ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Воз у 15:10 за Јуму

- A +
Балша Кашћелан, председник Ресорног одбора ДС за правна питања, државну управу и локалну самоуправу Београд, 28. септембра 2017.

Ауторски текст Балше Кашћелана за Данас

Не тако давно садашња позиција а ондашња опозиција нас је убеђивала како у Србији треба да постоје две јаке стожерне странке преко чијих политика би се артикулисале жеље огромне већине бирача. Међутим, после доласка на власт тадашње опозиције, све је учињено да се финансијски и медијски уништи до темеља Демократска странка. Демократска странка је оптужена да је за време њене дванаестогодишње власти Србија опустошена и то прво економски па онда и морално, иако су демократе, никада саме, већ у коалицији владале непуних седам година. Ипак, тај цех, за све оно што се дешавало од петог октобра испоручен је искључиво Демократској странци, заједно и са оним годинама у којима ДС није био на власти. Занимљиво, нико од коалиционих партнера ДС-а, (без чијих уцена је тешко могла која одлука Владе проћи), није учествовао у плаћању тог истог цеха.

Данас се Демократска странка налази на коленима, гажена неизгажена, ломљена несломљена, паљена незапаљена... и као таква чека еутаназију. Владајућа странка видећи да је у питању жилавији противник него што је очекивала, (а у жељи да угаси једину странку која јој може организационо парирати), убедила је некадашње бирачко тело Демократске странке како је ДС превазиђена и анахрона друштвена појава, како јелте, партије не треба да постоје (осим наравно владајуће), и да ће све њихове проблеме решити ad hoc удружења грађана којима се гаде политичке странке.

Ова теза коју промовише већина новонасталих удружења је веома занимљива посебно имајући у виду да ми живимо у земљи где политички систем подразумева између осталог вишестраначки систем и непосредне изборе. Морамо ради истине рећи, да је настанак и развој политичких странака неодвојив од представничке демократије и од бирачког права грађана. Као што је и у земљама Западне Европе однос демократије и политичких странака уско повезан, тако су и у земљама Јужне Европе политичке странке одиграле кључну улогу у процесу настанка и стабилизације демократије. Ако нам данас, политичке странке не ваљају, и као такве их треба угасити, да ли се то односи само на Демократску странку или и на остале опозиционе и позиционе странке? Ако се залажемо за гашење политичких странака, да ли се онда залажемо и за гашење осталих институција које су неодвојиве од политичког система? Шта је онда алтернатива овоме? Зборови радних људи и доношење одлука у амфитеатрима широм земље?

Наравно, ову тезу о превазиђености странака, владајућа странка је вешто и мудро пласирала медијским спиновима који су сервирани искључиво опозиционом бирачком телу (верујем да у бирачком телу владајуће странке не постоји нити један појединац који мисли да је његова странка превазиђена друштвена творевина), из простог разлога што знају да незадовољство грађана мора кулминирати на један или други начин, па је боље то незадовољство артикулисати кроз лабава и неорганизована и у сваком тренутку подложна контроли удружења грађана. Врли представници новоформираних удружења, мислећи да је точак историје њих случајно избацио на површину, одједном постадоше искључиви борци и заштитници грађанских права гадећи се макар и симболичног руковања са опозиционим странкама. Интересантно је приметити да у једној Енглеској или Сједињеним Америчким Државама нико, или готово нико, од тамошње јавности не мисли да Енглеској или САД-у није потребна Лабуристичка или Демократска странка и да их треба угасити сада када више нису на власти. Напротив, дебате које се тамо воде, воде се са циљем да се помогне и удахне нова снага и нове идеје Лабуристичкој тј. Демократској странци. У земљи Србији, велики број потенцијалних наследника окупљених у разне покрете и удружења станодаваца, риболоваца и сл., гледа да сахрани пре времена Демократску странку и да на таласу општег незадовољства, спаљивањем институције основане 1919. године, постану доносиоци одлука.

Шта ће урадити Демократска странка, и има ли снаге шта да уради... хоће ли бити симболике са филмом из наслова текста? Да ли је пад са власти довољан разлог да нестане, или је можда у праву академик Петар Бокун који каже да је пад са власти успех за странку ако из тога нешто научи.

Балша Кашћелан, председник Ресорног одбора ДС за правна питања, државну управу и локалну самоуправу

(Извор: Данас)

Повезане вести

Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac (Foto arhiva)

Драган Шутановац: ДС зна да води Београд

Београд, 10. децембра 2017.Председник Демократске странке говори за Данас о политичкој сцени, опозицији и власти "Размишљамо о томе да кампања, ако будем кандидат, крене са тог пашњака....
Балша Божовић (Фото сервис ДС, архива)

Божовић: Појединци из врха градске власти присуствовали рушењу у Савамали

Београд, 6. децембра 2017.Посланик Демократске странке (ДС) Балша Божовић изјавио је да су рушењу објеката у београдском...
Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Непоуздан систем заштите у ванредним ситуацијама

Београд, 5. децембра 2017.Ауторски текст Петра Радојчића за Нови магазин Србија још није успоставила поуздан систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и...
Шутановац: И Вучић је свестан да само ми можемо да га победимо

Шутановац: И Вучић је свестан да само ми можемо да га победимо

Шабац, 2. децембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац на главном одбору странке, који се одржава у Шапцу, рекао је да је...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Шамари политичког комесара

Вршац, 1. децембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Трагом посланичког питања да је координатор напредњака "лупао" по Вршцу Пре недељу дана Мариника Тепић, посланица Нове странке, у делу седнице...