ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

2008—2011.

- A +
XIV изборна Скупштина Демократске странке (фото архива) Превремени избори 2008. године одржани су после једногодишњег покушаја кохабитације, односно заједничке власти ДС и ДСС формиране после избора 2007. године.

2008. година била је година још једног покушаја сарадње између ДС и ДСС, али и година дефинитивног разлаза ове две политичке странке.

Узаврела политичка ситуација у Србији настала после једностраног проглашења независности Косова фебруара 2008. године колико год је на том питању ујединила све странке у Србији, на другом кључном питању, питању европских интеграција, поделила је политичку сцену, па и саму Владу Србије.

Демократска странка је и тада јасно дефинисала своје политичке циљеве: заштита легитимних интереса Србије на Косову и Метохији, али и одлучно настављање пута ка ЕУ.

Овако постављен циљ донео је коалицији "За европску Србију" коју је предводила ДС победу на парламентарним изборима 2008. године.

Формирање нове Владе омогућила је нова политика сарадње две странке до тада веома удаљене: ДС и СПС.

Формирањем Владе у којој су биле чланице коалиције "За европску Србију" и коалиције "СПС−ПУПС−ЈС" успоставља се прилично конзистентна политика и сагласност око најважнијих циљева државне политике.

У овом периоду окончава се сарадња са Хашким трибуналом хапшењем најважнијих оптуженика, најпре Радована Караџића 2008, а потом и Ратка Младића и Горана Хаџића 2011. године.

Наставља се са реформским процесима и испуњавањем стандарда неопходних за прикључивање ЕУ.

Година 2008. је у сваком погледу била потврда такве политике Демократске странке. Борис Тадић је по други пут победио на председничким изборима и тако постао први председник самосталне Републике Србије и први председник са петогодишњим мандатом.

За градоначелника Београда изабран је кандидат ДС Драган Ђилас, у великом броју градова и општина у Србији ДС формира или партиципира у органима власти.

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, подршка европских земаља, али и подршка грађана Србије прикључивању земље Европи (66 одсто грађана се изјашњавало за прикључење ЕУ), победе на председничким и парламентарним изборима, била су признања политици Демократске странке.

Онда је читав свет, па и Србију, захватила економска криза коју нико није предвидео.

У Србији опада производња, платни дефицит се повећава, губе се радна места, нема нових инвестиција. Председник ДС на Главном одбору странке одржаном у априлу 2009. године поручује да та година није година ни за развој, ни за изборе које опозиција заговара. Економски удар није заобишао Србију, а све последице још нису биле сагледиве.

Упркос свему ДС не одустаје. Интензивном политичком и дипломатском активношћу и комуникацијом гради партнерске и сарадничке односе са најважнијим земљама света: САД, Кином, Русијом, чланицама ЕУ.

Крајем 2009. Србија остварује и први велики корак ка Европи: добија безвизни режим и подноси званичну кандидатуру за чланство у ЕУ.

У овом периоду завршава се и један од најдраматичнијих судских процеса: у новембру 2009. изречене су правоснажне пресуде убицама Зорана Ђинђића.

Упркос економској кризи, нестабилној и трајно напетој ситуацији на северу Косова, ДС не одустаје од својих основних политичких и програмских циљева. Заједно са партнерима у Влади и кроз институције система покушава да ублажи последице светске економске кризе, да води одлучну борбу против организованог криминала, тражи политичка и мирна решења у дијалогу са Приштином, да привуче нове инвестиције, одбрани радна места и води социјално одговорну политику.

Председник Србије и Демократске странке Борис Тадић иницијатор је процеса помирења и сарадње у региону. Одговорност, разумевање, сарадња, суочавање са прошлошћу, окренутост будућности — одлике су политике коју води ДС.

У децембру 2010. на редовним изборима ДС на Скупштини бира ново руководство странке, потврђујући за председника Бориса Тадића који и том приликом јасно поручује да ће и на следећим изборима који треба да буду одржани у законском року 2012. године Демократска странка бити победник, победник због европске будућности грађана Србије.

Упркос признањима за спроведене реформе, упркос позитивним оценама за све што је у Србији урађено последњих неколико година, Савет министара ЕУ одложио је 9. децембра 2011. одлуку о додели статуса кандидата Србији за чланство у ЕУ, захваљујући резервама које су исказале две од 27 земаља чланица ЕУ.

Демократска странка није одустала од својих циљева. Наставила је и наставиће да решава све тешке проблеме и отворена питања не зато што то тражи међународна заједница него пре свега зато што је то интересу грађана Србије.