ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

2004—2007.

- A +
Борис Тадић полаже заклетву након избора за председника Републике Србије (фото архива) У другом кругу преседничких избора одржаних 27. јуна 2004. године Борис Тадић убедљиво побеђује кандидата СРС Томислава Николића.

Упркос победи на непосредним изборима Борису Тадићу није једноставно да буде председник у земљи у којој у извршној власти не учествује његова странка. Републичку владу формирале су друге странке (ДСС, Г17, СПО, НС, уз мањинску подршку СПС). Овако формирана Влада у којој је главну реч водила странка премијера Војислава Коштунице у више наврата показала је да и даље води кампању против ДС, па и њеног убијеног председника Зорана Ђинђића. Оспоравана је оптужница за убиство, убијани су сведоци убиства, а предају првооптуженог Милорада Луковића Легије пратиле су бројне контраверзе.

ДС није имала много избора него да 2005. године напусти парламент, упркос покушајима да буде конструктивна опозиција.

Ни односи унутар Државне заједнице Србија и Црна Гора, али ни односи са међународном заједницом нису били повољни по Србију. Преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању започети 2005. године прекинути су 2006. Те исте године Црна Гора прогласила је независност.

Борис Тадић је као председник настојао да успоставља добре и пријатељске везе са земљама у региону и шире, настојао је да уистину буде председник свих грађана и да конструктивном политиком сачува стабилност у земљи. Захваљујући таквом ставу било је могуће донети и нови Устав Србије на дводневном референдуму одржаном у новембру 2006. године.

Демократска странка се, следећи свој програм усвојен 2001, све више приближава социјалдемократским партијама Европе, да би 2008. године била примљена у Социјалистичку интернационалу. Странка која је увек исказивала спремност да променама и у друштву и у сопственим редовима односе чини рационалнијим и ефикаснијим, на Скупштини ДС одржаној у фебруару 2006. године мења свој статут, продужава мандате функционерима на 4 године, повећава број потпредседника са 4 на 5 и одлучује да бар једно од потпредседничких места мора да припадне женском кандидату, као и да на свим листама ДС мора да буде бар 30 одсто жена, односно мање заступљеног пола.

У 2007. години ДС је претрпела још један тежак губитак. Умро је Ненад Богдановић, први градоначелник Београда изабран на непосредним изборима одржаним 2004. године. Главни град је изгубио човека који је био најзаслужнији за то што је Београд понео титулу "Града будућности југоисточне Европе".

Странка која је поднела највеће жртве, успевала је да сачува поверење грађана и увери их да управо ДС има најбоље и најодговорније људе способне да воде државу, градове, општине.