ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

1994-1995.

- A +
Посланици Демократске странке у Скупштини Србије (фото архива) Демократска странка током 1994. се све више профилише као модерна странка европске оријентације која, по стандардима Европе, грађанима нуди решење животних проблема.

На Ванредној скупштини Демократске странке одржаној 25. јануара 1994. у Београду др Драгољуб Мићуновић поднео је оставку, а за новог председника изабран је др Зоран Ђинђић. Др Драгољуб Мићуновић је 1996. године основао нову странку – Демократски центар, а 2004. године Демократски центар се ујединио са Демократском странком.

После успеха на парламентарним изборима и промена у врху странке, 1994. почиње кампања која има за циљ јачање ДС. Оснива се више од 50 нових општинских одбора и учлањује преко 10.000 нових чланова. Странка је веома активна и у савезној и у републичкој скупштини. Посланички клубови Демократске странке предлажу низ системских закона: о приватизацији, денационализацији, враћању старе девизне штедње, антимонополски закон... Демократска странка покреће иницијативу за расправу о савезној држави тражећи да се односи између Србије и Црне Горе уреде на начин који је примерен федерацији. Владајући социјалисти у Србији и Црној Гори одбијају ове предлоге. Криза која је тада започела у односима између Србије и Црне Горе, окончала се 2010. проглашењем независности Црне Горе.

Демократска странка организује низ јавних дебата о најважнијим економским и друштвеним темама.

Четврта ванредна Скупштина ДС одржана је 26. јуна 1994. у Новом Саду. Усвојен је нови Статут странке којим је предвиђен већи утицај локалних одбора. Заступници мањинског мишљења у странци добијају право на интерпелацију. На свакој седници Главног одбора странка се изјашњава о поверењу председнику тако што усваја извештај о раду.

Демократска странка је 1994. изразила разумевање за примедбе које је Скупштина Републике Српске дала на предлог територијалног разграничења који је предложила Контакт група и жестоко се успротивила неразумној одлуци владе СР Југославије о завођењу санкција према Републици Српској и њеној дипломатској изолацији. Истовремено смо покушавали да утичемо на руководство Републике Српске да прихвати мирно решење. Спољнополитички одбор Демократске странке ангажовао се на проналажењу мирног решења, а последњи покушај др Зорана Ђинђића да се нађе мирно решење био је организовање доласка бившег америчког председника Џимија Картера у Републику Српску. Руководство Републике Српске је одбило тадашње предлоге Џимија Картера и окренуло се преговорима са Слободаном Милошевићем дајући му овлашћење да преговара у њихово име. Тиме су прекинути контакти Демократске странке са руководством Републике Српске и наши покушаји да допринесемо миру у Босни и Херцеговини.

Руководство и секретаријат ДС (фото архива) У току 1995. лидери Демократске странке, чланови спољнополитичког одбора и представници Демократске омладине имали су низ сусрета са државним, парламентарним и страначким представницима Немачке, Велике Британије, Белгије, Мађарске, Румуније... а председник Демократске странке се у Бону сусрео са Вилијамом Винером, потпредседником ОЕБС. На политичкој сцени Србије, Демократска странка је покренула иницијативу у правцу уједињавања и укрупњавања српске опозиције. Тако се 26. новембра 1995. формира Демократска алијанса коју чине Демократска странка, Демократска странка Србије, Саборна народна странка и Српска либерална странка, док се Народна странка колективно учланила у Демократску странку.

После пада Книна и Републике Српске Крајине, Демократска странка своје акције усмерава у два правца - политичком и хуманитарном. На политичком плану захтева од председника Србије Слободана Милошевића и председника СР Југославије Зорана Лилића да држава збрине велики број избеглица који долазе у Србију. На Тргу Републике организован је протестни скуп у знак солидарности са прогнанима из Републике Српске Крајине.

У седишту Демократске странке формиран је Кризни штаб који је за 26 дана сакупио 20 тона обуће и одеће, 40 тона хране, опреме за децу, санитетског и хируршког материјала и лекова у вредности од преко 120.000 немачких марака. Хуманитарна помоћ је организовано достављана местима и градовима који су прихватили избеглице. Екипа Демократске странке је успела да се пробије кроз колоне избеглица до Петровца код Бањалуке, одакле је евакуисано 50 мајки са бебама избеглих са Плитвица. Мајке и деца су смештени у Београд, где им је обезбеђена храна и лекарска нега.

Када је новембра 1995. године потписан "Дејтонски споразум о окончању рата у Босни", Демократска странка је позитивно оценила успостављање мира. Став ДС је био да нема места тријумфализму, али да је Споразум добра основа за послератни период у коме треба изградити ратом порушено, период у коме се морају успоставити покидане везе са светом и нормализовати односи међу народима који су четири године ратовали.