ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

2000.

- A +


ДОС - предаја листа - 2000.
Слободан Милошевић, потпуно уверен у своју победу, расписује непосредне изборе за председника СРЈ. Опозиционе странке увиђају да је ово последња шанса да уједињене сруше режим Слободана Милошевића.

Опозиција се први пут окупила у јесен 1999. године на округлом столу одржаном у Демократском центру на иницијативу Драгољуба Мићуновића. Био је то почетак формирања најширег опозиционог блока од увођења вишепартијског система. Јула месеца 2000. потписан је споразум о заједничком изласку на изборе 18 опозиционих странака. Тако је формирана Демократска опозиција Србије (ДОС).

На предлог Зорана Ђинђића, за председничког кандидата ДОС-а изабран је председник ДСС Војислав Коштуница.

Демократска странка је била окосница новог опозиционог блока, а њен председник Зоран Ђинђић менаџер кампање ДОС-а.

Демократска странка се за ове изборе припремала месецима унапред, прецизно разрађујући кампању "Милион сигурних гласова". Странка је формирала 14 мобилних тимова који су обилазили Србију, припремали чланове за контролу изборног процеса, за анимирање грађана да изађу на изборе, за вођење пресудне кампање за обарање режима Слободана Милошевића. Од тренутка расписивања до одржавања избора караван ДОС-а обишао је више од 150 места у Србији. Активностима ДОС-а прикључиле су се и бројне невладине организације, посебно Народни покрет "Отпор" који је водио кампању под паролом "Готов је!". Извештаје о активностима ДОС-а објављивали су само локални медији, док су државни били веома штури и сводили су се на омаловажавање и критику опозиције.

На изборима одржаним 24. септембра 2000. на које је изашло скоро 70 посто бирача, ДОС је однео убедљиву победу освојивши апсолутну већину на изборима за председника, Савезну скупштину, покрајинску скупштину Војводине, и преко стотину градских и општинских скупштина.

Слободан Милошевић ни овог пута није намеравао да мирно призна пораз. Покушао је да покраде гласове и организује други изборни круг. У читавој Србији организован је генерални штрајк, а 5. октобра испред Савезне скупштине у Београду окупило се око пола милиона људи из свих крајева Србије. Власт није успела да заустави колоне људи који су долазили на митинг. Полиција и војска нису показале спремност да изврше наређења одлазећег диктатора.

После краћег сукоба полиције и грађана испред Савезне скупштине, велики број људи ушао је у зграду парламента из чијег се приземља убрзо појавио дим. Запаљена је и зграда Радио-телевизије Србије у Таковској улици, а било је и других упада демонстраната у објекте које су користиле институције система или странке на власти. Током вечери преузети су и медији, почео је да се емитује програм "Нове РТС", а изашао је и специјални број листа "Политика" са насловном страном на којој је била фотографија Војислава Коштунице.

После Петог октобра у Србији је формирана прелазна влада. Свако министарство је имало три коминистра, по једног из ДОС-а, СПО и СПС.

Ванредни републички парламентарни избори одржани су 23. децембра 2000. На тим изборима, убедљиву победу са 176 мандата однела је коалиција ДОС. Био је то и формални крај Милошевићевог режима.

Тако се Србија само седам дана пре почетка новог века прикључила свету освојивши слободу. Најзначајнију улогу у тој борби одиграла је Демократска странка, њени бројни чланови и руководство.