ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Убијање Антигоне на СНС начин

- A +
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива) Вршац, 8. маја 2017.

Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас"

Локална власт у Вршцу није дозволила комеморацију високом функционеру само зато што је био члан Демократске странке

Није античка Теба него данашња Србија и град Вршац и није Антигона него наш суграђанин и пријатељ. Попут некадашњих становника Тебе, тако су ових дана Вршчани остали неми и скамењени од неверице и срамоте пред обешћу властодржаца. СНС власт није дозволила да се у згради општине одржи комеморативна седница поводом смрти Мирка Добросављевића (1951-2017) дугогодишњег вршачког функционера. Чак је и његова умрлица на улазним вратима у зграду општине била непожељна, па је брже-боље склоњена. Мирко је часно и поштено током 14 година вршио многе јавне функције у вршачкој општини: био је заменик председника општине, члан општинског већа, покрајински посланик и дугогодишњи одборник.

Овај угледни јавни радник, вазда насмејани господин, оставио је велики траг у политичком и културном животу Вршца. Умео је да препозна и подржи долазак неких важних људи и догађаја у Стеријин град. Управо је он, а не неко други, охрабривао људе да доведу Аугсбуршки театар у Вршац, управо је он, а не неко други, помогао да Оливер Фрљић од ког се „потресла Европа“ игра једну од својих представа у Вршцу. Мирко је тврдоглаво истрајавао у доказивању колико је култура важна за идентитет једног града и да улагање у културу није трошак већ инвестиција у будућност. Зато је заједно са својим сарадницима са пуно љубави и вере радио на оснаживању градских институција културе, на креирању нове урбане културне понуде, на подизању квалитета и угледа фестивала „Вршачка позоришна јесен” и целокупног рада вршачког позоришта којег је изнад свега волео.

Мирко Добросављевић (1951-2017) Ако је неко био парадигма толеранције, доброте, честитости, онда је то био управо Мирко. Латинска крилатица „номен ест омен“ (име је знамење) своје пуно отелотворење доживела је управо у његовом лику: био је миран и добар човек. Па, у чему је онда Мирков грех, или „хибрис“ како би то рекли стари Грци? Чиме се то Мирко замерио боговима, па одједном све скупштинске сале постадоше заузете и недоступне за комеморацију? Зашто је чак и његова умрлица уклоњена са улазних врата у општинску зграду пре него што је обављен чин сахране? Коме, побогу, то смета?

Мирков једини грех, по мерилима актуелне СНС власти јесте - што није био њихов. А то ова власт не прашта. Мирко не само да није био њихов, већ је био један од оснивача Демократске странке у Вршцу и њен истакнути члан и ваљда као такав симбол „мрачне прошлости у коју Србија неће да се враћа“ како ономад рече председник-премијер. И као што је Креонт у Софокловој „Антигони“ себе и своје законе ставио изнад општељудских и цивилизацијских норми понашања, тако је и вршачка локална власт још једном понизила и увредила сопствене грађане не дозвољавајући комеморацију човеку који то потпуно заслужује.

Грађани су навикли и нажалост већ огуглали на чињенице да актуелна власт укида неподобне тв и радио емисије, да се отказују концерти својеглавих поп-музичара, да нема термина у позориштима за неподобне редитеље, да нема слободних јавних простора за опозиционе председничке кандидате. Али да нема слободног термина за комеморацију и да се скидају умрлице - то заиста ни највећи песимисти и критичари СНС режима нису очекивали. Зар је могуће да се и данас у „напредној” Србији мртви неистомишљеници прогањају?

Можда су се локални властодршци уплашили да би комеморација посвећена једном демократи могла бити она тачка преокрета, тако важно драмско место у свим античким трагедијама, када судбина главног јунака (у овом случају СНС-а) креће низбрдо? Можда им је призор великог броја политичких неистомишљеника окупљених у згради градске скупштине деловао претеће? А можда је све то само хир, је им се тако може?

Иако настала у 5. веку пре нове ере, Софоклова „Антигона” је данас актуелнија него икад, јер нас подсећа на бесмртну причу о о властодршцу који не преза ни од чега да би спровео своју вољу, о протесту обичног човека против свемоћи државе која би апсолутистички да се супротстави свакој етичкој и цивилизацијској норми понашања.

Док свако од нас истражује властите границе трпељивости и трага за својом тачком преокрета, није на одмет још једно читање „Антигоне” и подсећање да смо људи управо зато што имамо потребу да се побунимо против неправде и тираније не питајући за цену.

Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини града Вршца

(Извор: Данас)

Повезане вести

Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac (Foto arhiva)

Драган Шутановац: ДС зна да води Београд

Београд, 10. децембра 2017.Председник Демократске странке говори за Данас о политичкој сцени, опозицији и власти "Размишљамо о томе да кампања, ако будем кандидат, крене са тог пашњака....
Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Непоуздан систем заштите у ванредним ситуацијама

Београд, 5. децембра 2017.Ауторски текст Петра Радојчића за Нови магазин Србија још није успоставила поуздан систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и...
Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Шамари политичког комесара

Вршац, 1. децембра 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Трагом посланичког питања да је координатор напредњака "лупао" по Вршцу Пре недељу дана Мариника Тепић, посланица Нове странке, у делу седнице...
Татјана Манојловић (Фото: Данас, архива)

Жене у транзицији

Београд, 24. новембра 2017.Ауторски текст Татјане Манојловић за Данас * Чак 70 одсто најсиромашнијих људи на планети су жене Форум жена Демократске странке апелује на хитност у поступку усвајања Закона о родној равноправности,...
Срђан Миливојевић (Фото: Данас, архива)

Зарђала кашика у Европи

Крушевац, 23. новембра 2017.Ауторски текст Срђана Миливојевића за Данас Кад неко после година ревносног ношења Шешељевог шињела схвати да је тај комад гардеробе демоде, па хватајући корак са светским модним...