са његовим називом, не би ли се каквим чудом још једном указао назив Булевар Ратка Младића.

А у тој Европи чека га трпеза, са менијем сачињеним од свих оних папазјанија које су деценијама сервиране грађанима Србије, уз велику зарђалу кашику, којом би ту пред домаћином ваљало покусати све то што се годинама крчкало у узаврелом балканском лонцу, додатно подгреваном мржњом, насиљем, шовинистичким бесом. Све оно што су прегалачке руке закувавале свих ових година, сада сервирано чека главног кувара, обученог у фрак навучен преко шињела, без лептир машне. Док га сви присутни крај трпезе бодре да умочи зарђалу кашику у сопствено кулинарско дело и умеће, и крене да жваће оно што је сам кувао, он би да то сервирано јело подели са грађанима Србије и опозицијом која га је двадесет и кусур година упозоравала да му је мени погрешан, запршка љута а одабране намирнице неисправне. Дељење те садржине из тањира он свакако не ради из племенитих и несебичних побуда, у намери да са неким нешто подели, већ ваља то јело како год је могуће потурити још неком. Макар опозицији да дува у те сплачине, како се халапљива уста и наглашене усне не би опекле о врело јело које се пуши на трпези.

Посебна мука је што уз европску трпезу, важи и европски бон тон. Нема сркања, нема мљацкања, нема дробљења хлеба, кашика у десну руку. Уз пријатно и прве залогаје, следи и угодан разговор са домаћинима, са погледом на упражњену столицу за још једног госта на вечери, на којој пише Косово, уз обилато коришћење оних тако страшних и непознатих речи као што су људска права, поштени избори, медијске слободе, регионално помирење, који ће са свих страна запљуснути конзумента овог јела, чим се та столица попуни, а тањир испразни. Најстрашније је што они некада тако умилни и рески тонови на немачком, типа седи, шени, укрсти прсте, исправи се, браво тако, пружи шапу, дај Косово, више не одјекују салом за ручавање, јер велика заштитница и тутор, има проблема са четвртим мандатом у својој земљи и нарастајућим незадовољством оних који у орманима траже своје шињеле. За које је онај радикалски јагњеће крзно.

А размишљања да се у таквој атмосфери демонстративно устане од стола, да се театрално преврне тањир, уз оно детињасто, ја ово нећу да једем, јер вам ја ово нисам ни тражио, може да се заврши врло непријатно. На пример измицањем столице од стране домаћина, која би преко ноћи била замењена зеленом пивском гајбицом испред сеоске продавнице на којој чак и не пише оно препознатљиво ''Светски а наш''. Спасоносно решење би било да уплаканим тоном за све оптужи злу опозицију и распише изборе. Али онај Американац што једе кинеским штапићима, јасно је казао да ће у том случају, очас посла познатом магијом те штапиће претворити у тољагу, на чијем крају чак више и не виси шаргарепа, уз обилато коришћење исте у сврху и те како делотворне антиреуматске терапије негде око Л 4 и Л 5 пршљена. То би се као и увек завршило повратком за трпезу јогунастог јуноше, који би пред запањеним домаћинима још тражио и репете.

Док се велика порција вреле каше непријатно пуши на столу, а зарђала кашика тупо одјекује о европски сто, време за обедовање неумитно цури. Како помоћи нема ниоткуда и ни од кога, спасоносно решење можда лежи у неком од унутрашњих џепова и топлини радикалског шињела међу гомилом рецепата за припрему оваквих јела. Можда је баш ту, у неки од џепова спакован неки нови Пуниша Рачић који би могао за симболичну надокнаду да направи неки озбиљнији инцидент у Скупштини Србије који би послужио као алиби за расписивање избора. После кога би наш јуноша могао да каже, ево ја хоћу све ово да поједем, али ми ови не дају, па ви размислите да ли желите да ме овакви замене за столом.

Једини је проблем што би грађани Србије сити свега а жељни свачега, а највише нормалне и слободне земље, лако могли и сами да се дохвате штапића који тако лако прерастају у тољагу. Многима би тада пресело.

А ту већ више нема шињела који би помогао.

Аутор је члан ДС и бивши народни посланик

(Извор: Данас)

Повезане вести

Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Згодно је бити министар Вујовић

Вршац, 15. децембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Зашто је посланик Балша Божовић (ДС) оптужен за нешто чега нема у скупштинском стенограму Баш је згодно бити министар у Влади...
Балша Божовић (Фото сервис ДС, архива)

Божовић: Одсуство реакције је подршка фашистима

Београд, 14. децембра 2017.Народни посланик и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове Балша Божовић захтева од министра унутрашњих послова Небојше Стефановића да...
Горица Мојовић (Фото сервис ДС, архива)

Пара има само за мегаломанске спектакле

Београд, 13. децембра 2017.Ауторски текст Горице Мојовић за Данас Буџет за културу 2018. мањи је за 360 милиона динара у односу на прошлогодишњи * Само за годишњице Миланског едикта и...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Драган Шутановац вратио награду „Најевропљанин“

Београд, 12. децембра 2017.Драган Шутановац, председник Демократске странке, вратио је награду „Најевропљанин“, коју је добио у 2010. години за успешно спроведену реформу...
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

За ким звони скупштинско звонце

Крушевац, 11. децембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Српска напредна странка свесно унижава парламент у очима јавности Као посланик у Народној скупштини Србије у три мандата, детаљно...