ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Бунт и будућност политике у Србији

- A +
Др Марина Николић, председница Ресорног одбора ДС за образовање, науку, омладину и спорт (Фото: Александар Гирафон Живаљевић, архива) Београд, 5. маја 2017.

Ауторски текст Марине Николић за "Данас"

Млади не желе да буду као њихови родитељи. Свакако то већ нису. Они немају времена, њихово време брже пролази од времена њихових родитеља који су деведесетих већ били одрасли или су морали убрзано да одрастају, што је последица немилих догађаја тога доба. Ниједан млади човек нема стрпљења, стрпљење се стиче искуством, годинама, сазревањем. Миленијалце то посебно не занима. Они желе да живе добро, овде и сад. Њихово време иде брже од нашег. И шта онда да чине?

Један од начина јесте пуки прагматизам, који се постиже прикључивањем партијама које тренутно партиципирају у власти. Друга је солуција одлазак из земље. Труд и марљиви рад на себи, учење страних језика, бесомучна потрага за стипендијама или иоле плаћенијем послу. Ову фазу у животу сваког човека, а посебно академског, треба ипак подржати, без обзира на то што је у случају Србије, одлазак из земље више мотивисан крајњом нуждом неголи жељом за стицањем знања и нових искустава. Трећа опција је самостални активизам који прелази у удружени, али још увек не у институционални. Трећа опција враћа наду јер је то једина опција.

Скоро завршени председнички избори били су лакмус папир за оно што се дешава у последње време, а чији почетак можемо да вежемо за 25. април 2016. године, када се десило противправно рушење објеката у Савамали. Тај догађај почетак је грађанског бунта из ког су се родили протести који су били више локалног карактера, а данас, након председничких избора годину дана касније, и студентски протести у чијем се називу налази сама његова сврха „Против диктатуре”.

Међутим, питање је шта даље. Ко ће и на који начин спровести промене? Без озбиљне организације, инфраструктуре, логистичке мреже. Има ли шансе да „протести успеју“? И шта би био успех? Успех је, засад, буђење бунта и успаване грађанске свести. Међутим, може ли се даље у томе? Прецизније, може ли се Србија (па и њена тренутна власт уосталом) мењати без Демократске странке? Одговор је јасан као и толико пута у нашој историји. Без јаке Демократске странке, чија се снага огледа не у броју чланова већ у њиховом капацитету и политици око које су окупљени, нема скоријих промена. Па и у потенцијално опасној ситуацији стрпљења и чекања да народу „дозлогрди“ у тој мери да масовно изађе на улице, опет је једина Демократска странка кадра да буде лидер опозиције. Друга решења су готово незамислива.

Оно што јесте задатак Демократске странке, тј. њеног руководства, у најскоријој будућности то је да дâ све од себе у укључивању младих људи у своје редове, анимирајући их својом политиком, озбиљношћу, некомпромитованошћу, стручношћу и знањем, а заузврат прихватајући оно што млади имају да кажу. А имају свакако много тога паметног. Демократска странка решена је у томе да политику младима представи као позитивну дисциплину. Рад у образовању, са студентима показао је да њих итекако занима политика. Млади, рецимо, добро знају који су проблеми у образовању, то им је најближе и у томе су свакодневно. Али, врло вероватно већина не зна ко је министар просвете. Не занима их. Можда су и у праву. А оно пак што остаје вечни задатак Демократске странке јесте то да мотивише људе, посебно младе, да се активно и институционално баве политиком. Немамо ништа друго да изгубимо, осим будућности, зато прионимо на посао.

Др Марина Николић, председница Ресорног одбора Демократске странке за образовање, науку, омладину и спорт

(Извор: Данас)

Повезане вести

Драгана Ракић, одборница ДС у Скупштини Града Вршца (Фото архива)

Војводинци - село које одолева напредњацима

Вршац, 5. јуна 2017.Ауторски текст Драгане Ракић за "Данас" Избори за чланове савета месних заједница личе на изборе између живота и смрти „захваљујући“ активистима...
Данијела Станковић Баричак, председница ресорног одбора за здравство и екологију Демократске странке

Реформа по принципу "Брже, јаче, боље"

Београд, 1. јуна 2017.Ауторски текст Данијеле Станковић Баричак за "Данас" Судбина 29 милиона евра добијених за потребе реализације "Другог пројекта развоја здравства Србије" Уочен је...
Петар Радојчић, генерал-потпуковник у пензији и заменик председника Одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

(Не)одрживост концепта неутралне државе

Београд, 1. јуна 2017.Ауторски текст Петра Радојчића за "Време" Црна Гора ће 5. јуна, на самиту у Бриселу, постати 29.-та чланица Организације Североатланског споразума (НАТО-а). Она...
Никола Лунић, капетан бојног брода у пензији и секретар ресорног одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Инаугурација чека донацију

Београд, 31. маја 2017.Ауторски текст Николе Лунића за "Данас" Иако су МиГ-ови поклоњени за прескупих 185 милиона евра, плаћени производ неће бити присутан међу званицама на инаугурацији председника Србије....
Никола Лунић, капетан бојног брода у пензији и секретар ресорног одбора за безбедност, одбрану и ванредне ситуације Демократске странке

Војска Србије постаје Војска Југоимпорта

Београд, 11. маја 2017.Ауторски текст Николе Лунића за "Данас" Како избећи партијску контролу владајућег естаблишмента над системом одбране Југоимпорт СДПР је де јуре државно...