ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Љубомир Давидовић (1863-1940)

- A +

Љубомир Давидовић (1863-1940)Звали су га Чика Љуба или Љуба Мрав. Својим животом постао је не само узор својој странци, већ и симбол једног времена. Рођен 1863, у време док се отомански барјак још вијорио на Београдској тврђави, умро је 1940, у предвечерје рата који је уништио државу, чији је најдоследнији заштитник била његова странка, и друштво у коме је његов живот сматран за пример врлине. Живео је на Врачару.

Љубомир Давидовић био је први српски политичар који се у потпуности одшколовао у својој земљи. Завршио је природни одсек на Филозофском факултету Велике школе и био је професор гимназије у многим местима у унутрашњости Србије. Био је и професор престолонаследнику Александру Карађорђевићу. Љуба Давидовић се оштро супротстављао Александровој владавини, нарочито диктатури уведеној 1929, али су све време били у добрим личним односима.

Политички сазрео у доба када је Народна радикална странка већ била на власти, био је један од првака њеног другог поколења, које се 1901. одвојило од странке. Године 1912. постао је вођа Самосталне радикалне странке, али је и пре тога био министар (просвете, у два наврата 1904. и 1914), председник Народне скупштине и председник Општине Београдске (1909).

После Првог светског рата и стварања Демократске странке, био је мандатар за састављање Владе два пута 1919. и једном 1924. На месту председника Владе остајао је релативно кратко, свега 289 дана у три мандата. Поред енергичних министара унутрашњих дела потеклих из Демократске странке, какви су били Божидар Максимовић-Кундак и Светозар Прибичевић, Љубомир Давидовић је везивао за себе осећања која нису уобичајена за позив политичара - волели су га чак и противници. Говорило се како су га људи "више волели него што су га поштовали, више га поштовали него што су му се дивили".

У страначком вођству наследио га је 1940. Милан Грол.

Фондација Демократске странке данас носи његово име.