ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

1992-1993.

- A +
Главни одбор Демократске странке у Великој Плани (фото архива) Како се политичке напетости на почетку 1992. појачавају и како је Главни одбор ДС проценио да је за такав развој догађаја одговоран пре свих Председник Републике, покренута је петиција за оставку Слободана Милошевића. Петиција је потписивана скоро три месеца и сакупљено је преко 840.000 потписа. Тада је први пут једна политичка странка у Србији јавно затражила оставку Слободана Милошевића. Истовремено, Демократска странка је објавила Декларацију о Србији којом је обавестила грађане о свом програму мирног и демократског решења кризе, укључујући и решење националног питања.

Плакат за кампању Поштено (фото архива) На прве вишестраначке изборе за Скупштину СР Југославије, расписане у мају 1992. године, Демократска странка није изашла због неравноправних изборних услова. Указујући на даље заоштравање кризе, неодговорност режима и могуће трагичне последице нагомиланих политичких, социјалних и економских проблема, Посланички клуб ДС је у Скупштини Србије 28. јуна 1992. предложио Платформу за спречавање грађанског рата. Главни одбор одлучио је 13. јуна 1992. да Демократска странка не уђе у ДЕПОС. Незадовољни одлуком већине, група чланова Главног одбора ДС предвођених тадашњим потпредседником Странке, др Војиславом Коштуницом, напушта ДС и заједно са једном групом општинских одбора оснива нову странку - Демократску странку Србије. Време је показало да је одлука Демократске странке била исправна јер се ДЕПОС убрзо распао.

Зоран Ђинђић током кампање Поштено (фото архива) Демократска странка је подржала долазак на чело савезне држава академика Добрице Ћосића и Милана Панића. Веровали смо да нови људи могу да донесу промене које су земљи биле неопходне. Подржали смо нову спољну политику, демократизацију друштва, рад на новом Уставу и укључивање опозиције у вршење власти. На иницијативу Демократске странке, Скупштина Србије расписала је превремене изборе за 20. децембар 1992. Истовремено су расписани избори за Скупштину Црне Горе и Савезну Скупштину. Заједно са другим опозиционим странкама подржали смо кандидатуру Милана Панића за председника Србије. На савезним и републичким изборима листе Демократске странке су освојиле по осам посланичких мандата. На изборима за Покрајинску скупштину Војводине кандидати Демократске странке су освојили 8 мандата, за Скупштину Београда 9 мандата и преко 150 одборничких мандата у општинама Србије. Овај изборни резултат је оцењен као неуспешан, али су органи Странке проценили да у политичком животу Србије има места за Демократску странку. Одлучено је да се настави са страначким активностима, првенствено јачајући страначку организацију.

Зоран Ђинђић на скупу Демократске странке (фото архива) Током 1993. Демократска странка је наставила са веома живом спољнополитичком активношћу, уз инсистирање на мировним варијантама решења кризе у Босни и Херцеговини. Код изјашњавања за Венс-Овенов план, тада актуелан предлог за решавање кризе у БиХ, Демократска странка се залагала за прихватање оне верзије плана који је уважавао српске захтеве у вези са коридором и сувереношћу. На унутрашњеполитичком плану Демократска странка је тражила од државних органа радикални рез против галопирајуће хиперинфлације и инсистирала на стварању биланса хране и енергије неопходних за преживљавање становништва под санкцијама. Посланици и органи Странке су захтевали одговорност државних органа због намерног потпиривања хиперинфлације и пљачкања грађана. У јесен 1993. раскид радикалско-социјалистичке коалиције указао је на неопходност нових избора. Главни одбор Демократске странке је проценио да је неопходно представити се грађанима модерном и агресивном кампањом. Грађани су очекивали промене и у складу са таквим опредељењем за носиоца свих листа Демократске странке изабран је др Зоран Ђинђић. Озбиљном и атрактивном кампањом Странка је направила продор у ширем бирачком телу Србије и добила скоро пола милиона гласова. То је за Странку значило не само 29 посланичких места, већ и промовисање новог, енергичнијег и амбициознијег карактера странке.