ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Гордана Чомић: Чије је наше Косово*?

- A +
Гордана Чомић, народна посланица Демократске странке (Фото: www.mc.rs, архива) Београд, 23. августа 2017.

Ауторски текст Гордане Чомић

Разговор о томе шта нам се, како и зашто све догодило с Косовом* неће ни за длаку променити чињенице о Косову* данас, а покренут је зато да међу собом разјаснимо све те чињенице и покушамо да сагледамо како ће Албанци и Срби живети у будућности.

Тако би бар требало да буде.

Шта су чињенице о Косову*, чије је de iure, а чије de facto, и на шта се све Србија већ обавезала кад је Косово* у питању?

Све обавезе Србије везане за нормализацију односа од 2009, преко 2011, 2013. и 2015. произилазе из одлука донетих у Србији, а прихваћених и у УН и у Бриселу, у Европској комисији, и све су садржане у Поглављу 35, чијим отварањем је почео процес приступања Србије ЕУ.

Садржај Поглавља 35 је свима доступан и никога не занима, нити било ко сматра да тај садржај има било какве везе са предложеним „разговором и дијалогом“ о будућности нормализације односа.

А чињенице из Поглавља 35 могу бити предмет „накнадних разговора“ само у случају да Србија самостално одлучи да прекида процес европских интеграција, ставља ван снаге Резолуцију о придруживању и цео процес реформи од 2001, односно 2003. до данас.

Предлог разговора о Косову* за сада личи као да се „сви праве да Поглавље 35 не постоји“ и да ћемо, уз најшире могуће учешће свих, кренути од некаквог „белог папира“ на којем би на крају требало да буде одговор на питање „чије је наше Косово*?“. Осим што то не одговара чињеницама, не личи за сада ни на шта друго сем на кампању која се од ранијих кампања о Косову* разликује једино по умекшаном речнику вербалног насиља, с извесношћу да су године отворених сукоба окончане за прилично дуг период у будућности.

Али речник остаје митски, намерно, уместо да постане политички и сав од садржаја Погавља 35.

Споразуми из Подглавља 35 су о изборима, Заједници српских општина, полицији, правосуђу, телекомуникацијама, енергетици, цивилној заштити, официрима за везу, царинским питањима, интегрисаном управљању административном линијиом и заједничким прелазима, слободи кретања, мосту у Митровици, регионалној сарадњи, признавању универзитетских диплома, сарадњи са EULEX-ом са обавезом доношења „даљњих споразума“, па све до свеобухватне нормализације, односно „правно обавезујућег документа“ који би имао сагласност двеју страна.

О прихваћеном у Поглављу 35 нема преговора, има само надзора над применом и роковима у којима ће споразуми бити примењени.

И о тој примени споразума може бити разговора и институционалног дијалога, такав је дијалог неопходан ако желимо да се легитимишемо као друштво чврсто решено на реформе којима се гради владавина права и поштују међународне обавезе.

Други ток дијалога може да се води о садржају својеврсног „белог папира“ који је у Поглављу 35 означен као „правно обавезујући документ“ и само личи да је сасвим „бео и празан“, али у суштини је исход свих примењених споразума из Поглавља 35. Део дијалога о томе мора бити институционалан, а део може бити вођен на најширој основи с правом сваког да каже свој став, али и обавезом сваког да прочита Поглавље 35 да би уопште било дијалога, а не паралелних монолога којима нико никог не слуша, већ сви саопштавају своје жеље, емоције и историјске рефлексије о стварима које одавно не постоје.

Када би постојала решеност за политички дијалог било би неколико доказа о томе:

1) Сви саговорници би знали шта пише у Поглављу 35

2) Платформе којима се информише и извештава о таквом дијалогу имале би детаљно објашњење о Поглављу 35

3) Институције би имале јасан план за своје улоге у дијалогу, неке Уставом, неке законима, а неке дефинисане самим споразумима

За сада нема доказа о таквој решености, а има свих других метода које смо, у разним верзијама, већ гледали како се користе уместо дијалога, а са именом дијалога на омоту наших добрих намера.

Дијалог о Косову*, колико год тежак био свим учесницима, сведоцима, посматрачима и саговорницима, носи у себи једну добру могућност, а она је у шанси да Србија одустане од етике добрих намера и почне градити етику одговорности у политичким и друштвеним процесима.

То није процес који ће нам даровати осећање правде, али је незамењив за изградњу владавине права у Србији. Велико искушење тог процеса је то што се мора научити колики дубок уме да буде јаз између правде и владавине права и колико дисциплине и самодисциплине је потребно за прави дијалог.

Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине Републике Србије. Народна посланица из редова Демократске странке од 2000. године.

(Извор: europeanwesternbalkans.rs)

Повезане вести

Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Шутановац одговорио Зорани Михајловић: Док су неки палили град, ја сам бранио Б92

Београд, 9. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац реагујући на оптужбе министарке Зоране...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото: Н1, архива)

Шутановац: Унутрашњи дијалог служи за прање савести

Београд, 8. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац оценио је да је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, који је покренуо председник Србије...
Председник Демократске странке Драган Шутановац одговарао на питања грађана на Фејсбук страници Данаса (Фото: Данас)

Драган Шутановац: Србија је у ванредном стању пуних пет година

Београд, 4. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац одговарао на питања грађана на Фејсбук страници Данаса Мислим да је...
Демократска странка

Демократска странка подржала Оливера Ивановића на локалним изборима на Косову и Метохији

Београд, 16. октобра 2017.Председништво Демократске странке донело је једногласну одлуку да на...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото архива)

Драган Шутановац: Фингирани дијалог

Београд, 12. октобра 2017. Ауторски текст Драгана Шутановца за НИН Непријатна бука и глуви телефониМедијски игроказ приликом избора мандатарке открива суштину дијалога који Вучић иницира, јер показује да је питање избора било ког функционера небитно зато што је он и...