ЖИВОТ НА 1. МЕСТУ.

Алекса Савић: Знање или моћ

- A +
Алекса Савић, победник такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића 2016. Београд, 12. марта 2016.

Шта је знање? Развијени мисаони процес? Систем? Информација коју поседујемо? Оно што се добија учењем? Емпирија? Знање је све ово и све ово га ништи. Емпирија је процес самосазнања, искуства које кроз живот стичемо, али не и знање, и у том процесу самосазнања човек се судара са својим знањем и схвата да оно што зна и оно што сазнаје емпиријом није исто – мисаони бол непојмљив је нанетом болу, њихове скале нису исте. Другачије речено, човек је данас комерцијална роба, док је читаву државу обузела мода (не)знања као вида апсолутног знања. То је постала мода од које треба да се лечимо, која преноси незнање нашој деци, учи нас моралним и другим вредностима које су се потпуно релативизовале под притиском двадесет првог века и постале пепео.

С друге стране, шта је моћ? Неко ће рећи положај, и биће у праву, други ће рећи новац, и он ће бити у праву, неко ће се определити за нешто треће, и несумњиво ће бити у праву, јер моћ, моћ је све! Међутим, сви могући одговори на питање шта је моћ садрже се у једној јединој речи – информацији. Информација је моћ данашњице. Човек без информације није моћан, он је друштвено мртав, пион којег невидљива рука помера по замишљеној шаховској табли, црним и белим пољима, непрекидно га стављајући у ситуације и положаје којима није дорастао.

Ништа вам није јасно? Ево сада ћу вам ја објаснити. Често се питамо шта је то што раздваја знање од незнања, која је то нит која знање претвара у моћ и шта је то што нас убеди да поверујемо да незнање може да буде моћ. Е па ја ћу то, као један студент машинства, као један практичан човек код кога су 2+3 увек 5 да вам објасним. Сви отприлике знате како функционише мотор, имамо зупчанике мењача, један главни који покреће остале и где сви заједно покрећу мотор. Занимљиво је то да када систем ради главни зупчаник који покреће мотор никада не може да остави стопостотан учинак рада, делови његове енергије се троше што на трење, што на кинетичку енергију, те он никада не постигне апсолутни учинак, али постоји једна ситуација када он има 100% учинак где је буквално сву своју енергију претворио у рад, то је ситуација када он искочи из система, где се он врти у празно не покрећући остале зупчанике. Тада тај зупчаник по статистици има максималан учинак, сву своју енергију је претворио у рад, али има један мали проблем, тада мотор не ради, стоји, покварен је. Таква ситуација се зове перпетуум мобиле.

Финале једанаестог такмичења младих у беседништву у част Зорана Ђинђића ''Беседе у Зоранову част'' 2016. Како бих вам рекао, Србија је данас један велики перпетуум мобиле, имамо зупчаник који се врти у празно, који нам сваког дана прича како он даје све од себе, како даје максимум, како је он своје дужности испунио, али мотор не ради а ОН није крив јер има максималне резултате. Е сад ви, пошто не знате како мотор функционише, ви сте збуњени, ви видите један зупчаник који се врти у празно, који нам стално нешто прича, који је по вама можда и добар али мотор не ради и вама ништа није јасно. Ви мислите проблем је у мотору, међутим ја који знам како мотор функционише, знам да је проблем у зупчанику, а не у мотору, а то је кључ, то је оно што раздваја знање од незнања, то је оно што нам даје јасну слику о свему.

Знање нас тера да ствари сагледамо шире, да проникнемо у суштину, да скапирамо како ствари функционишу, знање нас тера да уочимо грешку, да увек будемо свесни да нисмо дали максимум и да је максимум недостижан, ка њему се само може тежити, никада достићи, док незнање, незнање нас убеђује да смо увек у праву, да смо увек дали максимум, незнање нам говори да су увек други криви, да смо најбољи и тера нас да се вртимо у празно мислећи да нешто заиста радимо. Незнање нас тера да мењамо мотор задржавајући његов покварени део као најбољи део тог лошег мотора, док нас знање учи да је мотор увек могуће поправити мењајући управо тај покварени део.

Има још једна ствар коју не смемо да заборавимо а то је да знање и правда говоре, док незнање и неправда урличу. Зато слушајте говор, не урлик, саслушајте пажљиво и радите брзо. Јер моћ знања почиње онда када саслушате и примените, зато сада када сте саслушали, промените зупчаник, покрените мотор, јер кључ поправке овог нашег мотора је у вашим рукама!

(Алекса Савић, победничка беседа, Београд, 20. фебруара 2016, 12. марта 2016)