ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Гордана Чомић: Чије је наше Косово*?

- A +
Гордана Чомић, народна посланица Демократске странке (Фото: www.mc.rs, архива) Београд, 23. августа 2017.

Ауторски текст Гордане Чомић

Разговор о томе шта нам се, како и зашто све догодило с Косовом* неће ни за длаку променити чињенице о Косову* данас, а покренут је зато да међу собом разјаснимо све те чињенице и покушамо да сагледамо како ће Албанци и Срби живети у будућности.

Тако би бар требало да буде.

Шта су чињенице о Косову*, чије је de iure, а чије de facto, и на шта се све Србија већ обавезала кад је Косово* у питању?

Све обавезе Србије везане за нормализацију односа од 2009, преко 2011, 2013. и 2015. произилазе из одлука донетих у Србији, а прихваћених и у УН и у Бриселу, у Европској комисији, и све су садржане у Поглављу 35, чијим отварањем је почео процес приступања Србије ЕУ.

Садржај Поглавља 35 је свима доступан и никога не занима, нити било ко сматра да тај садржај има било какве везе са предложеним „разговором и дијалогом“ о будућности нормализације односа.

А чињенице из Поглавља 35 могу бити предмет „накнадних разговора“ само у случају да Србија самостално одлучи да прекида процес европских интеграција, ставља ван снаге Резолуцију о придруживању и цео процес реформи од 2001, односно 2003. до данас.

Предлог разговора о Косову* за сада личи као да се „сви праве да Поглавље 35 не постоји“ и да ћемо, уз најшире могуће учешће свих, кренути од некаквог „белог папира“ на којем би на крају требало да буде одговор на питање „чије је наше Косово*?“. Осим што то не одговара чињеницама, не личи за сада ни на шта друго сем на кампању која се од ранијих кампања о Косову* разликује једино по умекшаном речнику вербалног насиља, с извесношћу да су године отворених сукоба окончане за прилично дуг период у будућности.

Али речник остаје митски, намерно, уместо да постане политички и сав од садржаја Погавља 35.

Споразуми из Подглавља 35 су о изборима, Заједници српских општина, полицији, правосуђу, телекомуникацијама, енергетици, цивилној заштити, официрима за везу, царинским питањима, интегрисаном управљању административном линијиом и заједничким прелазима, слободи кретања, мосту у Митровици, регионалној сарадњи, признавању универзитетских диплома, сарадњи са EULEX-ом са обавезом доношења „даљњих споразума“, па све до свеобухватне нормализације, односно „правно обавезујућег документа“ који би имао сагласност двеју страна.

О прихваћеном у Поглављу 35 нема преговора, има само надзора над применом и роковима у којима ће споразуми бити примењени.

И о тој примени споразума може бити разговора и институционалног дијалога, такав је дијалог неопходан ако желимо да се легитимишемо као друштво чврсто решено на реформе којима се гради владавина права и поштују међународне обавезе.

Други ток дијалога може да се води о садржају својеврсног „белог папира“ који је у Поглављу 35 означен као „правно обавезујући документ“ и само личи да је сасвим „бео и празан“, али у суштини је исход свих примењених споразума из Поглавља 35. Део дијалога о томе мора бити институционалан, а део може бити вођен на најширој основи с правом сваког да каже свој став, али и обавезом сваког да прочита Поглавље 35 да би уопште било дијалога, а не паралелних монолога којима нико никог не слуша, већ сви саопштавају своје жеље, емоције и историјске рефлексије о стварима које одавно не постоје.

Када би постојала решеност за политички дијалог било би неколико доказа о томе:

1) Сви саговорници би знали шта пише у Поглављу 35

2) Платформе којима се информише и извештава о таквом дијалогу имале би детаљно објашњење о Поглављу 35

3) Институције би имале јасан план за своје улоге у дијалогу, неке Уставом, неке законима, а неке дефинисане самим споразумима

За сада нема доказа о таквој решености, а има свих других метода које смо, у разним верзијама, већ гледали како се користе уместо дијалога, а са именом дијалога на омоту наших добрих намера.

Дијалог о Косову*, колико год тежак био свим учесницима, сведоцима, посматрачима и саговорницима, носи у себи једну добру могућност, а она је у шанси да Србија одустане од етике добрих намера и почне градити етику одговорности у политичким и друштвеним процесима.

То није процес који ће нам даровати осећање правде, али је незамењив за изградњу владавине права у Србији. Велико искушење тог процеса је то што се мора научити колики дубок уме да буде јаз између правде и владавине права и колико дисциплине и самодисциплине је потребно за прави дијалог.

Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине Републике Србије. Народна посланица из редова Демократске странке од 2000. године.

(Извор: europeanwesternbalkans.rs)

Повезане вести

Демократска странка

Подршка Харадинају доказ Вучићевог лицемерја

Београд, 9. септембра 2017.Демократска странка сматра да је од избора да не учествују у креирању своје будућности за Србе на Косову горе само да учествују у власти без принципа и...
Председник Покрајинског одбора Демократске странке за Војводину Мирослав Васин (www.vojvodina.gov.rs, архива)

Мирослав Васин: Запад подржава лопове идеја ДС

Нови Сад, 16. августа 2017.Ауторски текст Мирослава Васина за Данас У Србији постоји стотине хиљада људи којима је политичко прелеташтво постало занимање Из искуства ћу рећи...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац: Вучић производи проблеме, па глуми миротворца

Београд, 11. августа 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац сматра да је председник Србије Александар Вучић "разапет између прошлости и...
Драгољуб Мићуновић (Фото: Данас, mc.rs, архива)

Драгољуб Мићуновић: Нема дијалога на лажима

Београд, 10. августа 2017.Интервју Драгољуба Мићуновића за Време Позив на „унутрашњи дијалог о Косову“ добро је дошао, који би одговоран политичар и јавни делатник био против...
Народна посланица Демократске странке Наташа Вучковић (Фото: Н1, архива)

Наташа Вучковић: Унутрашњи дијалог - да ли га је било и да ли ће га бити

Београд, 9. августа 2017.Ауторски текст Наташе Вучковић Иако је Александар Вучић почетком јуна ове године први пут изјавио...