Aleksandar Vučić mora da bude primoran da raspiše vanredne izbore i na njima bude savladan. Naš zadatak je da ga na to nateramo masovnošću pobune, solidarnošću i istrajnošću građana. Ne smemo nikako da se spustimo na Vučićev nivo i da na nasilje odgovaramo nasiljem, ali masovnost pobune je garant uspeha, uveren je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević.

Srđan Milivojević je osmi predsednik Demokratske stranke od njenog osnivanja ili, kako ko više voli, obnove rada 1990. godine. Premda plejada prvih među jednakima pokazuje nesumnjiv demokratski kapacitet ove stranke, pred Milivojevićem i njegovim saradnicima je ozbiljan, bezmalo sizifovski posao da DS-u vrate uticaj koji je imao na društvo potonjih decenija. 

Što je težak posao zbog čestih turbulencija unutar stranke, ali i u društvu, uključujući aktuelnu, akutnu desetomesečnu krizu izazvanu padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je smrtno stradalo 16 ljudi. Nakon čega je opozicija započela proteste, koje su posle nasilja nad studentima FDU preuzeli i značajno pospešili sami studenti.

Možda za početak da mi odgovorite na nemoguće pitanje kako se ovo i kad može završiti?

Završiće se onog trenutka kad građani Srbije odluče da je trenutak da se – završi. Ne znam da vam kažem hoće li to biti 6, 7. oktobra ili 6, 7. ili 1. novembra, ali svakako je izvesno da će vrlo brzo uslediti kraj ovog režima. To je kao kada biste pitali nekog učesnika Velikog rata koji je bio dan kad je slomljen front, da li je to bilo 15. septembra kad je probijen Solunski front ili je bilo na dan kada je srpska vojska izašla na Kajmakčalan?

Za mene kao čoveka, narodnog poslanika i predsednika Demokratske stranke koji se bavi politikom 35 godina važna je činjenica da mi ne obeležavamo deset meseci od pada nadstrešnice – obeležavamo deset meseci od sloma države. Nama je pala država, a deset meseci posle tog tragičnog događaja mi tek imamo prve osumnjičene i privedene, ali vrlo brzo i puštene iz pritvora Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, imamo prve naznake nekog trzanja uspavanog pravosuđa, nagoveštaj da će neko tu da odgovara. 

Samo da vas podsetim, u Severnoj Makedoniji se desila strašna tragedija da je izgorela diskoteka…

U Kočanima?

U Kočanima, i ti ljudi su posle sedam dana pohapšeni, posle nekoliko meseci procesuirani, pravosnažno osuđeni i upućeni na izdržavanje kazne. Da li je moguće da živimo u zemlji u kojoj deset meseci nema sudskog postupka! 

Da vas podsetim samo da je u Srbiji otkrivena najveća fabrika za proizvodnju droge Jovanjica, dan pošto je u Mladenovcu uhapšen jedan od narko-dilera koji se bavio distribucijom velike količine narkotika. Taj čovek je ekspresno osuđen, doduše na dan hapšenja proglašen je kumom tadašnjeg predsednika Srpskog pokreta Dveri Boška Obradovića, s kojim nema nikakvih dodirnih tačaka, ali pokušano je neuspešno pravljenje političkog procesa od toga. Čovek je osuđen i upućen na izdržavanje kazne od, mislim, 17 godina. 

Dan kasnije otkrivena je Jovanjica, a mi još nemamo sudski epilog zato što iza fabrike za proizvodnju droge stoji ne država nego vrh ovog mafijaškog režima. To je jedan od najunosnijih poslova za punjenje crnih budžeta i naravno da ovaj režim neće sam sebi da sudi. 

U slučaju nadstrešnice imamo egzaktne podatke; mi smo u početku mislili da je neko poslu koji je procenjen na 20 miliona evra digao vrednost na 60 miliona evra i studenti su nedvosmisleno pitali ko je uzeo proviziju od 40 miliona evra. Sada se u ovim predistražnim postupcima Tužilaštva za organizovani kriminal utvrdilo da je to frapantnih 115 miliona evra..

Dolara, doduše za čitav koridor, ne samo stanicu!

Sto i petnaest miliona, samo za sada. Pokušaću da objasnim poredeći s nekim drugim projektima; bio sam šef Pregovaračkog tima za izgradnju auto-puta Pojate–Preljina. Kada smo taj posao ugovarali jedna od firmi ponudila je 274 miliona evra, neko je u Ministarstvu finansija izračunao da bi to trebalo da košta maksimalno 258 miliona evra, cena je spuštena za još osam miliona evra, ali procenjeno je da država ne može da uđe u taj rizik. 

Ne pravim lapsus – pod režimom Aleksandra Vučića auto-put Pojate–Preljina kroz moravsku dolinu dostigao je cenu od frapantnih 2,3 milijarde evra. 

Bezmalo deset puta više!

I kada kažemo 115 miliona evra, imam veliki problem da objasnim ljudima koliko je to jer se ovde predstavnici režima vrlo lako bacakaju brojkama. Evo, ako dnevno uštedite hiljadu evra za godinu dana imate 365 hiljada, za deset godina imaćete tri miliona i 650 hiljada, za sto godina 36 miliona, što znači da za malo manje od 500 godina vi imate tih 115 miliona! Koje su oni uzeli na jednom poslu.

Prvog septembra, kada je obeležavano 10 meseci od pada nadstrešnice ili sloma države, kako kažete, bio je i početak školske godine, a najinteresantniji transparent u protestnim šetnjama bio je „srednjoškolci pamte“. Kako to da deca od 18 godina pamte, a stariji lako zaborave, ne 115 miliona nego mnogo više?

Ima ljudi u ovoj zemlji koji jako dobro pamte. Ja pamtim da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja koji je kazao „osvetiću se kad-tad osvetiti Slavku Ćuruviji za laži koje je o meni objavio Dnevni telegraf“. Tri meseca kasnije tokom bombardovanja Slavko Ćuruvija je ubijen. Vučić je bio član Vlade koja je proterala srpsku vojsku sa Kosova i Metohije, dovela OVK, trepnuli nisu kad je zapaljeno hiljadu crkava i manastira, Srbi kidnapovani i trpani u Žutu kuću. Dok se to događalo on se useljavao u stan od dva ara, nije krenuo da zaštiti srpski narod, imao je valjda išijas – trebalo je izneti regal na peti sprat, a nije bilo struje; bili su to teški napori za jednog mladog radikala.

Ima nas koji pamtimo sve, a srednjoškolci vrlo dobro pamte. Imam rođaka koji je imao pet godina kada je Vučić došao na vlast, ta deca ne znaju da je nekada bio neko drugi, oni ne znaju da je bilo bombardovanje 1999, sankcije, novčanice od 500 milijardi dinara, bonovi za šećer, benzin, redovi za mleko, da nismo imali struju... Nismo imali civilizacijske tekovine. A mi kao generacija koja je iznedrila političke promene 2000. nismo mnogo radili na tome da to sećanje ostane zapisano u udžbenicima. 

Velika greška je što su neki ljudi mislili da će dolaskom demokratije sve da se reši, što nismo uspeli da vaspitamo generacije na najsvetijim vrednostima kao što su sloboda, istina, pravda, pre svega sloboda. Ljudi misle da se rođenjem u slobodi taj dar zauvek zadržava, ne shvataju da jedan stisak čizme tiranina na grudi nejake demokratije taj poslednji dah slobode istisne, počnemo da živimo neslobodno. Ono što se danas dešava u Srbiji ni okupatori nisu radili, mi prvi put imamo režim koji je u mnogo čemu gori od okupatorskih. Znate, kada jedan okupator osvoji neku teritoriju, trudi se da mu ti resursi što duže traju, a oni se ponašaju ne kako skakavci koji ostave nešto i za sledeću godinu nego kao termiti – sve unište. Kao da ne postoji dan posle njihove vlasti, sve treba satreti, potrošiti dok su na vlasti zarad njihovog opstanka i zadovoljstva. Nikada nismo imali vlast koja s takvom sladostrašću uživa u uništenju želje i istovremeno biva nagrađena aplauzima dela stanovništva.

Šokantno mi je bilo pre neki dan dok sam gledao jednu od ovih parada lopova, srama i bestida u organizaciji SNS i jedna gospođa kaže „za vreme žutih nisam imala ništa, ni penziju, ni zdravstveno osiguranje, dinar jedan nisam primala“, a kad je novinarka pita koliko sad prima, kaže „i dalje ništa ne primam, ovi žuti ništa ne valjaju!“ Pa čekajte, gospođo, šta je s vašom svešću!

Marže, mediji, pravosuđe

Smanjivanje trgovačkih marži vidite kao predizbornu kampanju ili poslednje trzaje režima koji, kako tvrdite, uskoro pada?

Vidim kao gubljenje kompasa, Aleksandar Vučić je izgubio vezu s realnošću. Kaže 20.000 proizvoda će da pojeftini, pa prosečni market ima najviše hiljadu artikala. 

I pogledajte cene, ali one su logične jer je suša uništila voće, a bilo je dovoljno da neko kaže „nećemo milijarde da ulupamo u stadion nego ćemo milijardu evra uložiti u sisteme za vodosnabdevanje i navodnjavanje. Nećemo u Jadru da vadimo litijum, nego ćemo to područje proglasiti strateškim vodnim resursom, pa ćemo vodu odvesti i do Zrenjanina, ako treba“.

I još nešto, ne treba porediti cene proizvoda ovde i na zapadu, tamo je nešto dva evra, a ovde je 350 dinara, i to je realna cena jer kurs evra ovde nije realan, što je poseban problem.

Pominjali smo medije i pravosuđe, verujete li da će posle nekog eventualnog 5. oktobra doći do preletanja u medijima i institucijama, i ima li u institucijama dovoljno zdrave mase za ozdravljenje.

Ne bih poredio situaciju u medijima i pravosuđu, u medijima je daleko gore, mislim na medije poput vašeg, N1, Nove, Danasa, Vremena, Bete i Foneta, ne znam kako opstajete pod takvim udarom režima! Apelujem na sve građane Srbije da shvate šta je medijski mrak i ko god može da pomogne neka to učini kupovinom Novog magazina umesto paklice cigareta. I onda dâ komšijama da pročitaju, ima tu pametnih stvari. 

Mediji opstaju zahvaljujući ogromnom požrtvovanju i entuzijazmu ljudi u njima, počev od osnivača, urednika i novinara do tehničkog osoblja. Aleksandar Vučić čini sve da ugasi svako slovo kritike.

Kad govorimo o pravosuđu, mnogo je loših stvari, ali nije sve tako crno. Podsetiću vas da visoki funkcioner SNS-a i predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović naredio paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića, i neki tužioci i sudije su to utvrdili i pravosnažno su kažnjeni i nalogodavac i izvršioci. Da li je kazna dovoljna, nije, Milan i njegova supruga Jela nisu obeštećeni i još čekaju pravdu, ali uprkos pritiscima, presuda je doneta, neki ljudi su pokazali hrabrost.

Ili pogledajte, Ana Brnabić kaže da je za nju najlepša srpska reč ćaci, a građani treba da znaju da su ćaciji i Veljko Belivuk, i masovni ubica iz Ritopeka Marko Miljković. I na njih je ponosna, na suđenju za monstruozna krivična dela su izjavili da su istaknuti članovi SNS-a, da su po nalogu Aleksandra Vučića srušili Savamalu, da znaju ko je ubio Olivera... Iz SNS-a kažu da oni lažu na sudu, a ja ne znam da se neki kriminalac brani tako što priznaje krivična dela za koja ga ne terete. 

A kad me pitate za preletače, nadam se da se neće Srbijom širiti opojni miris vazelina i da se neće pojaviti gomila ljudi koja je oduvek „podržavala“ i opoziciju i studente...

Tajno?

Toliko tajno da ni sami nisu znali sve dok nije pao Vučić. Živim za dan kad će Dragan Vučićević reći „ona izdajica Aleksandar Vučić“, ali neće mu vredeti jer se ogrešio o profesiju, i po zakonu o lustraciji biće mu doživotno zabranjeno bavljenje novinarstvom.

A mi kao Demokratska stranka ćemo – kad padne režim – uvesti moratorijum na prijem novih članova starijih od 27 godina. Za starije koji se naprasno sete da su uvek bili za DS imamo pitanje – gde ste bili kad je gorelo? A požara je bilo onoliko, ne samo da ih niste gasili nego ste mirno gledali sa strane kako gori.

Vi ste se kao predsednik Demokratske stranke prvi izjasnili da ćete podržati studentsku listu i dati sve resurse DS-a za kampanju. Postoji li mogućnost da dođe do neophodnog konsenzusa s jedne strane studenata i građana, a sa druge strane opozicije? Posebno sada kada u Zaječaru moraju da se ponove izbori i najavljuje se jedna lista.

Ja hoću da verujem da će u Zaječaru biti jedna lista; mi kao Demokratska stranka razmislićemo hoćemo li učestvovati na izborima ako ljudi nisu u stanju da primene model građanske liste koji je bio uspešan u Kosjeriću. U zemlji gde se izbori ovako bestidno kradu, bez toga nema pobede, Aleksandar Vučić ne pušta da izgubi mesnu zajednicu, a kamoli Kosjerić i Zaječar. Za mene je sada jedino ispravno insistirati na vanrednim parlamentarnim izborima.

Za nas ovo nije pitanje mandata, nije pitanje vlasti, ovo je pitanje epske borbe dobra protiv zla, ovo je borba za slobodu, a u borbi za slobodu nema kalkulacija. Živimo u zemlji koju je okupirala mafija, mi smo jedina evropska zemlja u kojoj je mafija uspostavila vlast. Naša mafija je daleko od onih kakve gledamo u italijanskim filmovima, od jakuza u Japanu i organizacija u Latinskoj Americi, ovde imamo pljačkašku, populističku mafiju koja je zahvaljujući medijima koje koristi kao propagandno sredstvo – postigla da radi šta hoće. 

Mi podržavamo studentsku listu ne zato što je u interesu Demokratske stranke već radimo ono što je ispravno, a u ovom trenutku jedino ispravno je pružiti apsolutnu podršku univerzitetskoj studentskoj listi. Nije trenutak ni za kakve pregovore o prelaznim vladama, posebno onim gde će većinu imati Srpska napredna stranka. Mi smo u januaru kad se pojavila ideja o prelaznoj vladi rekli – može ako studenti stanu iza tog predloga i da pobunjeni univerzitet i akademska javnost daju narodnu vladu bez ikakvog učešća SNS-a. Ali sada kad su upućeni zahtevi za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, to treba staviti ad akta. 

Znate šta je Vučić pokušao da uradi? On je podigao stepen represije u avgustu na veoma visok nivo, a to je čovek koji se ne ustručava da u neredima i demonstracijama na ulici proizvede i ljudske žrtve, beskrupulozan, bezosećajan čovek koji ljude posmatra kao hodajuće procente. Njemu je trebala ovako brutalna represija da bi neko iz sveta rekao „čekaj ovo ne valja, ’ajde da pošaljemo pregovarače“ kao što je Stoltenberg, pa da oni pregovaraju o vladi sa opozicijom u parlamentu. Demokratskoj stranci ne pada na pamet da u nečemu takvom učestvuje, mi zahtevamo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, razvlašćivanje mafije i pobedu. Aleksandar Vučić mora da bude primoran da raspiše vanredne izbore i da na njima bude savladan. Naš zadatak je da ga na to nateramo masovnošću pobune, solidarnošću i istrajnošću građana. Ne smemo nikako da se spustimo na nivo Aleksandra Vučića i da na nasilje odgovaramo nasiljem, ali masovnost pobune je garant uspeha.

Nije teško saglasiti se s vašom ocenom stanja. Ali zar se ne plašite izbora koji bi doveli do promene vlasti, a u vlast ušli ljudi bez političkog iskustva?

Ne znamo da li će u vlast ući ljudi bez iskustva, ne znamo ko je nova vlada, imamo samo kandidate za parlament, ali ne i kandidate za vladu. A ima mnogo vrednih, pametnih ljudi u zemlji i inostranstvu, na univerzitetu. Znam mnogo ljudi koji bi državu bolje vodili od Aleksandra Vučića, da ne pominjem marionete u Vladi, njegove činovnike koji sutra treba da idu u zatvor jer će preuzeti odgovornost za to što su potpisivali.

Da vas pitam koliko znate boljih ljudi od Ane Brnabić koji bi vodili Skupštinu? To je neuporedivo! Da li je uporedivo rektor Beogradskog univerziteta i Marijan Rističević, da li je uporedivo neko ime uglednih naučnih radnika ili sportista koja se pominju i Milenko Jovanov? Ja sam odrastao u Kruševcu i jedna komšinica je često ostavljala unuče kod moje majke i mene na dva sata kad mora nešto da obavi. Pa sad vas pitam, ko bi od vas smeo da poveri svoje dete na dva sata Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić, Marijanu Rističeviću.

E vidite, mi na izborima odlučujemo ko će da čuva našu decu četiri godine, odlučujemo o tome kako će da ide u školu, po kom obrazovnom sistemu, ko će da predaje, to je životno pitanje. Nemam nikakvih problema da verujem u to da je ta lista bolja od ovog što je najgore u srpskoj istoriji.

Dobro, ali govori se o oročenim mandatu...

Zašto bismo se mi bazirali na ovakav ili onakav mandat, ta vlada ne treba da bude oročena već da ima striktno definisane ciljeve, da sprovede zakon o poreklu imovine, zakon o zabrani zločinačkih organizacija, u kojoj meri su sarađivale sa organizovanim kriminalom, pa tek onda da dođemo do lustracije. Namirenje pravde mora da bude pre lustracije, lustracija je suviše blaga mera, poslednja treba da bude zabrana bavljenja javnim poslom ljudima koji su se ogrešili, ali pre toga ide krivična odgovornost. Za majske tragedije, Jovanjicu, Savamalu, ubistvo Olivera Ivanovića...

Ali prvo moramo da uspostavimo sistem smenjivosti vlasti na poštenim izborima, mi smo poslednje poštene izbore imali 2012. Kad su se pojavili beli listići i crtanje Čiča-Gliše, rekao sam da će ti crteži biti skuplji nego „Mona Liza“, samo što će se plaćati izgubljenim i promašenim životima! 

Demokratska stranka već sada ima predloge nekoliko zakona koje ćemo predati novom parlamentu.

Za nas ovo nije pitanje mandata, nije pitanje vlasti, ovo je pitanje epske borbe dobra protiv zla, ovo je borba za slobodu, a u borbi za slobodu nema kalkulacija

Pa sad vas pitam, ko bi od vas smeo da poveri svoje dete na dva sata Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić, Marijanu Rističeviću?