ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Никола Масал: Желео сам да се снађем

- A +
Проглашење Николе Масала за победника 12. такмичења младих у беседништву у част Зорана Ђинђића (Фото сервис ДС) Београд, 12. марта 2017.

На самом почетку желео бих да кажем да ја уопште не волим беседништво!

Не волим беседништво, јер су ми говорници овде увек деловали некако исфолирано, намонтирано, увежбано, лажно... Деловало ми је као да наступају са позиције моралне супериорности, више као проповедници него као беседници. Публика је за њих само залутало стадо оваца, које баш они изводе на прави пут, којем баш они показују светло у тами!

Зато, ја нећу тако, јер ја нисам вичан беседништву! Ја сам нећу говорити шта да радите, како да се понашате, шта да мислите, ја свакако нећу покушавати да вас изведем на било какве путеве.

Кажу да млади одлазе, кажу да смо за то криви ми. А који ми, питате се? Покушаћу да вам помогнем да разумете. Ја ћу покушати да вам помогнем да разумете како, како то изгледа када вас страх натера да укаљате образ, како изгледа када из страха чините оно што мислите да морате. Зато ја вама нећу говорити о томе где грешите ви, већ где сам погрешио ја.

Наиме, ја сам члан партије. Владајуће партије, наравно. Јер која је сврха бити члан партије, ако она није владајућа? Ја не знам програм своје странке, не зна га ни већина мојих партијских другова. Не знам да ли уопште имамо програм! Али знам нашег председника! И њему свака част!

Свој политички живот отпочео сам не да бих се борио за будућност наше деце, већ из страха. Страха да ћу остати неснађен! А ми сви знамо шта значи "снаћи се" у нашем друштву.

И тако сам ја одлучио да се снађем, да нађем посао, изградим успешну каријеру, док све са сузама у очима аплаудирам нашем председнику, коме наравно свака част!

Мој политички живот није почео тако глатко. Од страначких функционера, приликом учлањивања у странку, дочекала ме је само кафе куварица. Очигледно да нас са сузама у очима има и превише, чим не желе чак ни из куртоазије да нас упознају.

Окружен том друштвеном елитом, отпочео сам племенити живот за сваког страначког војника. Да лепим плакате, пресрећем људе на улици, даноноћно зовем непознате особе на телефон убеђујући их за кога да гласају!

И онда, у једном тренутку застанете и схватите како сте постали оно чему сте се ругали читавог живота. Како сте постали само шраф у машинерији, оној истој машинерији која вас је и газила!

Онај посао, о коме сте толико маштали, за који сте се продали, сада оставља само испразан осећај. Од особе које је имала свој став постали сте празноглави климоглавац, од бунтовника - потрчко, од особе - бот!

Док не изгубите право да размишљате нисте ни свесни колико је то важно!

Можете слободно да ме осуђујете, али колико вас би у овој просторији, при избору између онога што је исправно и онога што је лако изабрало оно што је исправно? Никада нисте пошли заобилазним путем? Па није могуће да сам ја једини овде који је лош!

И зато, док стојим пред вама, не тражим од вас да будете бољи људи, јер ни ја нисам добар. Само тражим да схватимо колико смо лоши. Из страха. А то је бар нешто за почетак.

(Никола Масал, победничка беседа, Београд, 12. марта 2017)