ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Драгољуб Мићуновић: Земља контејнера и лептири око жишка власти

- A +
Драгољуб Мићуновић (Фото: www.dw.com) Београд, 14. августа 2017.

Интервју Драгољуба Мићуновића за DW

Опозиција мора да тражи шансу у подршци оних који су гурнути на дно друштва, каже у разговору за DW Драгољуб Мићуновић. Говорио је и о пресвученим радикалима, јурњави за влашћу, косовском миту и европском цинизму.

У једном недавном интервјуу сте практично успут поменули оно што је у чаршији јавна тајна: да је Демократска странка кумовала цепању радикала и настанку Српске напредне странке. Ваше млађе колеге које данас воде ДС су брже-боље рекле да нису имале појма и да о томе нису одлучивали органи странке. Можете ли мало детаљније?

- Ништа није ишло званично, све се одигравало у неформалном смислу. Било је и неких међународних сугестија у циљу да се некако створи шири консензус око уласка Србије у ЕУ то јест решавање проблема Косова као услова. Бирачко тело је у анкетама било подељено, док смо у парламенту једва имали већину. Сугерисана нам је велика коалиција као у Немачкој. Морам признати да сам био против тога - коалицију можете имати ако имате макар један сегмент заједничког политичког става. Овде се ради о великој дивергенцији у разумевању демократије, међународних односа, будућности земље…

Кад је дошло до лома код радикала, демократе су гласале да радикали не могу да узму Томи Николићу и осталима мандате јер то није по закону и нисмо га избацивали из разних делегација у којима је био. Тома Николић је налазио у ДС неку врсту правне подршке од агресивних напада сопствене бивше странке.

Имамо данас једног бившег Тадићевог саветника који је веома приљежан у подршци Вучићу и тврди да је сјајно што су напредњаци преузели проевропску политику. Да ли бисте, када подвучете црту, рекли да је тадашње потпомагање настанка СНС било паметан потез?

- То је погрешан потез, као и претходни, када се правила коалиција са Социјалистичком партијом Србије. Њу није требало изводити као акт помирења јер је то значило штошта. Коалиција је могла да подразумева програм око којег се слажемо и парламентарну већину. Међутим они су од тога хтели да праве параду како би се СПС опрао, сликање у којем нисам хтео да учествујем, јер те приче све релативизују и остављају могућност да се изједначе жртве и џелати.

Колико је данас напредњачко „европејство“ одрживо? Теоретски, да сада Вучић опет буде против ЕУ, да ли би поново повукао огроман део бирача за собом?

- То је занимљиво питање јер овде имамо специфични конвертизам. Конвертити су постали потпуно легитимни, могу да буду непријатељи, али лако мењају дресове. Изгубљена је вредност политичких принципа и морала. Пре неки дан слушам шефа посланичке групе СНС који је био најватренији псовач Вучића. Он данас каже да то није мислио, али је говорио због партијске дисциплине. И ником ништа! Он је сада утицајан фактор у СНС.

У овој разореној држави је власт једина фабрика која још увек редовно исплаћује плату и то је најлукративније. Након што се друштво разбије на јединке и нестане вредносна кохезија, онда прагматичност добија на цени: ко је на власти, буди за њега, гласај за овог или онога - свеједно. А то говори о дубокој кризи једног рањеног друштва.

За немачке социјалдемократе које су у дугогодишњој кризи понекад се каже да су одиграле своју историјску улогу - данас мање-више сви мисле да Немачка треба да буде социјална тржишта привреда. Да ли може да се каже да је ДС одслужио своје, сада када скоро сви, макар декларативно, заговарају улазак ЕУ?

- Не бих рекао. Не ради се смо о приступању ЕУ тим пре што Европа, морам рећи, највише инсистира на питању безбедности - да се ствар са Косовом што пре легализује, да то буде држава са којом треба да имамо најбоље односе. Заташкавају се многе унутрашње реформе које су кључне - постојање опозиције, независност парламента, независност судства, борба против корупције... Дају се неки комплименти у стилу „Ви сте на добром путу“, али када се некоме учини да смо пришли преблизу доћи ће неки Јункер и рећи: „Не, не, то ћемо ипак да одложимо за нека друга времена.“

Овде више него икада постоји потреба за јаком и здравом Демократском странком. Тек треба да решимо нека елементарна питања попут успостављања институција, слободе медија, права својине, заустављања пљачке. Дешавају се ужасне ствари уграђене у облик личне владавине. Ако је ишта супротно демократији - то је владавина једног човека. Европа на то жмури. И Вучићу, и Орбану и многим другима.

Какво је данас стање опозиције?

- Кренимо од 2012. године - тада се на изборима практично обновила воља гласача од 2008. године, али се десило да је Тадић неочекивано у другом кругу изгубио председничке изборе. Онда је кренуло осипање - чак је и Љајић прешао, који је био на нашој листи. Настала је чудесна коалиција по принципу лептира који јуре око жишка јер је тамо власт. Велики део људи се и раније учлањивао у власт, а не у странку, и то је важило за све странке.

Друго, никада није сасвим престао кључни утицај тајне полиције - снажан је онај ко поседује досијее - што је посебно битно у земљи која је имитација владавине права. Преласком на страну власти ви бивате заштићени и фаворизовани, док ће други бити нападани. Тренутно немате хапшења или их има врло мало, али је на снази други начин уништавања људи познат из неких ранијих тоталитарних режима: савез таблоида и полиције. Ко год каже нешто, на њега се сруче клевете без икакве одговорности. У тој ситуацији креће осипање, које се десило и ДС-у, где се унутар странке прегрупишу они који заправо нису ушли у странку него у власт.

Сада се ипак за београдске изборе каже да су шанса за опозициону победу. Да ли Вам делује да опозиција може ту шансу да искористи или се поново исцрпљује у причи о колонама и могућим коалицијама?

- Нажалост, мислим да је на делу неорганизованост и себичлук појединих људи који изазивају апатију код бирачког тела. Парадокс је да незадовољство овом влашћу расте - то је сигурно - али с друге стране се не може ништа урадити са старим фигурама које су се показале недовољно чврстим и принципијелним и које су изгубиле поверење грађана. Шанса да такви спроведу обрт је сваким даном све мања. Догађаји избацују личности и стварају биографије. Имамо штрајкове и друге демонстрације незадовољства - можда ће то избацити неке нове личности које ће моћи да привуку масе.

Кад рекосте да догађаји стварају личности, једна таква је свакако Саша Јанковић - и њега је створио посао који је радио па му се власт сурово супротстављала. Да ли је довољно то што је он ново лице?

- Није довољно јер није био политичко лице. Био је заштитник грађана, политички неутрална личност, без политичког искуства и сопствене странке. Делимично захваљујући активној подршци ДС он је на председничким изборима добио много гласова. После тога је негде стао. Његов ослонац су биле јавне личности, а не партије и организоване групе попут синдиката, колико год да су они слаби. Али организација је организација - она уме нешто да уради. Један интелектуалац може да напише добар чланак, глумац зна да глуми, али слаба вам је то снага. Они можда могу да се појаве на неком митингу, али то је то. Имате интелектуалце који верују да могу да решавају ствари појединачно, као месије, а неки други су само воајери, већ тридесет година посматрају шта се дешава и помало критикују.

Често та интелектуална јавност - а да видите тек тог мехура на друштвеним мрежама - каже да опозицији треба неки магичан програм. Не делује да у овој земљи неко чита или се распитује о програмима, уосталом који је програм СНС? Какав би онда био рецепт за опозицију?

- Да иде тамо где су угрожени. Али они неће да се баве незапосленима - то некако није ин. А то је велика база, половина омладине је незапослена. Где је универзитетска омладина? Друго, дешава се злочин над радничком класом. Постоји све више потпуно очајних људи. Земља Србија више није пољопривредна где свако има рођаке на селу који би му донели врећу кромира да се прехрани. Данас, када те отпусте, остаје ти контејнер. Мора се дотаћи друштвено дно како би се видео ужас. Интересантно је да солидарности још има, али опозиција не успева да је пробуди. Солидарност се јави кад неко има болесно дете па онда људи дају паре да се лечи у иностранству. Али треба нам солидарност на вишем нивоу, свест да смо сви чланови једне заједнице, ту смо да једни о другима бринемо.

Проблем је умртвљено и уцењено друштво. Погледајте новинаре на које се ја понекад љутим, али ако нешто кажу, уредник ће им рећи: „Довиђења.“ Сви су запослени на одређено. Где ће онда? Биће изгубљени. Зато сагну главу и ћуте. Зато је много лакше направити диктатуру у Латинској Америци или на Балкану - над сиромашним становништвом које се може егзистенцијално угрозити.

Слушам напредњаке, кажу - имамо права да радимо шта хоћемо, за нас је гласао народ. А то је лаж - за њих је гласала једна четвртина пуноправних грађана. Друго, парламент не служи да већина намеће став већ да ради у служби свих грађана. Њима то није ни на крај памети, мисле, дочепали су се колача, имају нож, па секу како хоће. Мора доћи до осећања угрожености грађанина, његовог достојанства, па да се људи побуне. Дај, бре, побуните се!

Председник Вучић је најавио дијалог о Косову не дајући никакве конкретне идеје. Ви сте више пута рекли да Србија реално нема суверенитет над Косовом и да се треба заложити за аутономију за Север, црквена и културна добра, имовину Србије, мањинска права… Зашто активнији, млађи политичари - и у власти и у опозицији - само понављају паролу да је Косово Србија иако сви знају да де факто није?

- Сељаци су у Србији у доба Карађорђа и Милоша били неписмени, али са осећањем егалитаризма - сви су једнаки јер су сви обесправљени. Зато нико није могао да обнови феудализам. Али неписмена култура употребљава машту уместо документа. Разлика између маште и рационалног увида је у томе што машта дозвољава слободу - убијеш два Турчина, а причаш да си убио двеста па то опеваш уз гусле. Зато имамо сјајну епску поезију којој се дивила Европа. Имате митолошку свест, где се ништа не дешава, многе ствари су вечите и засноване на заклетвама. Рецимо епска поезија је записана у 19. веку, а прерађена је у мит из 14. века. Гуслар прича да десно стоји Вук Бранковић, а лево Милош Обилић, као да је био присутан. То је веома опчињавајуће. И нико не жели да буде Вук Бранковић.

Чули сте Тадића: „Ја никада нећу признати независност Косова“ - а то исто понавља Вучић. Нико их не тера да признају било шта. Треба разменити амбасадоре, то је признање. Признало их је више од сто држава, не декларацијама него су послали амбасадоре. Наши политичари знају да признање не мора бити експлицитно, али одмах иду да се ограде - они су Обилићи, а не Бранковићи. У тој самообмани задржавају могућност популизма да су браниоци нечег општег. Не могу да одбране привреду, културу, ништа - али могу Косово! То не тражи документе, довољне су приче.

Да ли је могуће да Србија, или цео овај регион, никада не уђу у ЕУ? ЕУ има сијасет својих проблема тако да делује да наредних ко зна колико година неће бити популарно поменути ново проширење.

- Морам рећи да нам на светском и европском терену ствари не иду на руку. Имамо велику кризу демократије као политичког облика који се под утицајем популизма и парламентарне трговине у много чему удаљио од грађана. Светом влада новац, као што каже Чомски којег управо читам. Ако у Америци можете да купите положај у власти на основу тога колико сте уложили у кампању, онда о чему причамо?

Европа, када наилази на кризе, показује своје рецидиве, иде ка национализму. Данас је на делу обнова национализма који је у Мађарској, Пољској или на обронцима континента, у Турској, узео ужасног маха. Национализам је супротан основној идеји Европске уније. Имате Британце који на својим митовима напуштају ЕУ, они су елитна нација са рецидивима колонијализма. Постоји и рецидив империјализма у Америци која сматра да има пуно право да бомбардује кога хоће, нас, Ирак, било кога.

Осим тога, данас је време терориста број један, тражи се брзина. Али немамо скраћење радног времена, немамо побољшање радних услова. Имамо све већу масу незапослених, осиромашених људи.

Када Европску унију, ако сам Вас разумео, спопадну рецидиви, она се затвара и за нова проширења?

- Тако је. Онда се јавља и рецидив о Балкану - да је то неко смрдљиво тло. Чекајте, па шта сте Ви радили Балкану? Не знам да је неко са Балкана улетао у Париз, Беч или Берлин да леши људе по престоницама. То сте ви радили овде, што се сада правите луди? Е то није баш згодно рећи Европљанима или Американцима. Али ја сам у годинама кад могу да кажем шта хоћу (смех). Чињеница је да данас имамо испреплетане најгоре особине које су донели расизам, колонијализам, империјализам… И данас о нашим судбинама одлучују колонијалне силе које се онда играју причом да брину о нашој безбедности на Балкану… зато су ваљда овде и створили ово што су створили.

*Професор Драгољуб Мићуновић, 1930, је народни посланик из редова Демократске странке. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад те странке чији је први председник постао 1990. године. Од 1996. до 2004. водио је Демократски центар након чега се враћа у ДС.

(Извор: www.dw.com)

Повезане вести

Демократска странка

ДС Војводине: СНС власти да прекину са издавањем земље на штету војвођанских пољопривредника

Нови Сад, Зрењанин, 17. новембра 2017.Одборници СНС и њених коалиционих партнера у Скупштини града...
Демократска странка

ДС Пећинци: Осуђујемо упад разбојника у кућу опозиционарке

Пећинци, 17. новембра 2017.Демократска странка Пећинци најоштрије осуђује синоћни упад три наоружана непозната лица у кућу Јелене Грујић, председнице ОО...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Кад се правиш да не видиш како комшији ломе воћњак

Нови Сад, 16. новембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за портал Аутономија Не потцењујте 5.000 динара које је Вучић пре неки дан поделио српским пензионерима. То је...
Живкo Грозданић Герa (Фото архива)

Трансплантација Ђинђића на Вучића

Београд, 10. новембра 2017.Ауторски текст Живка Грозданића Гере за Данас Поводом конкурса за подизање споменика покојном лидеру ДС Један конкурс који је у суштини тендер, или јавна набавка, толико...
Председник Демократске странке Драган Шутановац (Фото: Н1, архива)

Шутановац: Унутрашњи дијалог служи за прање савести

Београд, 8. новембра 2017.Председник Демократске странке Драган Шутановац оценио је да је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, који је покренуо председник Србије...