ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Трансплантација Ђинђића на Вучића

- A +
Живкo Грозданић Герa (Фото архива) Београд, 10. новембра 2017.

Ауторски текст Живка Грозданића Гере за Данас

Поводом конкурса за подизање споменика покојном лидеру ДС

Један конкурс који је у суштини тендер, или јавна набавка, толико је заталасао Србију, да би и Зоран Ђинђић, вероватно нешто написао о томе. Конкурс за идејно решење споменика Зорану Ђинђићу у Београду поделио је Србију до даске. Полемика у јавности је попримила карактер културног догађаја високог ризика. Одмах на почетку, морам да кажем зашто нисам за овај споменик-конкурс. У ствари, кад је био расписан конкурс, моје колеге су ме гањале да се пријавим и победим. Просто и једноставно. Исто као што је и Мрђан Бајић дошао са Биљаном, покупио документацију, прочитао услове конкурса, сео, нацртао, фантазирао, филозофирао, послао и победио. И тачка. Тако сам могао и ја, могли су Раша Тодосијевић и Кека, Бранка Анђелковић и Бранко, Милица Томић и Трша, Зоран Поповић, Јасна Тијардовић и Уна... Сви смо могли да учествујемо на конкурсу и победимо. Али нисмо.

Међутим, разлика између оних који су конкурисали и нас који са гнушањем све ово гледамо и читамо, сада је толико велика, да расправа о споменику прераста у уметнички покрет. Давно сам говорио својим колегама уметницима, крајем 80-тих година прошлог века, кад су се спремали да иду на Газиместан, а било их је, да се ману ћорава посла. Одласком на Газиместан сј...ће се до краја живота. И данас, када су скапирали да им је одлука о одласку на Газиместан највећи промашај у животу, касно је. Нема те воде и хемије која ту флеку може да избрише.

Е, тако је и сад са овим конкурсом за споменик Зорану Ђинђићу. Просто речено, није требало учествовати. Мрђан Бајић, Биљана Србљановић и сви политички дефинисани људи, није уопште требало да помисле да учествују у тој пљачки дискурса Зорана Ђинђића.

Преведено на политички терен - расписивање конкурса за споменик Ђинђићу је само још једна мала пљачка у великој историјској пљачки демократске Србије, односно, Демократске странке. Александар Вучић је ушао у политички харач, допринео својим деловањем у Српској радикалној странци да се Ђинђић уклони и онда по некој шеми почео да пљачка Демократску странку, да је убија као што су убили и Ђинђића. Опљачкао је програмске циљеве ДС-а, населио се у њу и почео да глумата Ђинђића, да тумачи Европу и да нас води ка њој. Сатире је и даље, хоће семе да јој затре.

Питање морала је има ли било ко, ко је био на страни Зорана Ђинђића, јавно или приватно, право да покуша да учествује на овом конкурсу. Нажалост, по мени, и Мрђан Бајић и Биљана Србљановић су нехотични саучесници пљачке столећа коју Вучић и даље свакодневно ради сатанизујући Демократску странку и све остале. Ово што пишем није писање члана ДС-а, већ објективизирање низа догађаја који су иза и испред нас. Вучић је, нажалост, постао дискурс, појава и феномен у контексту постмодерне Србије која конфискује целокупно наслеђе ДС-а и рециклира га као дилетант без преседана. У том процесу рециклаже своје радикалске прошлости, дошао је на ред и конкурс за споменик Зорану Ђинђићу.

Александар Вучић прави себи споменик, а овај конкурс је заправо конкурс за Вучићеву главу. Вучић је одавно уфуран да је он тај који ће наставити тамо где је Ђинђић стао и сад себи подиже споменик. Ђинђић је његов мозак. У земљи Србији Александар Вучић неговањем накарадног наратива о себи гради споменик самом себи. Градња споменика је наратив о Вучићевим епохалним достигнућима на путу ка Европи. И зато је подизање споменика Ђинђићу за време Вучићеве владавине етичко, не естетско питање. И ту све престаје. Или почиње.

Зато сам против тога да се учествује на овом конкурсу. Против тога сам да се настави пресађивање Ђинђићеве главе на тело Вучића. Против тога сам да се са Вучићем било шта ради. Игнорисање овог конкурса је лустрација једне политике. И зато Мрђан Бајић и Биљана Србљановић морају да врате ову награду и одустану од идејног решења. Ј...ш тамо неку причу о томе како Држава, а не Вучић подижу споменик, то је наивно. Па где Биљана види државу од Вучићеве сенке, где она види процес транзиције једног руралног друштва у модерно, где је она то све видела, осим ако не гледа Пинк?!

Опасност србијанског друштва да се створи неки лажни модернизам под вођством Александра Вучића је огромна, зато што он и његови сарадници суштински не знају где су и шта раде. Он и његова братија су дилетанти које треба лустрирати. Враћање награде би био шамар Вучићу да би звечало све до Брисела.

Аутор је слободни уметник

(Извор: Данас)

Повезане вести

Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

Вучићеве сеансе и непријатељски зачини

Крушевац, 20. новембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Упутство за употребу страха по рецепту Српске напредне странке У Србији, у којој се грађани од малена плаше убитачним...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац: Замајавали грађане иако су знали да неће расписати изборе

Београд, 18. новембра 2017.Председник Демократске странке (ДС) Драган Шутановац изјавио је данас да су напредњаци на челу са Александром...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Кад се правиш да не видиш како комшији ломе воћњак

Нови Сад, 16. новембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за портал Аутономија Не потцењујте 5.000 динара које је Вучић пре неки дан поделио српским пензионерима. То је...
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

Одговор антисрбина из Крушевца

Крушевац, 10. новембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Одговор Александру Чепурину, амбасадору Руске Федерације * Ни нашим непријатељима нисмо бројали крвна зрнца, да видимо ко су и од...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото: Н1, архива)

Шутановац: Унутрашњи дијалог служи за прање савести

Београд, 8. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац оценио је да је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, који је покренуо председник Србије...