ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Одговор антисрбина из Крушевца

- A +
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива) Крушевац, 10. новембра 2017.

Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас

Одговор Александру Чепурину, амбасадору Руске Федерације

* Ни нашим непријатељима нисмо бројали крвна зрнца, да видимо ко су и од којих су, а камоли пријатељима који нас у кућу позову. При томе, никада нисмо бирали домаћина или старешину туђе куће

Амбасадор Руске Федерације у Србији пре неки дан је нас из опозиције назвао антисрбима. Себе сматрам опозицијом овој власти јер је за мене неприхватљива коалиција СНС са Рамушом Харадинајем.

Такође мој систем вредности изграђен је на поштовању слободе сваког грађанина ове земље, на неприкосновеној владавини људских права, на универзалним вредностима на којима почивају савремене европске демократије, а што је све супротно политичком деловању СНС, те себе с правом сматрам опозицијом данашњој власти у Србији. Уз то председник државе Србије, Александар Вучић, никада се није изјаснио и дистанцирао од најстрашнијег периода власти у новијој историји Србије у којој је учествовао као министар информисања. Ту епоху су обележили ратови, прогони, убиства политичких противника, насиље, санкције, застрашујући пораст организованог криминала, праћени економским суновратом, моралним посртањем и националним пропадањем, које је свој врхунац доживело НАТО окупацијом Косова и Метохије.

Немам потребу да на овај начин доказујем своју припадност српском роду, али понекад је важно да човек госту у својој кући укаже где је дошао и ко му је указао гостопримство. Моји преци су пореклом из села Сугубине из Старе Србије код Ивањице. Почетком Руско-аустријско-турског рата, 1735. године, мој предак Паун Јовановић поби турске харачлије и ивањичког бега, те се Стари Влах, Радешковина, Сугубине и овај део Србије дигоше на устанак. У другој великој сеоби Срба моји преци избегоше у околину Чачка у село Пријевор, а одатле после још једног сукоба са османлијским завојевачима, свише гнездо под Овчаром у селу Дучаловићи. У време Кочине Крајине 1787. године чувши зов слободе, Јован Пауновић из Дучаловића са четири сина стаде под крсташ барјак српства и оде у још један бој за слободу. Столетне шуме код Тополе и данас чувају његов незнани гроб. У великој сечи кнезова, 1804. године, Турци пођоше и у Дучаловиће, не би ли посекли и на коље набили главе Јованових синова. Ту под Овчаром гробна места нађе двадесет завојевача. Од турских хаљина, Јованови потомци сашише крсташ барјак од беле свиле са три црвена крста, симболом Голготе, те се одазваше бојном покличу вожда Карађорђа. На Чегру 1809. мученичком смрћу пострада и Вук Јовановић а његова глава почива са витезовима српства узидана у Ћеле кулу у Нишу. На Цвети 1815. поново се разви крсташ барјак из Дучаловића у Такову. У боју на Љубићу пострада и Чедомир син Јованов спасавајући барјак Танаска Рајића. Освајајући Рудник са Арсенијом Ломом, Миливоје Јовановић сам савлада тројицу турских мегданџија. По Миливоју се ми и дан-данас презивамо Миливојевићи.

У времена мира, на падинама Овчарско-кабларске клисуре, руке мојих предака са осталим Србима из драгачевског краја обновише, одбранише и сачуваше десет манастира. Тих десет драгуља у круни Овчарско-кабларске Свете горе брусише и руке монаха и игумана који пре него ли примише монашки постриг, живеше световним животом у Дучаловићима као Миливојевићи.

На бојни поклич краља Петра Првог Карађорђевића у Први и Други балкански рат одазва се петнаест Миливојевића. У строј српства стадоше и у Великом рату 1914.

Костима дванаест Миливојевића уз милион других српских бесмртника омеђене су границе српства на Балкану. Мој прадеда Чедомир почива на Зејтинлику а његов гроб под редним бројем 5493 поред кандила осветљава и сјај Карађорђеве звезде са мачевима. Његов син а мој деда Божидар командовао је у јуришу српских добровољаца приликом пробоја Солунског фронта на потезу Западног Ветерника. Још увек српска поколења памте његову команду: "Војници, јунаци, на нож, на сабљу, у огањ и ватру за славу и част Србије, за мном, браћо, слобода нас зове!"

Божидар Миливојевић троструки је носилац Карађорђеве звезде са мачевима, три пута је одликован Златном Обилићевом медаљом за храброст и Орденом белог орла са мачевима. По ослобођењу Србије мој деда је 29. маја 1923. године оженио Милеву Мицу Димитријевић, братаницу проте Стевана Димитријевића, оснивача и првог декана Богословског факултета. Прота Стеван предавао је петорици српских патријарха, Варнави, Гаврилу Дожићу, Герману, Павлу и садашњем Иринеју. Уз то био је предани патриота, који је формирао прву комитску чету у Скопској Црној Гори 1904. године. Из Русије је 1918. спасио неколико хиљада белогардејаца организујући њихову евакуацију у Србију. Са Ђорђем Рошом спречио је преузимање манастира Хиландар од Грка.

Мој брат Слободан Миливојевић током НАТО агресије био је у јединици која је уклањала касетне бомбе, проверавајући садржај касетних и других бомби на присуство радиоактивних материја.

Ја сам одликован од стране Српске православне цркве Орденом цара Константина због помоћи при обнови цркве Лазарице. Као припадник Горске службе спасавања учествовао сам у око хиљаду спасилачких акција.

Можда смо по вашим мерилима ми недовољно Срби, можда смо по вама вазда троми и лењи када је реч о жртвовању зарад отаџбине, можда смо и недостојни да испунимо ваше критеријуме за пријем међу српски род. Али ето, ми се нашом крвљу уписасмо у наше матичне књиге, а нашим делима запечатисмо потврду о држављанству Србије. Ни нашим непријатељима нисмо бројали крвна зрнца, да видимо ко су и од којих су, а камоли пријатељима који нас у кућу позову. При томе, никада нисмо бирали домаћина или старешину туђе куће.

Још као деца научени смо да се на звезде не може пљунути, ал се може пробати. Мада тај ко то проба увек остане попљуван, јер му се сопствена пљувачка врати на чело.

Па ако вас пут нанесе ка Крушевцу, господине Чепурин, били бисте радо виђен гост у кући Миливојевића.

Аутор је члан ДС и бивши народни посланик

(Извор: Данас)

Повезане вести

Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

Вучићеве сеансе и непријатељски зачини

Крушевац, 20. новембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Упутство за употребу страха по рецепту Српске напредне странке У Србији, у којој се грађани од малена плаше убитачним...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Кад се правиш да не видиш како комшији ломе воћњак

Нови Сад, 16. новембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за портал Аутономија Не потцењујте 5.000 динара које је Вучић пре неки дан поделио српским пензионерима. То је...
Живкo Грозданић Герa (Фото архива)

Трансплантација Ђинђића на Вучића

Београд, 10. новембра 2017.Ауторски текст Живка Грозданића Гере за Данас Поводом конкурса за подизање споменика покојном лидеру ДС Један конкурс који је у суштини тендер, или јавна набавка, толико...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

„Тако је стигло одгоре“

Вршац, 7. новембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Реченица која је постала универзални одговор у Вучићевој Србији Прва ствар коју је новопостављена „в. д.“ директорка Градске библиотеке у Вршцу...
Председник Демократске странке Драган Шутановац одговарао на питања грађана на Фејсбук страници Данаса (Фото: Данас)

Драган Шутановац: Србија је у ванредном стању пуних пет година

Београд, 4. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац одговарао на питања грађана на Фејсбук страници Данаса Мислим да је...